Voda – razlika između verzija

Bezbedna [[Pitka voda|voda za piće]] je esencijalna za ljude i druge životne forme, mada ona ne pruža kalorije ili [[Organsko jedinjenje|organske]] [[nutrijent]]e. Dostup bezbednoj vodi za piće je poboljšan tokom zadnjih dekada u skoro svim delovima sveta, mada aproksimativno jedna milijarda ljudi još uvek nema prisutup bezbednoj pitkoj vodi i oko 2,5 milijarde nemaju adekvatnu [[sanitacija|sanitaciju]].<ref name=UN>{{cite web|url=http://mdgs.un.org/unsd/mdg/Resources/Static/Products/Progress2008/MDG_Report_2008_En.pdf#page=44|title=MDG Report 2008|accessdate=25 July 2010}}</ref> Postoji jasna korelacija između dostupa bezbedne vode i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.<ref>[http://www.gapminder.org/videos/gapcasts/gapcast-9-public-services/ "Public Services"], Gapminder video</ref> Međutim, pojedini posmatraći su procenili da će do 2025 više od polovine [[Svjetsko stanovništvo|svetskog stanovništva]] biti ugrošeno nedovoljnim pristupom bezbednoj vodi.<ref>{{cite journal|author=Kulshreshtha, S.N|year=1998|title=A Global Outlook for Water Resources to the Year 2025|journal=Water Resources Management|volume=12|issue=3|pages=167–184|doi=10.1023/A:1007957229865}}</ref> Izveštaj iz novembra 2009 sugestira da će do 2030. u pojedinim regionima sveta koji su u razvoju potražnja za vodom premašiti ponudu za 50%.<ref>{{cite web|url=http://www.mckinsey.com/App_Media/Reports/Water/Charting_Our_Water_Future_Full_Report_001.pdf|title=Charting Our Water Future: Economic frameworks to inform decision-making|format=PDF|accessdate=25 July 2010}}</ref> Voda igra važnu ulogu u [[Svetska ekonomija|svetskoj ekonomiji]], pošto ona funkcioniše kao [[rastvarač]] za širok spektar hemijskih supstanci i olakšava industrijsko hlađenje i transport. Aproksimativno 70% slatke vode koju ljudi koriste se troši na [[poljoprivreda|poljoprivredu]].<ref name=Baroni2007>{{cite journal|author=Baroni, L.|author2=Cenci, L. |author3=Tettamanti, M. |author4= Berati, M. |year=2007|title=Evaluating the environmental impact of various dietary patterns combined with different food production systems|journal=European Journal of Clinical Nutrition|volume=61|pages=279–286|doi=10.1038/sj.ejcn.1602522|pmid=17035955|issue=2}}</ref>

 

[[Image:Watermolecule.png|thumb|220px|left|Shematski prikaz molekule vode]]

[[Image:3D model hydrogen bonds in water.svg|left|220px|thumb|Model [[vodonična veza|vodoničnih veza]] (1) između molekula vode.]]

Voda može biti tvrda i meka. To je zato što se u svakoj vodi nalazi rastvoreno na stotine minerala i drugih jedinjenja. Količine ovih jedinjenja su znatno male, ali su veoma značajne za živi [[svet]]. Kada je u vodi sadržaj minerala i jedinjenja visok, za vodu se kaže da je tvrda, a kada je [[sadržaj]] nizak za vodu se kaže da je meka.

 

Zbog značaja za opstanak [[ljudi]], voda ima i značajno mjesto u kulturi. Većina svetskih [[religija]] vodi pridaje simbolični značaj sredstava za pročišćenje kako od materjalnih, tako i od duhovnih prljavština. U [[Biblija|Bibliji]] se voda spominje [[442]] puta. U politeističkim [[religija]]ma, kod starih Grka i Rimljana, svaki [[izvor]] vode je imao svoga [[bog]]a zaštitnika. Grčki filozof Empedokle je vodu smatrao za jedan od četiri elementa, uz [[vazduh]], [[vatra|vatru]] i [[zemlja|zemlju]], verujući da je čitev svet sačinjen od njih. Voda obično simbolizuje ravnodušnost. Nepravilna eksploatacija i zagađivanje, ugrozilo je svetske zalihe vode. Prema podacima UNESCO-a, u narednih 20 godina rezerve pijaće vode će se smanjiti za 30 odsto. Smatra se da čak 40 odsto svetske populacije već sada nema dovoljno vode za svoje dnevne potrebe. Prema podacima organizacije '''WaterAid''' svakih 15 sekundi jedno dete umre od oboljenja izazvanog manjkom vode.

 

Ključni je uvjet održivoga razvoja održavanje čistoće vode u prirodnim spremištima i vodotokovima. Sprječavanje zagađivanja voda najvažniji je dio zaštite okoliša (provodi se aerobna obradba otpada i ispitivanje [[Kakvoća vode|kakvoće vode]]).

 

 

Voda se može dobiti izravnom sintezom iz vodika i kisika, a nastaje kao produkt u mnogim drugim kemijskim reakcijama. Može se rastaviti na vodik i kisik elektrolizom, uz dodatak jakoga elektrolita radi povećanja vodljivosti otopine (čista voda provodi el. struju, ali je vrlo slab elektrolit), ili termičkom razgradnjom na više od 1000°C (prevođenjem vodene pare preko užarene [[Platina|platinske]] žice).<br />

Voda je homogena smjesa upravo zbog otopljenih tvari koje mogu biti kemijski spojevi (npr. magnezijev sulfat ili magnezijev klorid u moru) ili ioni metala: kationi (npr. Ca²⁺, Mg²⁺), anioni (npr. CO₃^2-), potom molekule (npr. CO₂ u mineralnoj vodi) i niz drugih tvari koje nažalost u vodu dolaze kao onečišćivači (npr. [[fosfati]]).

 

 

U kemiji vrijedi pravilo:“Polarno se otapa u polarnom“, što će reći da se slično otapa u sličnome, tj. polarne će se molekule otapati u vodi. Voda je najčešće otapalo, no topljivost tvari u vodi nije jednaka, već ovisi o građi tvari. Topljivost se tvari mijenja s promjenom tlaka i temperature pri kojoj se otapanje odvija.

Ako uzmemo za primjer sam natrijev klorid koji u vodi disocira, razlaže se na ione koji su hidratizirani: Na⁺_(aq) i Cl^-_(aq) i taj proces opisujemo jednadžbom: