Ateizam – razlika između verzija

'''Ateizam''' (od [[grčki jezik|grčkog]] ''α'' - "ne" ili "bez" + ''Θεος'' - "bog"; doslovno "bezbožje", "bezbožnost") je stajalište da nema [[bog]]ova. U širem smislu, označava nevjerovanje u [[bog]]a i konzistentan je sa [[agnosticizam|agnosticizmom]].<ref>*{{Cite encyclopedia |first=Kai |last=Nielsen |authorlink=Kai Nielsen (philosopher) |encyclopedia=[[Enciklopedija Britanika|Encyclopædia Britannica]] |title=Atheism |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism |year=2010 | accessdate = 09. 04. 2011.}}

Termin ateizam je u početku imao negativno značenje kojim su označavane osobe koje su odbijale da veruju u ono u šta su tada verovali širi slojevi društva. Širenjem [[slobodoumljeslobodoumnost|slobodoumlja]], [[naučni skepticizam|naučnog skepticizma]] i potonje [[kritika religije|kritike religije]], značenje reči je primilo uže značenje. Prve osobe koje su se izjašnjavale kao ateisti pojavili su se u [[18. vekvijek|18. veku]]u.<ref name=KArmstrong/>

Ateisti su [[skepticizam|skeptični]] prema tvrđenjima o [[natprirodno|natprirodnim]] pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo. Među njima su [[problem zla]], [[argument protivrečnih objava|argument protivrečnih otkrovenja]] i [[argument neverovanja]]. Drugi razlozi za ateizam spadaju u spektar od filozofskih do društvenih i istorijskih. Iako su neki ateisti prihvatili [[sekularizam|sekularne]] filozofije,<ref>Honderich, Ted (Ed.) (1995). "Humanism". ''The Oxford Companion to Philosophy''. Oxford University Press. p 376. ISBN 0-19-866132-0.

</ref> Međutim, ateizam postoji u nekim religijskim sistemima, kao što su [[džainizam|đainizam]], [[budizam]] i [[hinduizam]]. Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.<ref>{{cite book |last=Kedar |first=Nath Tiwari |year=1997 |title=Comparative Religion |publisher=[[Motilal Banarsidass]] |isbn=81-208-0293-4 |page=50}}</ref>

U ranoj [[Antička Grčka|Antičkoj Grčkoj]], pridev ''({{lang|grc|[[:wikt:ἄθεος|ἄθεος]]}}'' (od odričnog prefiksa ἀ- i {{lang|grc|[[:wikt:θεός|θεός]]}} "bog") je značio „bezbožan“. Prvim put se koristio kao cenzorski izraz koji je otprilike značio „sraman“ ili „grešan“. U 5. veku pne. reč je počela da se upotrebljava da označi odlučnije i aktivnije bezbozništvo u smislu „kvarenja odnosa sa bogovima“ ili „negiranja bogova“. Reč [[:wikt:ἀσεβής|ἀσεβής]] (''{{Transl|grc|asebēs}}'') je kasnije počela da se upotrebljava protiv onih koji su bez stida negirali ili nepoštovali lokalne bogove, čak i ako su verovali u njih. Moderni prevodi klasičnih tekstova ponekad daju ''{{Transl|grc|atheos}}'' kao „ateistički“. Kao apstraktna imenica postojala je reč {{lang|grc|[[:wikt:ἀθεότης|ἀθεότης]]}} (''{{Transl|grc|atheotēs}}''). [[Marko Tulije Ciceron|Ciceron]] je [[transkripcija i transliteracija|preslovio]] ovu grčku reč u [[latinski jezik|latinsku]] ''{{lang|la|[[:wikt:atheos#Latin|atheos]]}}''. Ova reč se često koristila u raspravama između [[rano hrišćanstvo|ranih hrišćana]] i [[Starogrčka religija|helenista]], u kojoj je svaka strana tako opisivala onu drugu u [[pejorativ|pežorativnom]] smislu.<ref name=drachmann>{{cite book |last=Drachmann |first=A. B. |title=Atheism in Pagan Antiquity |url=http://books.google.com/?id=cguq-yNii_QC&dq=Atheism+in+Pagan+Antiquity&printsec=frontcover&q= |publisher=Chicago: Ares Publishers |year=1977 ("an unchanged reprint of the 1922 edition") |isbn=0-89005-201-8 |quote=Atheism and atheist are words formed from Greek roots and with Greek derivative endings. Nevertheless they are not Greek; their formation is not consonant with Greek usage. In Greek they said ''{{Transl |grc |atheos}}'' and ''{{Transl |grc |atheotēs}}''; to these the English words ungodly and ungodliness correspond rather closely. In exactly the same way as ungodly, ''{{Transl |grc |atheos}}'' was used as an expression of severe censure and moral condemnation; this use is an old one, and the oldest that can be traced. Not till later do we find it employed to denote a certain philosophical creed.}}

</ref> i ponovo od 1571.<ref>Rendered as ''Atheistes'': {{cite book |last=Golding |first=Arthur |authorlink=Arthur Golding |title=The Psalmes of David and others, with [[JohnJean Calvin|J. Calvin]]'s commentaries |year=1571 |pages=Ep. Ded. 3 |quote=The Atheistes which say..there is no God.}} Translated from Latin.</ref>

Reč ''ateizam'' se prvi put upotrebila u Evropi krajem 18. veka da se opiše samopriznato izričito neverovanje u [[monoteizam|monoteističkog]] [[Avramskeabrahamske religije|avramskog boga]]. Delimično zahvaljujući svojoj širokoj upotrebi u monoteističkom zapadnom društvu, reč ateizam obično znači „neverovanje u boga“, više nego uoštenije „neverovanja u božanstva“. U modernim radovima, jasna razlika između ove dve definicije se ne pravi. U engleskom jeziku, [[arhaizam|arhaično]] značenje reči ''atheism'' je je značilo samo neverovanje u jednog boga, a ne i u [[politeizam|politeistička]] božanstva. Na osnovu ovoga je u 19. veku skovana zastarela reč ''adevism'' da označi neverovanje u politeistička božanstva.<ref name="adevism">{{cite journal |author=Britannica |title=Atheonism |journal=[[Enciklopedija Britanika|Encyclopædia Britannica]] |edition=11th |year=1911 |ref=harv}}

