Razlike između izmjena na stranici "Otvoreni skup"

Obrisana 73 bajta ,  prije 4 godine
m/м
nema sažetka uređivanja
m/м (Bot: Brisanje šablona: Link GA.)
m/м
Formiranje otvorenog jata počinje urušavanjem dela molekularnog oblaka, koji mogu imati masu i do nekoliko hiljada puta veću od Sunčeve. Različiti faktori mogu izazvati promenu gustine u oblaku što će izazvati zgrušavanje njegovih pojedinih delova, što pokreće i formiranje zvezda. To mogu biti udarni talasi od obližnje eksplozije [[supernova|supernove]] ili sudar ili samo blizak prolazak sa drugim molekularnim oblakom. Tada se stvara različit broj zgrušnjenja u samom oblaku i to će odrediti broj zvezda koje će se formirati. Veruje se da u našoj Galaksiji u proseku svakih nekoliko hiljada godina nastane jedno otvoreno jato.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>
 
Kada jato nastane, mlade, sjajne i najmasivnije zvezde u njemu (koje pripadaju [[spektralna klasa|spektralnim klasama O i B]]) počeće zračiti ogromne količine [[Ultraljubičasto zračenje|UV zračenja]]. Ovo zračenje stvara brzu [[ionizacija|jonizaciju]] gasa oko njih. Jonizacija uzrokuje nastanak [[HII region]]a. [[Zvezdani vetar|Zvezdani vetrovi]] masivnih zvezda i [[pritisak zračenja]] oduvavaju ostatke oblaka iz jata. Tipično, posle desetak miliona godina otvoreni skup će doživeti prvu eksploziju supernove koja će ubrzati izbacivanje gasa iz jata. Nakon više desetina miliona godina u otvorenom jatu gotovo neće više biti gasa. Na formiranje zvezda se potroši tek 10% mase početnog molekularnog oblaka.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref> Moguće je čak i da više rasejanih jata nastanu iz jednog istog molekularnog oblaka.<ref>Subramaniam A., Gorti U., Sagar R., Bhatt H. C. (1995), ''Probable binary open star clusters in the Galaxy'', Astronomy and Astrophysics, v.302, p.86</ref> Pretpostavlja se da su [[Hijade]] i [[Prezepe]], dva velika otvorena jata relativno blizu nas, nastale iz istog molekularnog oblaka pre nekih 600 miliona godina.<ref>{{Cite journal|author=Eggen O. J.|year=1960|title=Stellar groups, VII. The structure of the Hyades group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1960MNRAS.120..540E|journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society|volume=120|pages=540|accessdate=[[9. 2.|9. februar]] [[2009]]-02-09}}</ref>
 
=== Morfologija ===
Postoji oko 1.000 poznatih otvorenih jata u našoj [[Mliječna staza|Galaksiji]], ali njihov stvaran broj možda je i deset puta veći.<ref>Dias W.S., Alessi B.S., Moitinho A., Lépine J.R.D. (2002), ''New catalogue of optically visible open clusters and candidates'', Astronomy and Astrophysics, v. 389, p. 871–873</ref> U [[spiralna galaksija|spiralnim galaksijama]] rasejana jata se mogu pronaći samo u [[disk galaksije|disku galaksije]] u [[spiralni krak|spiralnim krakovima]], gde je gustina gasa i prašine najveća, pa i intenzitet formiranja zvezda. Rasejana jata su snažno koncentrisana u ravni diska s visinom u odnosu na [[galaktički ekvator]] od 180 svetlosnih godina, što je neznatno u odnosu na prečnik galaksije koji iznosi 100.000 s. g.<ref>Janes K.A., Phelps R.L. (1980), ''The galactic system of old star clusters: The development of the galactic disk'', The Astronomical Journal, v. 108, p. 1773–1785</ref>
 
