Kristofor Kolumbo – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: promijenjeno Kategorija:Moreplovci u Kategorija:Pomorci |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 34:
Historijski se je smatralo da je Kolumbo bio Talijan, ali mnogi danas smatraju da je etnički bio nešto druge. Razne teorije postoje za [[Grci|Grčko]], [[Jevreji|Jevrejsko]], [[Kastilijanci|Kastilijansko]], [[Portugalci|Portugalsko]], i [[Španci|Špansko]] porijeklo.
==
[[Datoteka:
Istoričari najvećim delom smatraju da je rođen u [[Republika Đenova|Republici Đenovi]], u delu današnje [[Italija|Italije]], mada postoje razna nagađanja o njegovom rodnom mestu. Neki smatraju da je katalonskog, galicijskog ili portugalskog porekla. Otac mu je bio [[Domeniko Kolumbo]], tkač i trgovac, pripadnik srednje klase, a majka [[Suzana Fontanarosa]].
Deo dokumentovane istorije o njegovom životu kreće od [[1476]]. godine, kada je stigao na portugalsku obalu kao žrtva brodoloma u pomorskoj borbi. Godine [[1479]]. ili [[1480]]. rodio mu se sin [[Dijego Kolumbo]].<ref>{{cite web|url=http://www.navidiku.rs/magazin/zabava/biografije-slavnih/kristofer-kolumbo-2_9281/|title= Kristofer Kolumbo, |date= |accessdate = 29. 3. 2014.}}</ref>
[[Datoteka:Hernando Colón.jpg|300px|mini|levo|Ernando Kolumbo, Kolumbov sin]]
Kolumba savremenici opisuju u tri crte: tajanstven, ponosan i uveren da je oruđe Božanstva. I dela fra [[Bartolomé de las Casas|Bartolomea de Las Kasasa]] pružaju neke značajne crte njegovog lika. Govori nam da je bio: „Visokog tela, višeg od prosečnog; lica dugog i moćnog, nos orlovski, oči plave, belog tena koji je išao ka upaljeno crvenoj, brada i kosa, kada je bio momak, plavi, ali su mu zbog ranog rada brzo postali sedi“. Las Kasas takođe beleži da je bio „duhovit i veseo, dobar govornik, i kako kaže zvanična portugalska istorija, elokventan i uspešan u svojim poslovima. Imao je izgled poštovane osobe velike moći i autoriteta, i dostojne svake naklonosti“. Sveštenik tvrdi da je Kolumbo bio krajnje marljiv prema božanskoj časti, da je poštovao sve najstrože postove, ispovedao se i pričešćivao. Brzo je naučio da čita i piše, a bio je ekspert za latinski jezik.
[[Felipa Monis Perestrelo]], plemkinja iz [[Portugalija|Portugalije]], bila mu je supruga. NJen otac, prvi guverner ostrva [[Porto Santo]], nedaleko od [[Madeira|Madere]], ostavio je po smrti određene nacrte o putovanju preko [[Atlantski okean|Atlantskog okeana]] u koje se Kolumbo predano udubio. I u [[Lisabon]]u, kao i na Maderi, gde je živeo izvesno vreme, obuzela ga je groznica za pomorskim otkrićima, koja se širila iz Portugalije. Kasnije, u manastiru [[La Rabida]] osluškivao je razgovore iskusnih pomoraca o znacima i o samoj zemlji koju su ugledali zapadno od [[Irska|Irske]]. Na nekim mapama su čak bila ucrtana i ostrva koja su ležala daleko na zapadu u neispitanom okeanu.
==
Između svoje dvadesete i dvadesetpete godine, zbog velikog rivalstva i ratova među susedima, Kolumbo je postao [[gusari|gusar]]. U to vreme, gusarenje je bila legalna forma rata. Jedan grad ili država su dozvoljavali borbu protiv neprijatelja, ali pri tome je moralo da se drži određenih pravila i morao je biti ostvaren dogovor između napadača i žrtve. Kolumba mnogi nisu mogli da zamisle kao gusara, već su ga optuživali da je varalica, a on bi se u situacijama opasnim po život, obratio [[Katolički kraljevi|Katoličkim kraljevima]], podsećajući ih na svoje pomorske podvige. Godine [[1501]]. je izjavio :
{{citat|Od rane mladosti odoh na more da plovim, i to nastavih do danas… I već je prošlo četrdeset godina otkako to činim. Svuda kuda se danas plovi, sve sam to prošao.}}
On je čovek čiji je boravak u [[Portugalija|Portugaliji]] od [[1476]]. do [[1485]]. bio odlučujući za plovidbu po [[Atlantski okean|Atlantiku]]. Savršeno je poznavao [[Sredozemno more|Mediteran]] i komercijalnu rutu između [[Pirinejsko poluostrvo|Iberijskog poluostrva]] i [[Italija|Italije]]. Na Mediteranu je ispekao zanat. Između [[1470]]. i [[1473]]. je pronađeno pet dokumenata koji su pripadali Kolumbu. U njima piše o svojim dugovima prema italijanskim trgovcima, potpisivanju testamenta svog prijatelja i prodaji kuće u korist svoje žene. Zahvaljujući ovim podacima, jasna su nam sva Kolumbova kretanja.