Neki ateisti su se usprotivili samoj prirodi reči "ateizam". U svojoj knjizi ''[[Letter to a Christian Nation]]'', [[SemSam Haris (pisac)Harris|Sem Haris]] je napisao:<ref>

Ateističke ideje su pronađene u ranim indijskim školama i postojale su u vreme [[vedizam|vedizma]].<ref>{{Cite book | last = Pandian| title = India, that is, sidd| publisher = Allied Publishers| year = 1996| page = 64| url = http://books.google.com/?id=B90uj14NHjMC&pg=PA64| isbn = 978-81-7023-561-3| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Od šest [[astika i nastika|pravovernih]] škola indijske filozofije, [[samkhja]] - najstariji filozofski sistem koji ne prihvata postojanje bogova - rana [[mimansa]] takođe odbijaju postojanje Boga.<ref>{{Cite book | last = Dasgupta| first = Surendranath| title = A history of Indian philosophy, Volume 1| publisher = Motilal Banarsidass Publ.| year = 1992| page = 258| url = http://books.google.com/?id=PoaMFmS1_lEC&pg=PA258| isbn = 978-81-208-0412-8| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Rana mimansa ne samo da ne prihvata boa, već tvrdi da su ljudske akcije dovoljne da stvore potrebne okolnosti da bi se uživalo u plodovima svoga rada.<ref>{{Cite book | last = Tripathi| title = Psycho-Religious Studies of Man, Mind and Nature| publisher = Global Vision Publishing House| year = 2001| page = 81| url = http://books.google.com/?id=zWFM_SaX24AC&pg=PA81| isbn = 978-81-87746-04-1| accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Potpuno materijalistička i antiteistika škola [[čarvaka]] (poznata i pod imenom nastika ili lokajta) koja je nastala u Indiji oko 6. veka pne. je verovatno najizraženija ateistička škola filozofije u Indiji, slična grčkoj [[kirenska škola|kirenskoj školi]]. Ova grana indijske filozofije je kasifikovana kao [[nastika|heterodoksna]] zbog svoj negiranja autoriteta [[vede|veda]] i zbog toga se ne smatra delom šest pravovernih škola hinduizma, ali je važna pomena kao dokaz materijalističkog pokreta u hinduizmu.<ref>Sarvepalli Radhakrishnan and Charles A. Moore. ''A Sourcebook in Indian Philosophy''. (Princeton University Press: 1957, Twelfth Princeton Paperback printing 1989) pp. 227–249. ISBN 0-691-01958-4.</ref> Negiranje boga kao tvorca se takođe vidi u [[đainizamdžainizam|đainizmu]] i [[budizam|budizmu]].<ref name="Joshi">{{cite journal |last=Joshi |first=L.R. |year=1966 |title=A New Interpretation of Indian Atheism |journal=Philosophy East and West |volume=16 |issue=3/4 |pages=189–206|doi=10.2307/1397540 |ref=harv |jstor=1397540}}

Zapadnjački ateizam ima svoje korene u [[presokratovci|presokratovskoj]] [[grčkaantička filozofija|grčkoj filozofiji]], ali se nije pojavio kao poseban pogled na svet sve do kraja [[prosvetiteljstvoprosvjetiteljstvo|doba prosvećenosti]].<ref>{{harvnb|Baggini|2003|pp=73–74}}. "Atheism had its origins in Ancient Greece but did not emerge as an overt and avowed belief system until late in the Enlightenment."</ref>

Grčki filozof iz 5. veka pne. [[Dijagora sa Melosa|Dijagora]] je poznat kao „prvi ateista“,<ref>[[Friedrich Solmsen|Solmsen, Friedrich]] (1942). ''[http://books.google.com/books?vid=0blEqYn0npw5h4r_qPHc_fk&id=rLASAAAAIAAJ&pgis=1 Plato's Theology]''. Cornell University Press. p 25.</ref> i citiran je od mislilaca kao što je [[Marko Tulije Ciceron|Ciceron]] u svojoj knjizi ''[[O prirodi bogova]]''.<ref name=CIC>''...nullos esse omnino Diagoras et Theodorus Cirenaicus...'' Cicero, Marcus Tullius: ''De natura deorum.'' Comments and English text by Richard D. McKirahan. Thomas Library, Bryn Mawr College, 1997, page 3. ISBN 0-929524-89-6</ref> [[Anaksagora]] je tvrdio da je Sunce usijan kamen, a ne božanstvo otelotvoreno u bogu [[Helije|HeliosuHelios]]u. [[Kritija]] je video religiju kao ljudski izum koji je koristi za zastraši ljude da prate moralni red.<ref>"[http://search.eb.com/eb/article-38045 religion, study of]". (2007). In ''Encyclopædia Britannica''. Retrieved on April 2, 2007.</ref> [[Atomizam|Atomisti]] kao što je [[Demokrit]] su pokušali da objasne svet na čisto [[materijalizam|materijalistički]] način, bez referenci na duhovno ili mistično. Drugi presokratovsi koji su verovatno imali ateističke poglede na svet su [[Prodik]] i [[Protagora]]. U 3. veku pne. grčki filozofi [[Teodor Bezbožnik]]<ref name=CIC/><ref>Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, ii</ref> i [[Straton]]<ref>Cicero, ''Lucullus'', 121. in Reale, G., ''A History of Ancient Philosophy''. SUNY Press. (1985).</ref> nisu verovali u postojanje bogova. Teodor Bezbožnik je bio proteran iz svog grada zbog neverovanja u bilo koje božanstvo.