U [[nepravilna galaksija|nepravilnim galaksijama]], otvorena jata su nasumično razbacana mada je njihova koncentracija najveća uz guste oblake prašine i gasa.<ref>{{Cite journal|author=Hunter, D.|title=Star Formation in Irregular Galaxies: A Review of Several Key Questions|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1997PASP..109..937H|journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific|year=1997|volume=109|pages=937-950|doi=10.1086/133965|accessdate=[[9. 2.|9. februar]] [[2009]]-02-09}}</ref> U [[eliptička galaksija|eliptičnim galaksijama]] formiranje zvezda je prestalo u davnoj prošlosti, pa one ne sadrže rasejana jata, tj. jata su imala dovoljno vremena da se potpuno raspadnu.<ref>{{Cite book |author=J. Binney, M. Merrifield |title=Galactic Astronomy |year=1998 |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-02565-0 }}</ref>
 
U našoj [[Mliječna staza|Galaksiji]] mlađa otvorena jata se nalaze više bliže središtu, gde su plimske sile [[Mliječna staza|Galaksije]] jače i molekularni oblaci gušći, pa je i stopa formiranja veća, ali i [[disperzija]] jata je veća. Starija jata se više nalaze u spoljnim delovima diska Galaksije. Jata u perifernijim delovima imaju sporiju disperziju.<ref>van den Bergh S., McClure R.D. (1980), ''Galactic distribution of the oldest open clusters'', Astronomy & Astrophysics, v.88, p.360</ref>
[[Datoteka:Tarantula nebula detail.jpg|mini|desno|250px|Hodge 301, jato staro svega par miliona godina koje obasjava maglinu Tarantula u Velikom Magelanovom oblaku.]]
 
Rasejana jata se raspadnu pre nego što zvezde u njima dosegnu naprednije [[zvezdana evolucija|evolutivne stadijume]], pa u rasejanim jatima uglavnom dominira svetlost mladih, plavih zvezda ([[spektralna klasa|klase]] O i B). To su i najmasivnije zvezde, pa je njihov život vrlo kratak, tek nekoliko desetina miliona godina.<ref name="evo2">{{cite journal|autoreautor=Andronov N., Pinsonneault M., Terndrup D.|year=2003|title=Formation of Blue Stragglers in Open Clusters|journal=American Astronomical Society Meeting|pages=203}}</ref> Starija otvorena jata zato sadrže manje, većim delom žute zvezde ([[spektralna klasa|klase]] F, G).
 
Kada zvezda potroši sav [[vodik|vodonik]] koji održava [[fuzija|nuklearnu fuziju]] u njoj, zvezde male ili srednje mase odbacuju spoljašnje slojeve i tako stvaraju [[planetarna maglica|planetarnu maglinu]]. Ono što ostane od zvezde je [[beli patuljak]] koji se polako hladi. U otvorenim jatima se često javlja manjak belih patuljaka, kad se uporedi sa nekom teorijskom vrednošću koja se dobije na osnovu mase i starosti jata. Jedno od mogućih objašnjenja je da [[crveni džin]] kad odbacuje spoljne slojeve od kojih nastaje planetarna maglina, zbog asimetrije mase koja se izbaci može da dobije dodatnu brzinu od par kilometara u sekundi što je dovoljno da napusti sistem.<ref>Fellhauer M., Lin D.N.C., Bolte M., Aarseth S.J., Williams K.A. (2003), ''The White Dwarf Deficit in Open Clusters: Dynamical Processes'', The Astrophysical Journal, v. 595, pp. L53-L56</ref>
[[Datoteka:Messier11.jpg|mini|300px|Rasejano jato [[M 11]] u sazvežđu Štit u kojem se više ne vide ostaci molekularnog oblaka]]
 
Mnoga otvorena jata su nestabilne formacije. Sa masom koja je dovoljno mala da brzina oslobađanja (brzina potrebna da bi zvezda napustila sistem) manja od prosečne brzine zvezda u jatu. Takva jata teže da se brzo raspadnu i traju samo nekoliko miliona godina. Takođe, ostaci oblaka iz kojeg se jato stvorilo se izbacuju iz jata i time se dodatno smanjuje masa i time ubrzava njegova disperzija.<ref>{{Cite journal|author=Hills, J. G.|title=The effect of mass loss on the dynamical evolution of a stellar system - Analytic approximations|url=http://adsabs.harvard.edu/full/1980ApJ...235..986H|journal=Astrophysical Journal|volume=235|number=1|pages=986-991|year=1980|doi=10.1086/157703|accessdate=[[9. 2.|9. februar]] [[2009]]-02-09}}</ref>
 
