Eshil – razlika između verzija

'''Eshil''' ([[Grčki jezik|grč]]. Αἰσχύλος, 525—456. god. st. e.) bio je prvi veliki pisac [[tragedija]] u [[Grčka književnost|antičkoj grčkoj književnosti]].

 

Eshil se rodio 525. godine stare ere u [[Eleusina|Eleusini]] kod [[Atina|Atine]], a poticao je iz uglednog zemljoposedničkog roda. Njegova mladost pada u vreme velikog [[Demokratija|demokratskog]] poleta u Atini, posle pada [[Pizistratidi|Pizistratida]]. On je ponesen demokratijom i njenom slobodom i veliča ih u svojim ''Hiketidama''. I sam je učestvovao u [[Maratonska bitka|bitkama kod Maratona]], [[Bitka kod Artemizija|kod Artemizija]], [[Bitka kod Salamine|kod Salamine]] i [[Bitka kod Plateje|kod Plateje]], a pobedu kod Salamine ovekovečio je u svojim ''Persijancima''. Eshil je doživeo i [[Bitka kod Eurimedonta|pobedu kod Eurimedonta]] i zatim brzo širenje [[Delski savez|Atinskog pomorskog saveza]].

 

:{{polytonic|καὶ βαρυχαιτήεις Μῆδος ἐπιστάμενος}}

 

Eshil je pisao [[Elegija|elegije]], [[epigram]]e, tragedije i [[Satirska drama|satirske drame]]. Od 70 tragedija i 20 satirskih drama sačuvalo se samo sedam tragedija: ''Hiketide'' (= Pribeglice), ''Persijanci'', ''Sedmorica protiv Tebe'', ''Okovani Prometej'', ''Agamemnon'', ''Hoefore'' (= Pokajnice) i ''Eumenide'' (poslednje tri čine organsku [[Trilogija|trilogiju]] – ''Orestiju'', i to je jedina grčka trilogija koja je sačuvana). Prvu je nagradu pesnik za života dobio trinaest puta, ali drame su mu prikazivane i nagrađivane i nakon njegove smrti, tako da je svih nagrada, čini se, ukupno bilo dvadeset i osam.

 

[[Datoteka:Danaides.jpg|thumb|right|150px|Danaide, J.W. Waterhouse, 1906, ''Aberdeen Art Gallery and Museum'']]

 

Najstarija od sačuvanih drama su izgleda ''Pribegarke'' ili ''Hiketide'' (Ἱκέτιδες). Tragedija je dobila ime po [[hor]]u koji je sastavljen od [[Danaide|Danaida]], kćeri [[Danaj]]evih, koje bežeći iz [[Egipat|Egipta]] pred sinovima [[Egipat (mitologija)|Egiptovim]] traže kao pribeglice (=ἱκέτιδες) zaštitu u [[Argos]]u, sklanjajući se pored žrtvenika. Naiđe [[Pelazg]], argivski kralj, i one ga mole za pomoć protiv progonitelja. Pelazg želi da im pomogne, ali, plašeći se rata s Egiptom, odlučuje da o tome pita narod. Tada dolazi neprijateljski brod, i glasnik Egiptovih sinova zahteva od begunaca da se vrate, a kad one to odbiju, pokuša ih silom odvesti svojim gospodarima. Tada se vraća Pelazg i javlja da ih narod prima u grad i pruža im zaštitu. Glasnik ljutito odlazi preteći [[rat]]om, a Danaide pozdravljaju novu domovinu i polaze u grad. ''Hiketide'' su po svoj prilici bile prvi deo trilogije u kojoj se prikazuje priča o Danaidama. Druga drama je bila, kako se čini, ''Egipćani'' (Αἰγύπτιοι), u kojima se prikazivala svadba Danaida s Egiptovim sinovima, a treća ''Danaide'' (Δαναΐδες), u kojima se pripovedalo kako su Danaide, osim [[ipermnestra|Hipermnestre]], poubijale svoje muževe.