[[Sokrat]] je bio optužen za [[ateizam|bezbožnost]] (vidi [[Eutiprova dilema]]) na osnovu toga što je inspirisao ljude da sumnjaju u [[državna religija|državne bogove]].<ref>{{cite web |url=http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html |archiveurl=http://web.archive.org/web/20061104032305/http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html |archivedate = 04. 11. 2006. |title=Atheism |year=2005 |work=The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition |publisher=Columbia University Press | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Iako je osporio optužbu da je „potpuni ateista“,<ref>{{cite book |first=Thomas C. |last=Brickhouse |coauthors=Nicholas D. Smith |title=Routledge Philosophy Guidebook to Plato and the Trial of Socrates |year=2004 |publisher=Routledge |isbn=0-415-15681-5 |page=112}} In particular, he argues that the claim he is a complete atheist contradicts the other part of the indictment, that he introduced "new divinities".</ref>

</ref> Sokrat je na kraju [[Suđenje Sokratu|osuđen na smrt]]. Sokrat se takođe molio u Platonovom dijalogu [[Fedar]]<ref>{{cite web|url=http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php&title=111 |title=The Dialogues of Plato, vol. 1 |publisher=Oll.libertyfund.org | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> i govorio je „po [[ZevsZeus|Zevsu]]u““ u dijalogu „[[Platonova Država (Platon)|Država]]“.<ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/republic.html |title=The Republic |publisher=Classics.mit.edu | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref>

[[Euhemer]] je objavio svoj stav da su bogovi samo [[deifikacijadivinizacija|deifikovani]] vladari, osvajači i osnivači iz prošlosti, i da su njihovi kultovi i religija bili u osnovi nastavak nestalih kraljevstava i ranih političkih struktura.<ref>Fragments of Euhemerus' work in Ennius' Latin translation have been preserved in [[Church Fathers|Patristic]] writings (e.g. by [[Laktancije|Lactantius]] and [[Eusebius of Caesarea]]), which all rely on earlier fragments in [[Diodorus Siculus|DiodorusDiodor]]us 5,41–46 & 6. 1. Testimonies, especially in the context of polemical criticism, are found e.g. in [[Callimachus]], ''Hymn to Zeus'' 8.

Rimski pesnik [[Tit Lukrecije Kar|Lukrecije]] se složio sa tim, da ako postoje bogovi, da su oni nezaiteresovani za čovečanstvo i nesposobni da utiču na prirodu i svet. Zbog ovoga je verovao da se čovečanstvo ne mora plašiti natprirodnog. Lukrecije je izložio svoje epikurejske poglede na kosmos, atome, dušu, smrtnost i religiju u knjizi „[[Ο suštini stvari]]“,<ref>{{Gutenberg|no=785|name=On the Nature of Things by Lucretius}} Book I, "Substance is Eternal". Translated by W.E. Leonard. 1997. Retrieved on 2007-APR-12.</ref> koja je popularizovala Epikurovu filozofiju u [[Antički Rim|Starom Rimu]]. [[Gaj Julije Cezar|Julije Cezar]], koji je znatno naginjao ka epikurejstvu, je takođe odbacio ideju o zagrobnom životu, što je na primer dovelo do njegovog prigovora protiv smrtne kazne na suđenju [[Lucije Sergije Katilina|Katilini]], na kom je on govorio protiv [[stoicizam|stoicizma]] [[Marko Porcije Katon Mlađi|Katona Mlađeg]].<ref>(cf. [[Sallust]], ''The War With Catiline'', Caesar's speech: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#51.20 51.29] & Cato's reply: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#52.13 52.13]).</ref>

Značenje reči „ateist“ se smanjilo tokom antike. [[Rano hrišćanstvo|Rani hrišćani]] su nazivani ateistima od nehrišćana zbog svog neverovanja u paganske bogove.<ref name="cathencyc-atheism">{{ws|"[[s:Catholic Encyclopedia (1913)/Atheism|Atheism]]" in the 1913 Catholic Encyclopedia}}

</ref> Za vreme [[Rimsko carstvoCarstvo|Rimskog carstva]], hrišćani su bili pogubljivani zbog negiranja rimskih bogova i posebno zbog [[Carskicarski kult (Rimskodrevni carstvoRim)|neobožavanja careva]]. Kada je hrišćanstvo postalo državna religija u Rimskom carstvu [[381]]. godine za vreme cara [[Teodosije I|Teodosija I]], mišljenje o vjeri ([[hereza|jeres]]) je postalo kažnjiv prestup.<ref>Maycock, A. L. and Ronald Knox (2003). ''[http://books.google.com/books?id=DmL8CljbqDwC Inquisition from Its Establishment to the Great Schism: An Introductory Study]''. ISBN 0-7661-7290-2.

Izražavanje ateističkih ideja je bilo retko u Evropi tokom [[srednji vijek|srednjeg veka]], jer je bilo kažnjivo; metafizika, religija i teologija su bile od dominantnog interesa.<ref name="Zdybicka 2005 4">{{harvnb|Zdybicka|2005|p=4}}</ref> Međutim, u ovom periodu postojali su pokreti koji su istupali heterodoksne koncepcije hrišćanskog boga, uključujući različite poglede na prirodu, transcedentnost ili poznavanje boga. Individualci i grupe kao što su [[Jovan Skot Eriugena]], [[David od Dinana]], [[Amalrik iz Bena]] i [[Bratstvo slobodnog duha]] su zadržali hrišćanske poglede uz [[panteizam|panteističke]] tendencije. Panteisti su često bili svrstavani u istu grupu sa ateistima zbog „čudnovatosti“ njihovog pogleda na božansko. [[Nikola Kuzinski]] je sastavio [[fideizam]] koji je nazvao „[[O učenom neznanju]]“ ({{jez-lat|De Docta Ignorantia}}), tvrdeći da je bog izvan ljudske kategorizacije i da je ljudsko znanje o bogu ograničeno pretpostavkama. [[William Occam|Vilijam Okamski]] je inspirisao antimetafizičke tendencije sa svojim [[nominalizam|nominalističkim]] ograničenje ljudskog znanja samo na objekte, i tvrdio je da je božanska suština intuitivno ili racionalno neshvatljiva za ljudski razum. Sledbednici Vilijama Okamskog, kao što su [[Jovan Mirekurski]] i [[Nikola Otrkurski]] su produbili ovo shvatanje. Rezultirajuća podela između vere i razuma je uticala na kasnije teologe kao što su [[John Wycliffe|Džon Viklif]], [[Jan Hus]] i [[Martin Luther|Martin Luter]].<ref name="Zdybicka 2005 4"/>

