Velika ekonomska kriza – razlika između verzija

[[Datoteka:Lange-MigrantMother02.jpg|250px|right|thumb|Osiromašena farmerka koja je bila prisiljena napustiti farmu i naseliti se kao sezonska radnica na plantaži u Kaliforniji 1936.]]

 

 

Početak i snaga Velike depresije razlikuju se među državama. Depresija je posebno bila teška i duga u SAD i državama Evrope koje su došle do nezaposlenosti od 25 % i 33 %, manje u [[Japan]]u i većem delu [[Latinska Amerika|Latinske Amerike]]. Najgora depresija ikada je posledica kombinacije više faktora. Pad agregatne tražnje, finansijska panika i juriš na banke, nesinhronizovane ekonomske politike nacionalnih vlada uzrokovale su drastičan pad autputa i ekonomske šokove.

[[Zlatni standard]], koji je blisko povezivao sve države sveta u mrežu fiksnih deviznih kurseva, igrao je ključnu ulogu u transmisiji američkog ekonomskog sunovrata ka drugim zemljama. Oporavak od Velike depresije u velikoj meri je podstaknut odbacivanjem zlatnog standarda i politikom fiskalne ekspanzije (i monetarne, premda monetarna politika u to vreme još nije bila u potpunosti determinisana), koja ne bi bila moguća u uslovima zlatnog standarda. Velika depresija dovela je do fundamentalnih promena ekonomskih institucija, kao i što je u žižu ekonomske teorije i politike lansirala [[John Maynard Keynes|Džona Mejnarda Kejnsa]], koji je pored uspostavljanja makroekonomije i doktrine fiskalne ekspanzije ostao upamćen po izjavi: „Dug rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi.“

 

[[Prvi svetski rat]] je značajno uzdrmao ekonomije mnogih zemalja, izazivajući posledice svetskih razmera i dovodeći u pitanje položaj do tada vodećih svetskih sila. Došlo je do repozicioniranja svetske moći i uticaja. Pre rata Evropa je bila svetski centar industrije i kapitala. Međutim, teške borbe koje su se tokom rata vodile na tlu Evrope i masivna razaranja devastirala su evropske privrede i izazvala štetu od koje nisu uspele da se oporave tokom čitavog međuratnog perioda.

 

Oporavak u ostatku sveta se značajno ralikovao. Britanska ekonomija je zaustavila pad nedugo pošto je konačno napustila zlatni standard septembra 1931. godine, ali nije uspela da uhvati zamajac oporavka sve do kraja 1932. Latinska Amerika je počela da prevazilazi depresiju krajem '31. i početkom '32. Nemačka i Japan u jesen '32, Kanada i manje evropske države otprilike u isto vreme kao i SAD, početkom '33. Sa druge strane, Francsuka koja je poslednja doživela sunovrat, nije uspela da se oporavi sve do 1938. godine.

 

[[Datoteka:Crowd outside nyse.jpg|Wall Street nakon Crnog utorka. 1929|thumb]]

Mnogo je faktora odigralo značajnu ulogu u izazivanju krize, međutim, glavni razlog Velike depresije je kombinacija nejednake distribucije bogatstva i dohotka i intenzivirane berzanske špekulacije, koje su uzele maha tokom posmatranog predkriznog perioda. Loša ditribucija dohotka tokom dvadesetih godina postojala je na mnogim nivoima. Novac je distribuiran nejednako, disparitetno, između bogatih i srednje klase, između industrije i poljoprivrede u Sjedinjenim Državama, kao i između Sjedinjenih Država i Evrope. Postojanje neravnoteže koncentracije bogatstva stvorilo je nestabilnu ekonomiju. Preterane špekulacije krajem dvadesetih godina održavale su berzanski promet neprirodno visokim, ali su ultimativno vodile slomu berze. Ovi tržišni lomovi, kombinovavni sa misdistribucijom bogatstva, uzrokovali su kolaps američke privrede koji se usled datih okolnosti vrlo lako prelio na Evropu, a odatle na ostatak sveta.

Na međunarodnom nivou, bogati su prestali da daju pozajmice drugim zemljama. Kamatne stope su, zbog neizvesnosti, porasle. SAD su podigle carine, a ostali prestali da kupuju američke proizvode. I potom je nastupio do tada nedefinisani efekat multiplikatora – još više robe je zaplenjeno, još više ljudi je izgubilo posao, još više kompanija je propalo. Otkačila se depresiona spirala, i svet je brzo pao u depresionu komu.