 

{{main|Persijanci (Eshil)}}

 

Ovu tragediju ne čini toliko povezana radnja koliko niz slika, u kojima žalost sve više raste. [[Dijalog]] zauzima znatno više mesta nego u ''Hiketidama'', a posebno raste njegova narativna strana (glasnikov izveštaj). U ''Persijancima'' se vidi i pesnikov [[Politika|politički]] stav: on je protivnik ofanzivnog rata u [[Azija|Aziji]] i brani mir s Persijancima, koje slika bez mržnje, kao žrtve nerazboritog Kserksa. Karakterističan je i stih u kome hor za Atinjane kaže: οὔτινος δοῦλοι κέκληνται φωτὸς οὐδ' ὑπήκοοι (= ničijim se [[Ropstvo|robovima]] ni podanicima ne nazivaju, st. 242).

 

[[Datoteka:Dirck van Baburen - Prometheus door Vulcanus geketend.jpg|thumb|right|250px|Hefest stavlja Prometeja u okove, 1623, Dirck van Baburen (1590–1624), Rijksmuseum, [[Amsterdam]]]]

 

U prologu drame [[Zevs]]ove sluge Snaga (Κράτος) i Sila (Βία) – ona je nemi lik – dovlače Prometeja pod vodstvom [[Hefest]]ovim u pust gorski kraj [[Skitija|Skitije]], gde ga Hefest po Zevsovom nalogu pribija na neku vrletnu stenu i na zahtev Snage probija mu prsa velikim gvozdenim klinom. Hefest obavlja svoj posao preko volje i oklevajući te žali tešku sudbinu nesrećnog Prometeja: on, doduše, priznaje da je Prometej, ukravpi [[Vatra|vatru]] bogovima i darovavši je ljudima, počinio težak greh, ali ipak okleva da svoga prijatelja kazni tako strogom kaznom. Napokon ipak popušta zaplašen prekorima svoga pratioca pa izvršava svoju dužnost do kraja. Obavivši posao, tj. prikovavši Prometeja za stenu, Hefest ode zajedno sa svojim pratiocima. Dok su izvršioci kazne bili prisutni, Prometej nije izustio ni glasa tužbe, a kad su se oni udaljili, dao je oduška svojoj zatomljenoj boli i potužio se na svoje patnje [[vazduh]]u, [[reka]]ma, [[More|moru]], [[Zemlja|zemlji]] i [[Sunce|Suncu]]. No ubrzo se pribere pomišljajući da je on sve to predvideo i da svako mora podneti određenu sudbinu. Tada se pojave [[Okean (mitologija)|Okeanove]] kćerke ([[Okeanide]]), koje u ovoj drami čine hor, a privukli su ih udarci Hefestova čekića. One izjavljuju Prometeju svoje saučešće nad njegovom nesrećom i izriču zabrinutost za njegovu buduću sudbinu; a kad su upitale Prometeja koji je uzrok tako okrutnoj kazni, on im saopšti koliko je on usluga učinio Zevsu i kako je zbog svojih dobročinstava prema ljudskom rodu izazvao protiv sebe gnev kralja bogova. Prometej je već spreman da govori i o budućnosti kad se odjednom pojavi Okean jašući na nekom krilatom konju kojim starac upravlja bez ikakvih uzda. Okean opomene Prometeja da ne podjaruje Zevsov bes drskim rečima, te se ponudi da kod Zevsa posreduje u Prometejevu korist. Prometej odlučno odbije tu ponudu jer će zevsov gnev podnositi sve dok zevs ne promeni mišljenje. Tada Okean odlazi, a hor peva tužaljku o Prometeju. Zatim Prometej opširno i potanko opisuje sva svoja dobročinstva koja je iskazao ljudskom rodu. Tu je izvrsno prikazan postepeni [[Civilizacija|civilizacijski]] napredak čovečanstva iz stanja primitvnosti i njegovo ovladavanje [[Priroda|prirodom]] i njenim silama. Sam Prometej može se smatrati zapravo predstavnikom trajne i neodoljive težnje čovečanstva za saznanjem, za kulturnim napretkom i uzdizanjem, za podvrgavanjem prirode i osmišljavanjem načina kako bi je mogao iskoristiti za svoje potrebe. Upravo po tome Prometej je jedan od najsnažnijih likova koje je antička drama iznela na pozornici: on mirno trpi i pati potpuno svestan veličine one uloge koju je odigrao u borbi za čovekov civilizacijski napredak.