[[Renesansa]] je uticala mnogo da se proširi obim slobodnog mišljenja i skeptičnog istraživanja. Pojedinci, kao što su [[Leonardo Da Vinci|Leonardo da Vinči]] i [[Galileo Galilej]], su zagovarali [[eksperiment]]isanje kao način objašnjavanja i suprotstavili su se [[argument od autoriteta|argumentima od verskih autoriteta]]. Drugi kritičari religije i Crkve u ovom periodu bili su [[Niccolò Machiavelli|Nikolo Makijaveli]], [[Bonavantur de Perie]] i [[François Rabelais|Fransoa Rable]].<ref name="gordonstein"/>

{{citat|Bog je jedino biće koje, da bi vladalo, nije čak potrebno ni da postoji.<ref name=mudremisli/>|[[Charles Baudelaire|Šarl Bodler]]}}

{{citat|Ako Bog postoji, ateizam je za njega manja uvreda od religije.<ref name=mudremisli/>|[[Edmond de Goncourt|Edmond de Gonkur]]}}

[[Datoteka:Feuerbach Ludwig.jpg|thumb|desno|[[Ludvig Fojerbah|Fojerbahova]] ''[[Osnova hrišćanstva]]'' (1841) će kasnije mnogo uticati na filozofe kao što su [[FridrihFriedrich Engels|Engels]], [[Karl MarksMarx|Mark]], [[David Štraus|Štraus]], [[FridrihFriedrich NičeNietzsche|Niče]] i [[MaksMax ŠtirnerStirner|Štirner]]. On je smatrao boga ljudskim izumom, a verske aktivnosti načinom traženja ispunjenja želja. Zbog toga se smatra osnivačem moderne [[antropologija religije|antropologije religije]].]]

[[Kritika hrišćanstva]] je sve češća u 17. i 18. veku, naročito u Francuskoj i Engleskoj, gde se čini da je nastala verska slabost, kako kaću savremeni izvorima. Neki protestantski mislioci, kao što je [[Thomas Hobbes|Tomas Hobs]], zastupali su materijalističku filozofiju i [[skepticizam]] prema natprirodnim pojavama, dok je jevrejsko-holandski filozof [[Baruch de Spinoza|Baruh Spinoza]] odbacio božansko proviđenje u korist [[Panenteizam|panenteističkog]] naturalizma. Do kraja 17. veka, za [[deizam]] se otvoreno zalažu intelektualci kao što je [[Džon Toland]] koji je skovao termin „panteista“. Uprkos svojim podsmesima uperenim prema hrišćanstvu, mnogi deisti su prezirali i ateizam. Prvi poznati ateista koji je odbacio deističku podlogu i otvoreno negirao postojanje bogova bio je [[Žan Meslije]], francuski sveštenik koji je živeo početkom 18. veka.<ref>{{cite web |url=http://ww3.wpunj.edu/newpol/issue40/Onfray40.htm |title=Michel Onfray on Jean Meslier |publisher=William Paterson University |accessdate = 07. 04. 2011.}}</ref> Meslije je izneo mišljenje da je religija sredstvo za kontrolisanje masa, a slična ideja će kasnije implicitno biti prisutna i u [[marksizam|marksističkoj]] misli. Njega su pratili drugih otvoreni ateistički mislioci, kao što su [[baron Holbah]] i [[Žak Andre Nežon]].<ref name=Holbach-SoN>{{cite book |last=d'Holbach |first=P. H. T. |authorlink=Baron d'Holbach |title=The System of Nature |url=http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ |accessdate = 07. 04. 2011. |year=1770 |volume=2}}</ref> Filozof [[David Hume|Dejvid Hjum]] razvio skeptičnu epistemologiju utemeljenu na [[empirizam|empirizmu]], podrivajući [[metafizika|metafizičku]] bazu prirodne teologije.

[[Francuska revolucija]] je izvela ateizam i antiklerikalni deizam iz salona u javnu sferu. Glavni cilj Francuska revolucija bio je restrukturiranje i podređenost sveštenstva prema državi kroz [[Građanski ustav sveštenstva]]. Ovaj pokušaj je doveo do antiklerikalnog nasilja i proterivanja mnogih sveštenika iz Francuske. Haotična politička dešavanja u revolucionarnom Parizu na kraju su omogućila još radikalnijim [[jakobinci]]ma da preuzmu vlast 1793. godine, nakon čega je nastupila [[Strahovlada|Vladavina terora]]. Jakobinci su bili deisti i uveli su [[Kult vrhovnog bića]], kao novu francusku državnu religija. Neki ateisti okupljeni oko [[Žak Hebert|Žaka Heberta]] su umesto toga nastojali da uspostave [[kult razuma]], oblik pseudo-ateističke religije sa boginjom koja personifikuje [[razum]]. Oba pokreta delimično doprineli pokušaja da se nasilno dehrišćanizuje Francuska. Kult razuma okončao se posle tri godine kada su jakobinci [[giljotina|giljotinirali]] njegovo vođstvo, uključujući i Žaka Heberta. Antiklerikalni progoni okončani su [[Termidorska reakcija|Termidorskom reakcijom]].

[[Napoleon I BonapartaBonaparte|Napoleonovo]] doba institucionalizovalo je sekularizaciju francuskog društva, i izvelo revoluciju u severnu Italiju, u nadi da će doprineti stvaranju savezničkih republika. U 19. veku ateisti su doprineli političkim i socijalnim revolucijama, ubrzavajući [[revolucije 1848.|nemire iz 1848. godine]], [[ujedinjenje Italije|rizorđimento]] u Italiji, kao i rast međunarodnog socijalističkog pokreta.

U drugoj polovini 19. veka, ateizam se proširio pod uticajem [[racionalizam|racionalističkih]] i [[slobodoumljeslobodoumnost|slobodoumnih]] filozofa. Mnogi ugledni nemački filozofi tog vremena negirali su postojanje božanstava i bili su kritičari religije, a među sima su se nalazili [[Ludvig Fojerbah]], [[Arthur Schopenhauer|Artur Šopenhauer]], [[Max Stirner|Maks Štirner]], [[Karl Marx|Karl Marks]] i [[Friedrich Nietzsche|Fridrih Niče]]. Njemačka rasprava o ateizmu, (Atheismusstreit) koja je na univerzitetu u Jeni vođena povodom [[Johann Gottlieb Fichte|Fichteovih]] gledišta, okončana je njegovim otpuštanjem s univerziteta. Karl Marks je religiju nazivao [[religija je opijum za narodnaroda|opijumom za narod]].

| izvor = [[Albert Einstein|Albert Ajnštajn]]

Logički pozitivizam i [[scijentizam]] su utrli put [[neopozitivizam|neopozitivizmu]], [[analitička filozofija|analitički filozofiji]], [[strukturalizam|strukturalizmu]] i [[naturalizam|naturalizmu]]. Neopozitivizam i analitička filozofija odbacuju kalsični racionalizam i metafiziku u korist strogog empirizma i epistemološkog nominalizma. Zagovornici kao što su [[Bertrand Russell|Bertrand Rasel]] su nedvosmisleno odbacili veru u boga. [[Ludwig Wittgenstein|Ludvig Vitgenštajn]] je u svojim ranim radovima pokušao da odvoji metafizički i natprirodni jezik iz racionalnog diskursa. [[Alfred Ejer]] je podvlačio neproverljivost i besmisao verskih tvrdnji, navodeći svoju privrženost empirijskim naukama. [[Džon Nimejer Findli]] i [[Dž. Dž. K. Smart]] tvrdio da postojanje Boga nije logički neophodno. Prirodnjački i materijalistički monisti poput [[Džon Djui|Džona Djuia]] je smatrao da bi prirodni svet trebalo da bude osnova svega, negirajući postojanje Boga ili besmrtnosti.<ref name="stanford"/><ref>{{harvnb|Zdybicka|2005|p=16}}

</ref>, među kojima su bivši [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetski Savez]], [[Albanija]], a još uvek i [[Narodna Republika Kina|Kina]], [[Demokratska Narodna Republika Koreja|Severna Koreja]] i [[Kuba]].

Ostali lideri kao što je [[Perijar Ramasami]], istaknuti ateistički indijski lider, su se borili protiv hinduizma i [[bramanibrahmani|bramana]] u cilju okončanja diskriminacije i podele ljudi u ime religije i [[kastakaste|kasti]].

Godine 1966, časopis [[TajmTime (časopis)|Tajm]] je postavio pitanje: „Je li Bog mrtav?“<ref>[http://www.time.com/time/covers/0,16641,19660408,00.html ''TIME Magazine'' cover] online. Apr 8, 1966. Retrieved 2007-04-17.

Verski motivisani teroristički [[napadi 11. septembra 2001.]] i delimično uspešan pokušaj [[institut Diskaveri|instituta Diskaveri]] za promenu nastavnog plana u američkim školama i uključivanje [[kreacionizam|kreacionističke]] ideje, zajedno sa podrškom koju je [[DžordžGeorge VW. BušBush|Džordž Buš]] 2005. dao tim idejama, su zajedno postakli ateističke pisce [[Sem HarisSam (pisac)Harris|Sema Harisa]], [[Danijel S. Denet|Danijela S. Deneta]], [[RičardRichard DokinsDawkins|Ričarda Dokinsa]], [[Viktor Dž. Stenger|Viktora Stengera]] i [[KristoferChristopher HičensHitchens|Kristofera Hičensa]] da objave knjige koje su postali bestseleri u Americi i širom sveta.<ref name="sharedvalues">[http://lawreview.vermontlaw.edu/articles/13%20Garfield%20Book%202,%20Vol%2033.pdf Vermont Law Review Vol. 33:225 2008], Finding Shared Values in a Diverse Society: Lessons From the Intelligent Design Controversy by Alan E. Garfield (page 231).

Zbog širokog skupa fenomena koji se negiraju, ateizam se može suprotstavljati svemu, počevši od verovanja u božanstva, pa do postojanja [[duhovnost|spiritualnih]], [[natprirodno|natprirodnih]] ili [[transcedentalnost (religija)|transcedetalnih]] koncepata, poput onih u [[budizam|budizmu]], [[hinduizam|hinduizmu]], [[đainizamdžainizam|đainizmu]] i [[taoizam|taoizmu]].<ref name="Britannica-Rejection-of-all-religious-beliefs">{{cite encyclopedia |author=Britannica |title=Atheism as rejection of religious beliefs |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism |encyclopedia=[[Enciklopedija Britanika|Encyclopædia Britannica]] |edition=15th |volume=1 |page=666 |year=2011 |id=0852294735 |ref=harv | accessdate = 09. 04. 2011.}}

su postavili pozitivni (jak/čvrst) ateizam protiv negativnog (slabog/mekog) ateizma. Pozitivni ateizam je ekplicitno tvrđenje da bogovi ne postoje. Negativni ateizam obuhvata sve druge oblike neteizma. Stoga, prema ovoj kategorizaciji, svako ko nije teista je ili negativni ili pozitivni ateista.<ref>{{cite web|last=Cline |first=Austin |title=Strong Atheism vs. Weak Atheism: What's the Difference? |url=http://atheism.about.com/od/atheismquestions/a/strong_weak.htm |year=2006 |publisher=[[about.com]] | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Termini slab i jak su relativno novijeg datuma, dok su termini negativni i pozitivni ateizam stariji, koji su se koristili (u malo drugačijem smislu) u filozofskoj literaturi<ref name="presumption"/> i među katoličkim [[apologijaapologetika|apologetima]].<ref>{{cite journal |url=http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm |title=On the Meaning of Contemporary Atheism |journal=The Review of Politics |first=Jacques |last=Maritain |year=1949 |month=July |volume=11 |issue=3 |pages=267–280 |doi=10.1017/S0034670500044168 |ref=harv}}</ref> Po ovakvom razgraničenju ateizma, većina [[agnosticizam|agnostika]] se kvalifikuje kao negativni ateisti.