Jata sa dovoljno mase da zadrže zvezde ostaju cela i nekoliko desetina miliona godina i posle perioda kada se masa naglo smalji zbog izbacivanja ostataka početnog oblaka, ali kroz vreme i njih rasprši kombinacija unutrašnjih i spoljnih uticaja. U unutrašnje faktore se ubrajaju bliski prolasci pojedinih zvezda, koji mogu uzrokovati izbacivanje jedne od zvezda.<ref name="dinamiche">{{Cite journal|author=de La Fuente M.R.|year=1998|title=Dynamical Evolution of Open Star Clusters|journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific|volume=110|pages=1117–1117}}</ref>
Spoljašnji uticaji na jato su sudari ili bliski prolasci sa drugim jatima ili molekularnim oblacima. U proseku svakih pola milijarde godina rasejano jato se sudari s molekularnim oblakom. Gravitacione plimske sile nastale usled sudara uzrokuju disperziju jata. Od jata na kraju ostane niz zvezda, nedovoljno bliskih da budu smatrane kao jato, ali se sve kreću u istom smeru i sličnim brzinama. Vreme u kojem će se jato održati zavisi od početne gustine zvezda u jatu. Koncentrisanija jata duže odolevaju uticajima. Srednja dužina života jednog rasejanog jata, tačnije starost jata pri kojem su polovina prvobitnih članova jata izašla iz sistema je oko 150 do 800 miliona godina.<ref name="dinamiche" /> Najstarija poznata otvorena jata u [[Mliječna staza|Mlečnom putu]] su [[NGC 6791]] u sazvežđu [[sazvežđe Lira|Lire]] i -{[[Berkeley 17]]}-, u sazvežđu [[sazvežđe Kočijaš|Kočijaš]], sa procenjenom starošću od 7 milijardi godina. Ipak, najveći broj jata je mlađe od 50 miliona godina.<ref name="Clusters">{{Cite book|author =Mark Allison |title=Star Clusters and How to Observe Them|publiher=Springer|year=2005|pages=15-16|id=ISBN 1-84628-190-3}}</ref>
 
Kada se otvoreni skup raspadne iza njega će ostati grupa zvezda s sličnim smerom kretanja i brzinama. Takve grupe zvezda se zovu [[zvjezdana asocijacija|zvezdane asocijacije]]. Pet od sedam najsjajnijjih zvezda u sazvežđu [[Veliki Medved]] primer su takve grupe. Tačnije ova zvezdana asocijacija je značajno veća i sadrži zvezde koje se prostiru od sazvežđa [[Kefej (zviježđe)|Cefej]] do sazvežđa [[sazvežđe Južni Trougao|Južni Trougao]]. [[Sunce]] se nalazi blizu oboda ove zvezdane asocijacije, ali joj ne pripada. Sunce je starije od ovih zvezda čak oko deset puta. Ono se prosto tokom svog kretanja približilo ovim zvezdama.<ref>{{Cite journal|author=Soderblom, David R.; Mayor, Michel|title=Stellar kinematic groups. I - The Ursa Major group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1993AJ....105..226S|journal=Astronomical Journal|year=1993|volume=105|number=1|pag0se=226-249|id=ISSN 0004-6256|doi=10.1086/116422|accessdate=[[9. 2.|9. februar]] [[2009]]-02-09}}</ref>
 
Prvobitno jato u kojem je nastalo [[Sunce]], pre oko 4,6 milijardi godina, se potpuno raspalo i zvezde iz tog jata su rasute u disku [[Mliječna staza|Galaksije]], bez načina da se razlikuju od svog galaktičkog okruženja.
3.736

izmjena