Dioda upotrebljena u [[grecov spoj|Grecovom spoju]] treba da ima maksimalnu nominalnu struju veću od najveće očekivane struje potrošača i probojni napon veći od maksimalne amplitude napona na sekundaru transformatora. U odnosu na prethodni tip ispravljača, Grecov spoj ima brojne prednosti jer koristi transformator sa dvostruko manje navojaka na sekundaru i diode sa dvostruko manjim probojnim naponom. Mana je upotreba četiri diode, ne zbog utroška materijala, već zbog dvostruko većeg pada napona na diodama i veće disipacije snage, odnosno zagrevanja. To je pogotovu nepovoljno kada se generišu mali jednosmerni naponi, jer se [[koeficijent korisnog dejstva]] ispravljača veoma smanjuje.
== Filteri za ispravljače ==
Polutalasni i punotalasni ispravljači su dovoljni za stvaranje jednosmerne struje, ali ni jedan ni drugi ne isporučuju potrošaču '''konstantnu jednosmernu struju'''. Da bi se dobila konstanta jednosmerna struja na izlazu mora se koristiti kolo za '''peglanje''' napona. Najjednostavniji oblik tog kola jeste sa [[kondenzator]]om paralelno vezanim sa ispravljačkim blokom.
Dok napon na izlazu ispravljača raste, on puni kondenzator i istovremeno isporučuje struju opterećenju. Nakon četvrtine periode, kada napon ispravljača dostigne maksimalnu vrednost, kondenzator je napunjen do maksimalne vrednosti. Nakon ovoga napon na ispravljaču počinje da opada. To izaziva pražnjenje kondenzatora kroz opterećenje. Ako je [[kapacitivnost]] kondenzatora dovoljno velika, kondenzator će se sporije prazniti nego što opada napon na ispravljaču. Tako potrošač dobija napajanje sa manjom „talasnošću“. Ukoliko je kapacitivnost kondenzatora veća to će talasanje napona biti manje. Zato se u ovim slučajevima najčešće koriste [[elektrolitski kondenzator]]i.
Da bi se još više smanjila talasnost napona, može se koristiti [[P filter]]. On se sastoji od kondenzatora i [[prigušnica|prigušnice]].