</ref> [[Dž. Dž. K. Smart]] dalje tvrdi da „ponekad neka osoba koja je zapravo ateista može predstaviti sebe kao, čak i strastveno, kao agnostika nerazumno generalizovanog [[filozofski skepticizam|filozofskog skepticizma]] koji bi nas sprečio da kažemo da znamo sve drugo, osim možda istina matematike i formalne logike.“<ref name="stanford">{{cite web |url=http://plato.stanford.edu/entries/atheism-agnosticism/ |title=Atheism and Agnosticism |first=J.C.C. |last=Smart |date = 09. 03. 2004. |publisher=Stanford Encyclopedia of Philosophy | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Zbot tog neki ateistički pisci, kao što je [[Richard Dawkins|Ričard Dokins]] više vole da razlikuju teističke, agnostičke i ateističke stavove po [[Spektar teističke verovatnoće|verovatnoći]] koji svaki daju tvrdnji „bog postoji“.<ref>{{cite book|last=Dawkins|first=Richard|authorlink=Richard Dawkins|title=The God Delusion|year=2006|publisher=Houghton Mifflin Co|isbn=0-618-68000-4|page=50}}

</ref> Neki zagovornici ovog stava tvrde da je prednost religije da vera omogućava ljudima da bolje podnesu teške trenutke, delujući kao [[religija je opijum za narodnaroda|opijum za narod]]. Međutim, postoje i suprotni primeri razočaranja u religiju u teškim trenucima, među kojima bukvalno spadaju i ateisti u rovovima.<ref>{{cite web |last=Lowder |first=Jeffery Jay |year=1997 |title=Atheism and Society |url=http://www.infidels.org/library/modern/jeff_lowder/society.html | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref>

</ref> Odrastivši u [[kastakaste|kastinskom]] hijerarhijskom sistemu sa religioznom podlogom, Gora je tražio sekularnu [[Indija|Indiju]] i predložio smernice za pozitivnu ateističku filozofiju, koja će promovisati pozitivne vrednosti.<ref>{{cite web |last=Walker |first=Cliff |title=The Philosophy of Positive Atheism |url=http://www.positiveatheism.org/faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH | accessdate = 09. 04. 2011.}}</ref> Pozitivni ateizam, definisan na ovaj način, podrazumeva takve stvari koje bi bile moralno ispravne, pokazujući razumevanje da pobožni ljudi imaju razloge da veruju, ne pokušavajući da [[Prozelitizam|preobrate]] ili uče druge, i braneći sebe istinoljubivšću umesto traženjem da pobede u bilo kakvom sukobu sa otvorenim kritičarima.

Oblik praktičnog ateizma sa implikacijama za [[naučnu zajednocu]] je [[metodološki naturalizam]] — "tiho usvajanje tvrdnje o flozofskom naturalizmu u okviru [[metodnaučna metoda|naučnog metoda]] sa ili bez potpunog prihvatanja ili verovanja u njega."<ref name="neps">{{cite web |last=Schafersman |first=Steven D. |url=http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:NSuw6hjn_w0J:www.tcnj.edu/~scholars/111%2520Evolution%2520FSP/NATURALISM%2520IS%2520AN%2520ESSENTIAL%2520PART%2520OF%2520SCIENCE%2520AND%2520CRITICAL%2520INQUIRY.doc+Naturalism+is+an+Essential+Part+of+Science+and+Critical+Inquiry&hl=en&gl=ca&pid=bl&srcid=ADGEESiOoQ0c8zeA-NUM5qRN7EZqXoJs8b3hGUyuOedNRD9OheY2WLJHpdgNCsxwDJ0iJVdxIhSyytGXR-RXodM3cV8JYd6mEmBRuSQhAsvgFyIDPrw2HT3KXZTEoujo4lXsMckPLn-U&sig=AHIEtbS7vrl9TTdgC7ZY94opxblINuXYMw&pli=1 |title=Naturalism is an Essential Part of Science and Critical Inquiry |date=February 1997 |publisher=Conference on Naturalism, Theism and the Scientific Enterprise. Department of Philosophy, The University of Texas |accessdate = 07. 04. 2011.}} Revised May 2007

[[EpistemologijaGnoseologija|Epistemološki]] ateizam tvrdi da ljudi ne mogu spoznati boga ili utvrdi postojanje boga. Osnova za epistemološki ateizam je [[agnosticizam]], koji ima različite oblike. U filozofiji [[imanentnost]]i, božanstvo je neodvojivo od sveta, uključujući ljudski um, i [[svest]] svake osobe je zaključana u [[subjekt (filozofija)|subjektu]]. Prema ovom obliku agnosticizma, ovo ograničenju u pogledu onemogućava svaki objektivni zaključak od verovanja u boga do potvrde njegovog postojanja. [[Racionalizam|Racionalistički]] agnosticizam [[ImanuelImmanuel Kant|Kanta]] i [[prosvetiteljstvoprosvjetiteljstvo|doba prosvećenosti]] prihvata samo znanje izvedeno iz ljudske racionalnosti; ovaj oblik teizma je stava da bogovi u načelu nisu primetni i stoga se ne može znati da postoje. Skepticizam, zasnovan na idejama [[DejvidDavid HjumHume|Dejvida Hjuma]], je stava da je izvesnost nečega nemoguća, pa niko nikad ne može znati za postojanje boga. Određivanje položaja agnosticizma prema ateizmu je nesigurno: ono se može smatrati kao nezavisni, osnovni pogled na svet.<ref name="Zdybicka-p20"/>

