Wikipedija

Desant na Korčulu – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m Mladifilozof premjesti stranicu Desant 26. divizije na Korčulu na Desant NOVJ na Korčulu
mNema sažetka izmjene
Red 33:
== Suprotstavljene snage ==
Korčulu su branili delovi nemačke 118. nemačke lovačke divizije: 1. i 2. bataljon 750. puka, kao i dve baterije 668. artiljerijskog [[divizion]]a, ukupno oko 1600 vojnika.
Za izvršenje desanta i likvidaciju neprijateljskih uporišta na zapadnoj polovini ostrva Korčule određene su sledeće jedinice [[Dvadeset šesta dalmatinska divizija NOVJ|26. divizije]]: [[Prva dalmatinska proleterska NOU brigada|1. dalmatinska brigada]], bez jednog bataljona, dva bataljona 11. i dva bataljona i minobacačka [[četa]] 12. dalmatinske brigade i jedna brdska baterija 75 -{mm}- (četiri oruđa) — svega šest bataljona, jedna [[baterija]] i dve minobacačke čete, ukupno oko 1800 vojnika. Radi jednovremenog i obuhvatnog napada na neprijateljska uporišta u Blatu i Velaluci, jedinice su bile podeljene na dve napadne kolone, na južnu i severnu. Južnom kolonom komandovao je komandant 1. dalm. brigade [[Bogdan Stupar]], a severnom [[Borko Arsenić]], komandant 11. dalm. brigade.
 
Štab 4. pomorskog obalskog sektora odredio je za prevoženje jedinica severne kolone šest transportnih brodova (motornih jedrenjaka), osam [[leut]]a i jedan sanitetski brod. Za neposredno obezbeđenje transportnog konvoja određena su dva naoružana broda (NB-3 i NG-4) Mornarice NOVJ. Komandant transporta bio je oficir mornarice kapetan Jože Vrtočnik.
Red 41:
Varka partizanskog štaba u potpunosti je uspela. Tokom noći 20./[[21. april]]a dva bataljona [[Jedanaesta dalmatinska brigada|11. dalmatinske brigade]] i jedan [[bataljon]] [[Prva dalmatinska brigada|1. dalmatinske brigade]] prebačeni su sa [[Lastovo|Lastova]] na [[Mljet]], gde su izveli napad na nemački posadu od oko 200 vojnika. U noći između 21. i [[22. april]]a štab nemačke 118. lovačke divizije poslao je svoju rezervu sa Pelješca u pomoć napadnutoj četi na Mljetu. U isto vreme dok su nemačka pojačanja putovala prema Mljetu, glavna partizanska operativna grupa prebacivala se sa Visa na Korčulu. Iskrcavanje jedinica završeno je do 5 časova 22. aprila.
 
Južnu napadnu kolonu činili su 1. i 4. bataljon [[Prva dalmatinska brigada|1. dalmatinske brigade]], dva bataljona [[Jedanaesta dalmatinska brigada|11. dalmatinske brigade]] i brdska baterija 75 -{mm}-, ukupno četiri bataljona. Severnu napadnu kolonu sačinjavali su: [[Dvanaesta dalmatinska brigada|12. dalmatinska brigada]] bez dva bataljona i 4. bataljon [[Prva dalmatinska brigada|1. dalmatinske brigade]], ukupno tri bataljona.
 
Napad je, zbog prikupljanja i koncentracije jedinica, umesto u 6:30, počeo sa izvesnim zakašnjenjem, u 8:00. Zahvaljujući [[magla|magli]], jedinice su uspele da se neopaženo privuku na jurišno odstojanje od neprijatelja, i prve otporne tačke osvojene su nakon prvog juriša. Tokom dana postignuti su planirani ciljevi: likvidirana je spoljna odbrana neprijateljskog uporišta Blato, osim [[kota|kote]] 181, zaplenjena je neprijateljska baterija i likvidirano neprijateljsko uporište u [[Vela Luka|Velaluci]]. U 23:00 otpočeo je koncentričan napad glavnih snaga obe kolone na uporište Blato. Manjim snagama blokirane su neprijateljske snage na istočnoj strani ostrva.
Red 53:
[[Image: zarobljenicinaKorculi.jpg |mini|400px|desno|Nemci zarobljeni na Korčuli 22.-23. aprila 1944. snimljeni u luci Komiža na Visu]]
 
Uspeh akcije bio je značajan: Na Korčuli je neprijatelj imao 297 mrtvih i 439 zarobljenih vojnika, oficira i podoficira. Zaplenjene su četiri haubice 75 -{mm}-, četiri protivtenkovska topa, 10 [[teški mitraljez|teških mitraljeza]], 26 [[šarac]]a, pet minobacača 81 -{mm}-, pet lakih bacača i veliki broj pešadijskog naoružanja. Pored toga, u diverziji na Mljetu Nemci su imali 96 poginulih i 46 zarobljenih<ref>[http://www.znaci.net/00001/108.htm Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA], Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965, str. 283-284</ref>.
 
U borbi za neprijateljsko uporište Blato [[Prva dalmatinska brigada|1. dalmatinska brigada]], pored ostalih gubitaka, izgubila je komandanta 2. bataljona '''Marka Lagatora'''. O njegovoj pogibiji komandant brigade u svom izveštaju kaže: "Marko je poginuo herojskom smrću vodeći svoj bataljon u juriš."<ref>[http://www.znaci.net/00001/108.htm Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA], Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965, str. 283</ref> Takođe su poginuli zamenik političkog komesara bataljona Ivan Pivac i zamenik komandanta bataljona kapetan kraljevske jugoslovenske vojske '''Mile Marković'''.
Red 59:
Jedinice koje su učestvovale u akciji pohvaljene se naredbom vrhovnog komandanta [[Josip Broz Tito| maršala Tita]] od [[28. april]]a [[1944]].
 
Saveznički Komandant Sredozemlja general [[Henri Meitlend Vilson]] (-{Henry Maitland Wilson}-) uputio je povodom ove akcije maršalu Titu sledeću depešu:
 
{{citat|Veoma cenim rad vaše vojske u napadu na [[Mljet]] i [[Korčula (ostrvo)|Korčulu]]. Bio bih Vam zahvalan da isporučite komandirima i borcima moju čestitku za njihovu uspešnu borbu.
 
M. Vilson}} <ref>[http://www.znaci.net/00001/108.htm Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA], Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965, str. 285</ref>}}
 
Tokom sledećih meseci [[26. dalmatinska divizija NOVJ|26. divizija]] izvela je sličan prepad na [[Šolta|Šoltu]] i [[Hvar (ostrvo)|Hvar]] i dva prepada na [[Brač]] i veći broj manjih akcija, samostalno ili u saradnji sa savezničkim [[komandos]]ima i mornaricom.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Desant_na_Korčulu