Slobodno zidarstvo – razlika između verzija

'''Slobodno zidarstvo''', '''masonstvo''', '''masonerija''', je jedna od najstarijih bratskih organizacija na svetu, čija je prva Velika Loža nastala u [[XVIII vek]]u u [[Engleska|Engleskoj]],<ref>[http://www.ugle.org.uk/ugle/the-history-of-grand-lodge.htm Zvanični sajt Ujedinjene velike lože Engleske] {{en}}</ref>. U svetu sada ima preko 200 Velikih Loža i Velikih Orijenata, od kojih je 100 samo u Severnoj Americi.<ref>[http://www.ugle.org.uk/provinces/olodges/olodges.htm Strane Velike Lože priznate od strane UVLE] {{en}}</ref>. U tim organizacijama trenutno ima između 3 i 4 miliona Slobodnih zidara u zavisnosti da li se gleda broj samo takozvanih "priznatih" Masona ili se računaju sve organizacije koje se izdaju kao masonske.<ref>[http://bessel.org/intstats.htm Paul Bessel] {{en}}</ref>

 

 

Iako je prva zvanična organizacija nastala 1717. godine i od tada je istorija masonerije uglavnom zvanično zabeležena, napraviti potpunu sliku o samom početku nije moguće, jer nema dovoljno dokumenata. Ono što se pouzdano zna je da je prva slobodnozidarska Loža - ''Kilwinning'' - nastala 1598. godine u Škotskoj<ref>[http://www.grandlodgescotland.com/index.php?option=com_content&task=view&id=172&Itemid=167 Zvanični sajt Velike Lože Škotske] {{en}}</ref>. Prva Velika Loža u kontinentalnoj Evropi je Velika Loža Francuske, nastala 1728. godine.<ref>[http://www.freemasons-freemasonry.com/bernheim10.html Pietre-Stones Review of Freemasonry ]{{en}}</ref>. Masonerija je u Sjedinjenim Američkim Državama dobila prvu Veliku Ložu 1731. godine u Pensilvaniji.<ref>[http://www.pagrandlodge.org/mlam/boaf/index.html Velika Loža Pensilvanije] {{en}}</ref>. Danas, skoro svaka demokratska država na svetu ima najmanje jednu Veliku masonsku Ložu.

 

 

Dobrotvorna karakteristika bratstva bila je odgovorna za uspostavljanje masonskih domova za brigu ostarelih masona, njihovih udovica i siročadi te škola za decu masonskih članova. Masoni su učeni da pomoć drugim masonima bude u drugom planu u odnosu na dužnost prema Bogu, otadžbini, porodici. Masoni se veoma razlikuju od ostalih dobrotvornih društava, kao i od Reda Čudnih Drugova (en. Order of Odd Felows), koje je sledeće najveće, privatno, međunarodno, bratsko udruženje, u tome što je milosrđe među članovima samo dobrovoljno. Slobodno zidarstvo je pre svega jedno obrazovno društvo koje teži da poduči svoje članove moralnoj filozofiji života.

Velike Lože su jednake i ne postoji nijedna koja ima primat. Odnosi između Velikih Loža se rešavaju međusobnim priznavanjem što članovima omogućava posećivanje. S druge strane, Masoni koji pripadaju Velikim Ložama koje međusobno nisu priznate je zabranjeno da ostvaruju masonski kontakt (naravno, to ne utiče na normalne odnose - prijateljske, rodbinske i slično).

 

 

Slobodni zidar može postati svaki muškarac. No, naravno moraju se ispuniti određeni uslovi. U angl-centričnoj masoneriji je vera u "Vrhovno Biće", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Ateisti ne mogu postati masoni u anglo-centričnom sistemu, ali mogu u [http://www.godf.org Velikom Orijentu Francuske] {{fr}} i organizacijama koje VOF priznaje. Osim toga, jedini preostali uslov je da kandidat nema krivični dosije. Potom se uputi molba nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne (obično je odgovor pozitivan). Može se, pak desiti da mason sam izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata - kako se masoni međusobno oslovljavaju. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. To su luftoni.

 

 

 

U mnogim drugim grupama, povezanim sa Jorškim Redom, članovi su uglavnom izabrani, ali ponekad i izglasni. Oni su zainteresovani za poseban vid slobodnog zidarstva uključujući i istraživanje slobodnog zidarstva. Poznati su:

Postoje i „mistični stepeni“, poput Grobnica ({{jez-en|The Shrine}}), Pećina ({{jez-en|The Grotto}}) i Visoki Kedrovi Libana ({{jez-en|The Tall Cedars of Lebanon}}), takođe od značaja. Manje skupine se bave posebnim vidovima Veštine.

 

 

Osnovni simboli su '''[[uglomer]]''' (prikazan sa stranama na gore i uglom na dole) i '''[[šestar]]''' (sa kracima na dole). Ovakva postavka ponekad sadrži i latinično slovo "G".

'''Mitra'''. Mitra sa razdvojenim prednjim i zadnjim delom je i danas kapa biskupa. Jakov Pravednik je bio prvi [[biskup]]; [[hijeroglif]] za boga [[Amon-Ra]]. Amon iliti amin.

 

{{izvori}}

 

 

*Luiđi Troizi: Rečnik masona, ezoterizma, hermetizma, religija, mitova i simbola, „Filip Višnjić“

*[[Istorija slobodnog zidarstva]]

 

 

Velike Lože u Srbiji

* [http://www.pagrandlodge.org/ Sajt Velike lože Pensilvanije] {{en}}

* [http://www.republika.pl/adnikiel/freemasonry.html Norbert Wójtowicz: Freemasonry in Poland - formerly and today] {{SiJez|en}}

 

[[Kategorija:Religija i politika]]

[[ca:Francmaçoneria]]

[[cs:Svobodné zednářství]]

[[cy:Seiri Rhyddion]]

[[da:Frimureri]]