 

Pored [[Američki građanski rat|građanskog rata]], Velika depresija je bila najoštrija [[kriza]] u američkoj istoriji. Kao i u građanskom ratu, Sjedinjene Države su izgledale kao da će se raspasti. Ali i pored svih turbulencija i panike, ultimativni efekat Velike depresije je bio manje revolucionaran nego što bi moglo da izgleda.

 

 

 

Kao kontrast, mnogi američki intelektualci dvadesetih godina, iluzija raspršenih onim što su oni smatrali bespotrebnim razaranjima Prvog svetskog rata, nisu pokazivali interesovanja za političke ili društvene pokrete. Niti su obraćali dovoljno pažnje za život u Sjedinjenim Državama. Istina, većina američkih novelista, pesnika, umetnika, kompozitora i naučnika je nastavilo da veruje, kao što i jesu još od 19. veka, da su SAD kulturno inferiorne u odnosu na Evropu. Pa, da bi naučili poslednje tehnike književnosti, slikarstva ili muzike, ili da bi učili najnaprednije teorije fizike ili psihoanalize, mislili su da moraju da odlaze u London, Pariz, Berlin, Beč ili Kopenhagen.

Naravno, nije svaki američki spisatljelj ere Velike depresije bio privučen komunizmom ili Sovjetskim Savezom. Većina intelektualaca i umetnika, kao i njihovi sugrađani, bili su sklonij da glasaju za Ruzveltga nego da idealizuju Jozefa Staljina. Zaista, do sredine tridesetih, rastući broj američkih intelektualaca – mnogi od njih se okupljaju oko književnog i političkog žurnala „Partizanski pregledi“ – postaje militantno antistaljinistički raspoložen. Socijalistički milje u Americi počinje da se kruni ubistvom Trockog i porazom španskih Republikanaca. Ipak, sve to nije bilo ništa do leta, avgusta, 1939. godine kada je Staljin šokirao svet potpisujući Pakt o nenapadanju sa svojim arhineprijateljem Hitlerom, kada su i Sovjetski Savez i Komunistička Partija Amerike u Sjedinjenim Državama izgubile sve od svog moralnog autoriteta.

 

Primetna je korelacija između trenutka napuštanja zlatnog standarda i trenutka obnavljanja privrednog rasta. Na primer, Britanija, koja je usled sticaja ekonomskih okolnosti bila prinuđena da napusti režim zlatnog standarda septembra 1931. godine, oporavila se relativno rano, dok su SAD, koje nisu efektivno napustile zlatni standard do 1933., oporavile relativno kasnije. Slično, latinoameričke države Argentina i Brazil, koje su počele da napuštaju režim zlatnog standarda 1929, počele su se reltivno brzo oporavljati, i već 1935. dostižu predkrizni nivo proizvodnje. Na drugoj strani, zemlje „Zlatnog bloka“, koje su se posebno držale zlatnog standarda, 1935. godine su se i dalje nalazile u jeku recesije, proizvodnja im je bila ispod predkriznog nivoa.

 

Uloga fiskalne ekspanzije, i posebno vojne potrošnje, nije imala isti značaj za generisanje oporavka privrede u svim zemljama sveta. Velika Britanija, poput Sjedinjenih Država, nije u početku koristila fiskalnu ekspanziju kao značajniju meru za oporavak. Ali jeste, međutim, povećala vojnu potrošnju nakon 1937. Francuska je podigla poreze sredinom trdesetih godina u nadi da će odbraniti zlatni standard, ali je time 1936. godine pokrenula cikluse velikih budžetskih deficita.Kriza se prevazisla:1. ukljucivanjem drzave u ekonomiju, 2. i javnim radovima kao sto je izgradjivanje puteva, zeleznica, mostova...

 

 

{{Commonscat|Great Depression}}

* [http://www.greatdepressionsbook.com Velike depresije tokom dvadesetog veka]

* [http://www.southerndomains.com/SouthernBanks/p5.htm Teorije velike depresije]

 

 

[[af:Groot Depressie]]

[[ka:დიდი დეპრესია]]

[[ko:대공황]]

[[la:Depressio oeconomica magna]]

[[lt:Didžioji ekonominė krizė]]