Logički ateizam drži da su različite koncepcija bogakoncepcije boga pripisane logički nedslednim osobinama. Ovi ateisti navode deduktivne argumente protiv postojanja boga, koji navode nekomtibilnost između određenih osobina, kao što su savršenstvo, status tvorca, [[nepromenljivost (teologija)|nepromenljivost]], [[sveznanje]], [[sveprisutnost]], [[svemogućnost]], [[sveblagonaklonost]], [[transcendentnotranscedentnost|transcendentnost]]st, ličnost (kao osoba), nefizikalnost, [[pravda|pravednost]] i [[božja milost|milost]].<ref>Various authors. "Logical Arguments for Atheism". [[Internet Infidels]], ''The Secular Web Library''. Retrieved on 2007-APR-09.</ref>

[[Teodiceja|Teodicejski]] ateisti su mišljenja da se svet koji doživljavaju ne može pomiriti sa osobinama koje teolozi često pripisuju bogu ili bogovima. Oni tvrde da su sveznajući, svemogući i sveblagonaklon bog nije usaglašen sa svetu gde postoji zlo i patnja i gde je božja ljubav [[božja skrivenost|skrivena]] od mnogih ljudi.<ref>[[Theodore Drange|Drange, Theodore M.]] (1996). "[http://www.infidels.org/library/modern/theodore_drange/aeanb.html The Arguments From Evil and Nonbelief]". [[Internet Infidels]], ''Secular Web Library''. Retrieved 2007-04-18.</ref> Sličan argument se pripisuje i [[Sidarta Gautama Buddha|Sidarti Gautami]], utemeljivaču budizma.<ref>V.A. Gunasekara, {{cite web |url=http://www.buddhistinformation.com/buddhist_attitude_to_god.htm |title=The Buddhist Attitude to God. |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080102053643/http://www.buddhistinformation.com/buddhist_attitude_to_god.htm |archivedate = 02. 01. 2008.}} In the Bhuridatta Jataka, "The Buddha argues that the three most commonly given attributes of God, viz. omnipotence, omniscience and benevolence towards humanity cannot all be mutually compatible with the existential fact of dukkha."

</ref> i [[Sigmund FrojdFreud|Sigmunda Frojda]] zastupali su mišljenje da su bog i druga religiozna verovanja ljudsko delo, stvoreno da se zadovolje različite psihološke i emocionalne želje i potrebe. Ovo je takođe stav mnogih budista.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught.'' Grove Press, 1974. Pages 51–52.</ref> [[Karl Marx|Karl Marks]] i [[Friedrich Engels|Fridrih Engels]], ispirisani Fojerbahovim radom, su tvrdili da su bog i religija društvene funkcije, koje koriste oni na vlasti da iskorišćavaju [[radnička klasa|radničku klasu]]. Prema [[Mihail Bakunjin|Mihailu Bakunjinu]], "„ideja boga podrazumeva napuštanje ljudskog razuma i pravde; to je najodlučnije negiranje ljudske slobode, i neizostavn se okončava porobljavanjem čovečanstva, u teoriji i u praksi“. Bakunjin je obrnuo [[VolterVoltaire|Volterov]]ov čuveni aforizam „ako bog ne postoji, potrebno ga je izmisliti“, napisavši umesto toga „ako je bog zaista postojao, trebalo bi ga ukinuti“.<ref>{{cite web |url=http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/bakunin/godandstate/godandstate_ch1.html |title=God and the State |last=Bakunin |first=Michael |authorlink=Michael Bakunin |year=1916 |work= |publisher=New York: Mother Earth Publishing Association | accessdate = 09. 04. 2011.}}

Za osobe koji se samoidentifikuju kao ateisti se često pretpostavlja da su [[nereligioznostireligioznost|nereligiozni]], ali postoje i neke sledbe unutar velikih religija koje odbacuju postojanje [[bog tvorac|boga tvorca]].<ref name="winston2">{{cite book |last=Winston |first=Robert (Ed.) |title=Human |publisher=New York: DK Publishing, Inc |year=2004 |isbn=0-7566-1901-7 |page=299 |quote=.}}</ref>

Za [[ImanuelImmanuel Kant|Imanuela Kanta]] je postojanje boga, duše i slobode bilo praktično pitanje Moralnost, sama po sebi, predstavlja sistem, ali sreća ne, osim ako je raspodeljena u tačnom odnosu prema moralnosti. Ovo je moguće u inteligentnom svetu samo pod inteligentnim tvorcem i vladarom. Razum nas obavezuje da priznamo postojanje takvog vladara, zajedno sa životom u takvom svetu, , the presupposition of God, soul, and freedom was a practical concern, for "Morality, by itself, constitutes a system, but happiness does not, unless it is distributed in exact proportion to morality. This, however, is possible in an intelligible world only under a wise author and ruler. Reason compels us to admit such a ruler, together with life in such a world, which we must consider as future life, or else all moral laws are to be considered as idle dreams..." (''Critique of Pure Reason'', A811).

</ref> Drugi ateisti, kao što je [[Friedrich Nietzsche|Fridrih Niče]], se nisu složili sa ovim pogledom i tvrdili su da je moralnost „istinita samo ako je bog istinit - ona stoji ili pada sa verom u boga“.<ref name="Fortin & Benestad">{{cite book|url = http://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false|title =Human Rights, Virtue, and the Common Good|publisher = [[Rowman & Littlefield]]|quote=That problem was brought home to us with dazzling clarity by Nietzsche, who had reflected more deeply than any of his contemporaries on the implications of godlessness and come to the conclusion that a fatal contradiction lay at the heart of modern theological enterprise: it thought that Christian morality, which it wished to preserve, was independent of Christian dogma, which it rejected. This, in Nietzsche's mind, was an absurdity. It amounted to nothing less than dismissing the architect while trying to keep the building or getting rid of the lawgiver while claiming the protection of the law. | accessdate = 9. 4. 2011.|isbn = 978-0-8476-8279-9|year = 1996}}