 

[[Datoteka:The Oath Of The Seven Chiefs - Project Gutenberg eText 14994.png|thumb|right|Sedmorica vođa daju zakletvu]]

 

 

[[Datoteka:Eteocles and Polynices - Project Gutenberg eText 14994.png|thumb|left|300px|Eteokla i Polinika odnose mrtve nakon bitke]]

''Sedmorica'' su prva od nama poznatih tragedija u kojoj partije glumca apsolutno prevlađuju nad horskim delom, i istovremeno prva tragedija u kojoj je dat izrazit lik glavnog junaka. Drugih likova u komadu nema: drugi glumac iskorišćen je za ulogu glasnika. Kao početak tragedije služi glumačka scena – [[prolog]], a ne više paroda hora.

 

[[Datoteka:Murder of agamemnon.jpg|thumb|right|Ubistvo Agamemnona, [[Pierre-Narcisse Guérin]] (1774- 1833), [[Louvre]], [[Pariz]]]]

 

Drama ''Agamemnon'' (Ἀγαμέμνων) počinje tako što stražar, koji već dugo godina na krovu [[Agamemnon]]ova dvora u gradu [[Argos]]u očekuje vatrene znakove o padu [[Troja|Troje]], opazi vatru na gori Idi i javi veselu vest Agamemnonovoj ženi [[Klitemnestra|Klitemnestri]]. Od nje doznaje tu vest i hor argivskih staraca, ali joj ne veruje dok nije došao glasnik koji potvrđuje vest i najavljuje Agamemnonov dolazak. Uskoro dolazi Agamemnon na svečanim kolima s robinjom [[Kasandra|Kasandrom]], [[Prijam]]ovom kćerkom. Na Klitemnestrin poziv nerado ulazi u kuću po prostrtim sagovima jer u tome vidi znak obesti (ὕβρις), pa se boji gneva i osvete bogova. Nakon tužaljke za njima ulazi i Kasandra koja u svom proročkom duhu jasno vidi kako Klitemnestra i njen ljubavnik [[Egist]] ubijaju Agamemnona i nju, pa kako se [[Orest]] osvećuje majci. Odmah nakon toga iz kuće počinju da odjekuju samrtni jauci Agamemnonovi, a zatim izlazi Klitemnestra i ponosi se svojim delom jer je osvetila žrtvovanu kćerku [[Ifigenija|Ifigeniju]] i bračnu neveru Agamemnonovu. Hor je opominje na kaznu koja će je za ubistvo stići od pravednih bogova, ali Klitemnestra odgovara da se ne boji jer će je od besa građana štititi Egist, a Orest se ne može osvetiti jer je daleko. Na kraju iz dvora izlazi Egist i raduje se što se Agamemnonu osvetio za ono što je Agamemnonov otac [[Atrej]] učinio Egistovom ocu [[Tijest]]u, pogostivši ga mesom njegove vlastite dece. Hor i njemu preti osvetom te se ogorčen udaljuje, a kraljica s Egistom ponosno ulazi u dvor. Ideja naslednog prokletstva ovde je u potpunosti sačuvana, ali to prokletstvo, kao uvek kod Eshila, deluje preko svesne ljudske volje. Lik Klitemnestre dat je veorna izrazito, ali su i ostala lica, čak i drugostepena, oštro ocrtana.

 

 

 

