Otvoreni skup – razlika između verzija

 

'''Расејано''' или '''отворено звездано јато''' је група младих [[звезда]] насталих готово истовремено из истог [[молекуларни облак|молекуларног облака]]. Оваква јата могу садржавати од десетак до неколико хиљада звезда које су међусобно везане гравитационом силом.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>

 

===Настанак ===

 

Све звезде су готово настале у [[молекуларни облак|молекуларним облацима]] и потом биле чланови неког отвореног јата. Молекуларни облак који садржи гас и прашину масе од неколико десетина Сунчеве масе урушава се и формира више звезда, а не само једну звзеду.

 

===Број и распоред===

 

Постоји око 1.000 познатих отворених јата у нашој [[Млечни пут|Галаксији]], али њихов стваран број можда је и десет пута већи.<ref>Dias W.S., Alessi B.S., Moitinho A., Lépine J.R.D. (2002), ''New catalogue of optically visible open clusters and candidates'', Astronomy and Astrophysics, v. 389, p. 871–873</ref> У [[спирална галаксија|спиралним галаксијама]] расејана јата се могу пронаћи само у [[диск галаксије|диску галаксије]] у [[спирални крак|спиралним краковима]], где је густина гаса и прашине највећа, па и интензитет формирања звезда. Расејана јата су снажно концентрисана у равни диска с висином у односу на [[галактички екватор]] од 180 светлосних година, што је незнатно у односу на пречник галаксије који износи 100.000 с. г.<ref>Janes K.A., Phelps R.L. (1980), ''The galactic system of old star clusters: The development of the galactic disk'', The Astronomical Journal, v. 108, p. 1773–1785</ref>

 

===Проучавање еволуције звезда===

 

Када се за расејано јато направи [[Херцшпрунг-Раселов дијаграм]] може се уочити да већина звезда припада [[главни низ|главном низу]] (види слику).<ref name="orsa">{{Cite web|title=Diagrammi degli ammassi ed evoluzione stellare|url=http://www.orsapa.it/evstellare/Ammassi.htm|accessdate=[[9. фебруар]] [[2009]]}}</ref> Најмасивније звезде у скупу већ су почеле еволуирати у црвене џинове и налазе се у горњем десном делу дијаграма. Зато се линија главног низа ломи и скреће према горњем десном углу. Према положају лома линије главног низа може се одредити старост јата.

 

===Еволуција отворених јата===

 

Многа отворена јата су нестабилне формације. Са масом која је довољно мала да брзина ослобађања (брзина потребна да би звезда напустила систем) мања од просечне брзине звезда у јату. Таква јата теже да се брзо распадну и трају само неколико милиона година. Такође, остаци облака из којег се јато створило се избацују из јата и тиме се додатно смањује маса и тиме убрзава његова дисперзија.<ref>{{Cite journal|author=Hills, J. G.|title=The effect of mass loss on the dynamical evolution of a stellar system - Analytic approximations|url=http://adsabs.harvard.edu/full/1980ApJ...235..986H|journal=Astrophysical Journal|volume=235|number=1|pages=986-991|year=1980|doi=10.1086/157703|accessdate=[[9. фебруар]] [[2009]]}}</ref>