Postoje [[normativna etika|normativni etički sistemi]] koji ne zahtevaju da principi i pravila potiču od božanstava. Tu spadaju [[etika vrlina]], [[društveni ugovor]], [[Kantova etika]], [[utilitarizam]] i [[Objektivizam (Ajn Rand)|Objektivizam]]<!--MORA VELIKO SLOVO-->. [[Sam Harris|Sem Haris]] je predložio da moralni recept (etičko donošenje odluke) nije samo pitanje koje je potrebno istražiti u filozofiji, već da se može smišljeno praktikovati [[nauka o moralnosti]]. Ipak, svaki takav naučni sistem mora odgovarati na kritike oličene u [[naturalistička zabluda|naturalističkoj zabludi]].<ref>{{cite book |title=Principia Ethica |url=http://fair-use.org/g-e-moore/principia-ethica/s.13 |year=1903 |first=G. E. |last=Moore |authorlink=G. E. Moore | accessdate = 9. 4. 2011.}}

{{main|Kritika religije}} {{citat|Religija se temelji, primarno i uglavnom na strahu. Djelimično je to strah od nepoznatog, a djelimično želja kao osjećati da imate neku vrstu starijeg brata koji će stajati iza vas u svim neprilikama i opasnostima. Strah je temelj cijeloj stvari – strah od misterioznog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je roditelj okrutnosti, te stoga nije ni čudno da su okrutnost i religija uvijek išle ruku pod ruku.<ref name=mudremisli>[http://www.mudremisli.com/2010/04/ateizam/ Ateizam (mudre misli)]</ref>|[[Bertrand Russell|Bertran Rasel]]}}

Neki istaknuti ateisti, kao što su [[Bertrand Russell|Bertrand Rasel]], [[Christopher Hitchens|Kristofer Hičens]], [[Danijel Denet]], [[Sam Harris|Sem Haris]] i [[Richard Dawkins|Ričard Dokins]], kritikovali su religiju navodeći štetne aspekte religijskih praksi i doktrina.<ref>

*[[RičardRichard DokinsDawkins|Dawkins, Richard]], ''The God Delusion'', Houghton Mifflin Harcourt, 2008

*[[KristoferChristopher HičensHitchens|Hitchens, Christopher]], ''God Is Not Great: How Religion Poisons Everything'', Random House, Inc., 2007

*[[Bertrand RaselRussell|Russell, Bertrand]], ''Why I am not a Christian, and other essays on religion and related subjects'', Simon and Schuster, 1957

Jedan argument da religije mogu biti štetne je da oslanjanje [[abrahamske religije|abrahamskih religija]] na božanski autoritet vodi ka [[autoritarnostautoritarizam|autoritarnosti]]i i [[dogma]]tizmu.<ref>{{cite web |last=Harris |first=Sam |authorlink=Sam Harris (author) |title=The Myth of Secular Moral Chaos |url=http://www.secularhumanism.org/index.php?section=library&page=sharris_26_3 |publisher=[[Free Inquiry]] |year=2006a | accessdate = 9. 4. 2011.}}

Ateisti takođe navode podatke koji pokazuju vezu između [[verskivjerski fundamentalizam|verskog fundamentalizma]] i opredeljenosti ka nekoj veri (kada se religija održava jer služi skrivenim interesima)<ref name=Moreira-almeida2006>{{cite journal |doi=10.1590/S1516-44462006005000006 |author=Moreira-almeida, A. |coauthors=Lotufo Neto, F.; Koenig, H.G. |year=2006 |title=Religiousness and mental health: a review |journal=Revista Brasileira de Psiquiatria |volume=28 |pages=242–250 |url=http://www.scielo.br/scielo.php?pid=S1516-44462006000300018&script=sci_arttext |accessdate = 12. 7. 2007. |pmid=16924349 |issue=3 |ref=harv}}

Ovi argumenti, zajedno sa istorijskim događajima za koje se navodi da pokazuju opasnosti od religije, kao što su [[Križarski ratovi|Krstaški ratovi]], [[džihad]], [[inkvizicija]], [[lov na vještice|lov na veštice]] i teroristički napadi, koriste se kao odgovor na tvrdnje o korisnim efektima verovanja u religiju.<ref>{{cite web |last=Harris |first=Sam |authorlink=Sam Harris (author) |title=An Atheist Manifesto |url=http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto | accessdate = 9. 4. 2011. |publisher=[[Truthdig]] |year=2005 |quote=In a world riven by ignorance, only the atheist refuses to deny the obvious: Religious faith promotes human violence to an astonishing degree.}}

</ref> U istraživanju iz 2005. koje je objavljno u ''[[EnciklopedijaEncyclopædia BritanikaBritannica|Enciklopediji Britanika]]'' je pokazalo da nereligiozne osobe čine oko 11,9% svetskog stanovništva, a ateisti 2,3%. Ove brojke ne ubrajaju one koji slede ateističke religije, kao što su neki budisti.<ref name="Britannica demographics">{{cite web

U anketi iz objavljenoj 2006. u ''[[Fajnenšl tajms]]u'' je dao procente za [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjene Države]] i pet evropskih država. Najmanji procenat ateizma je bio u SAD sa samo 4%, dok se procenat ateizma u evropskim državama pokazao znatno višim: [[Italija]] (7%), [[Španija]] (11%), [[Ujedinjeno Kraljevstvo]] (17%), [[Nemačka]] (20%) i [[Francuska]] (32%).<ref name="Harris">{{cite web

Druga istraživanja su procenila procenat ateista, agnostika i drugih nevernika u nekog boga na manje od 10% u [[Poljska|Poljskoj]], [[Rumunija|Rumuniji]], [[KiparCipar|Kipru]] i nekim drugim evropskim državamas,<ref name="Martin2007b">{{cite book|last=Zuckerman|first=Phil|editor=Martin, Michael T|title=The Cambridge companion to atheism|year=2007|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, England|isbn=0-521-84270-0|page=51|url=http://books.google.com/books?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA51| accessdate = 09. 04. 2011.}}