Tragedija ''Hoefore'' (Χοηφόροι) dobila je ime po horu devojaka koji prinosi mrtvačku [[Žrtva|žrtvu]] na Agamemnonovu grobu. Agamemnonov sin Orest, koga je Klitemnestra kao dečaka još pre Agamemnonovog povratka iz Troje poslala u [[Fokida|Fokidu]], vraća se kao odrastao mladić sa svojim vernim prijateljem [[Pilad]]om u zavičaj da osveti očevu smrt, i stavlja uvojak svoje kose na očev grob. U isto vreme Klitemnestra je, preplašena teškim snovima, poslala kćerku [[Elektra|Elektru]] s devojkama na Agamemnonov grob da umire bogove osvetnike. Elektra se naprotiv na grobu pomoli bogovima da što pre dođe dan osvete. Našavši uvojak koji liči na njenu kosu, nasluti da se vratio Orest. Orest u tom času prilazi grobu, te se brat i sestra prepoznaju. Podstaknut od Elektre i hora, Orest se sprema da osveti očevo ubistvo, kao što mu je već ranije naredio [[Apolon]]. Po dogovoru s Elektrom, Orest i Pilad dolaze neprepoznati pred kraljičin dvor i donose joj lažnu vest o Orestovoj smrti. Pošto je kraljica otišla, dolazi i Egist da čuje tu radosnu vest, ali ga Orest ubija. Čuvši Egistove krike, dojuri Klitemnestra iz ženskih odaja, i jedan od sluga joj dovikne da "mrtvi ubijaju živoga čoveka" (τὸν ζῶντα καίνειν τοὺς τεθνηκότας λέγω). Ona nasluti svoju sudbinu i stane moliti za milost. Orest se malo koleba, ali ga Pilad podseti na Apolonov nalog, i on ubije vlastitu majku. U taj se čas iz zemlje dižu [[Erinije]], osvetnice ubijene majke, da progone ubicu za njegov grešan čin. Pomućene svesti Orest beži odatle, a njeg odlazak prati hor molbom da ga neki bog uzme u zaštitu.

 

[[Datoteka:William-Adolphe Bouguereau (1825-1905) - The Remorse of Orestes (1862).jpg|thumb|left|Erinije progone Oresta]]

 

U ''Orestiji'' su jasno izraženi Eshilovi politički pogledi. Veličajući Areopag, staru [[Aristokratija|aristokratsku]] ustanovu, Eshil zauzima [[Konzervativizam|konzervativan]] stav u pogledu [[Radikalna demokratija|radikalnih demokratskih]] reformi [[Periklo]]ve grupe, smatrajući da su [[despotizam]] i [[anarhija]] jednako opasni. Međutim, njegov je konzervativizam istovremeno uperen i protiv onih strana atinske demokratije koje čine njeno naličje.

 

Eshilove su zasluge za razvitak grčke tragedije od neprocenjive važnosti. Kao što je [[Homer]] svojom ''[[Ilijada|Ilijadom]]'' stvorio [[Epika|epopeju]], tako je i Eshil svojim delima stvorio tragediju u njenim ustaljenim oblicima. Pre njega tragedija je zapravo bila kratka pesma, neka vrsta [[Kantata|kantate]], a radnja još sasvim skučena i ograničena; glumio je samo jedan [[gluma]]c – redovno sam pesnik – pa je [[dijalog]]a bilo vrlo malo, i to jedino između glumca i horovođe. Eshil je uveo drugog glumca i tako udario temelj pravom dijalogu, a time i pravoj drami: dijalog se postepeno razvija i širi na račun horske pesme, koja se zbija i gubi svoj dotadašnji obim. Taj se postepeni razvitak može posmatrati na sačuvanim Eshilovim tragedijama. ''Hiketide'' su osnovi produženje [[Horska lirika|horske lirike]]: tu je hor protagonist i nosilac tragičkog patosa. U toj se drami već pojavljuje drugi glumac, ali se ta dva glumca sastaju samo jednom, a inače svaki govori samo s horom. U ''Persijancima'' glumci već više govore međusobno. ''Okovani Prometej'' i ''Sedmorica protiv Tebe'' već imaju karakter pravih drama. Tok radnje nije prepleten, kao kod [[Sofokle|Sofokla]], nego uvek prost, pravolinijski, bez preokreta i iznenađenja; situacija se produžava i uvek je pod vlašću jedne ideje ili jednog utiska. U ''Orestiji'' Eshil je uveo trećeg glumca, pa radnja postaje prepletenija i podesnija za slikanje karaktera pojedinih lica.

 

*[http://www.ellopos.net/blog/?p=35 Aeschylus anthology in English and Greek, Select online resources]

*{{gutenberg author|id=Aeschylus|name=Aeschylus}}

 

 

[[af:Aischylos]]

[[an:Esquilo]]

[[ar:إسخيلوس]]

[[az:Esxil]]

[[be:Эсхіл]]