== Izmišljene zemlje i mesta u Kolumbovom projektu ==
Kolumbo je sa sigurnošću u novoj zemlji lokalizovao nove biblijske predele, zemlje iz mašte, sela i ljude okružene [[mit]]ovima i [[legenda]]ma. Govorio je o Magičnim kraljevima i njihovom putu u [[Vitlejem]], skrivenom potomstvu [[Amazonke|Amazonki]] iz [[Antika|Antike]] i planinama zlata kralja [[solomon|Solomona]]. Da bi se razumelo ovakvo Kolumbovo razmišljanje, potrebno ga je sagledati iz dva različita ugla.
Prvi govori o srednjovekovnom čoveku sa maštom i verovanjima, dok ga drugi predstavlja kao apostola Novog sveta. Kolumbo je za sebe izjavio da je grešnik kome se dogodilo čudo, i Bog mu je dao inteligenciju da može da plovi, ide iz Španije u Indiju, prelazeći okeane na zapadu. Ovim uverenjem, on se poistovećuje sa [[filozofija|filozofima]], [[astrologija|astrolozima]], [[mudraci]]ma i [[teologija|teolozima]] i gradi svoj svet iz mašte.
Najviše su ga zabrinjavale Amazonke iz [[Indija]], žene ratnice koje su živele na ostrvu organizovanom kao ženska republika. Radile su sve muške poslove, a sa muškarcima se sastajale samo zbog potomstva. Kolumbo je bio uveren da su bile povezane sa Amazonkama iz Antike i želeo je to da dokaže.
Otkrio je ostrvo Hispanjolu i [[rudnik]]e zlata i razuverio narod o postojanju čudovišta i zmajeva na tim prostorima, jer on na njih nije naišao. Govorio je o [[Solomon]]u i pronašao mesto za [[kraljevina Sibe|kraljevinu Sibe]].
Srednjovekovni pisci su dosta pisali o [[Zemaljski raj|Zemaljskom raju]]. Mislili su da se nalazi na nejasnom i nepoznatom Istoku, između visokih planina, da iz njegovog izvora izbija voda iz koje nastaju četiri velike reke. Po povratku iz Indija, Kolumbo potvrđuje da je Zemaljski raj na istoku, jer je to mirno mesto na kome ga nije zadesila nijedna oluja.
Na svom prvom putovanju, odredio je tačku ili liniju okeana koja mu je bila granica, a na svom trećem putovanju iz [[1498]]. godine je rekao da zemlja nije okrugla kako je opisuju, već da je u obliku kruške, i da postoji jedna „bradavica” koja je najbliža nebu i na kojoj se nalazi Zemaljski raj.
Godine [[1490]]. je mislio da je blizu te „bradavice”. Plovio je kroz zalive i okolne obale, i jedno od tih mesta je nazvao [[Vrtovi]]. U Zemaljskom raju je postojao izvor slatke i slane vode, koji ga je fascinirao jer se nikada pre nije susreo sa nečim sličnim.
== Događaji koji su prethodili ekspediciji ==
Velikoj Kolumbovoj ekspediciji su prethodili događaji koji su neposredno uticali na nju. To je Kolumbov dogovor sa Katoličkim kraljevima i ugovor iz Santa Fea, koji je sklopio sa sekretarom u njihovo ime.
=== Dogovor sa Katoličkim kraljevima ===
Pred sam početak [[1492]]. godine, Kolumba je izjedala pomisao da zbog oklevanja [[Katolički kraljevi|Katoličkih kraljeva]] i kašnjenja, neko drugi može preuzeti njegov trijumf. Odlučio je da napusti [[Kastilja|Kastilju]] i potraži drugu zemlju i druge vladare. Zaustavio se u konventu [[La Ribalda]]. [[Fra Huan Peres]], koji je bio kraljičin blagajnik i ispovednik, otvorio mu je vrata. Posle dugog razgovora, odlučio je da napiše pismo kraljici [[Isabela I|Isabeli]] i zadrži Kolumba u manastiru dok ne dobije odgovor.
U poslednjem tromesečju [[1491]]. godine i pred sam kraj rata za oslobođenje [[Granada|Granade]], naređeno mu je da se obuče pristojno, kupi konja i pojavi se pred njenim Visočanstvom. U januaru 1492. raspravljano je o njegovom projektu. Okupili su se uticajni ljudi. Bilo je neslaganja i mnogo različitih mišljenja. Opet su mu rekli da „ode u dobri čas“. Nije se mnogo udaljio od Granade, kada ga je stigao oficir sa dvora, rekavši da je dobio naređenje da mu kaže da se vrati.
Veliku zaslugu u tome imao je [[Luis de Santanhel]], koji je čak i pozajmio dve hiljade petsto [[eskudos]]a fondu Krune kako bi se isplatila flota. U svom delu [[„Knjiga o predskazanjima“]] iz [[1502]]. Kolumbo kaže: „Svi oni koji su znali za moj poduhvat, sa smehom su ga negirali i osporavali“.
=== Ugovor iz Santa Fea ===
{{main|Ugovor iz Santa Fea}}
Ugovor iz Santa Fea je bio najbitniji pisani akt u istoriji otkrića Amerike. Napisali su ga aragonski sekretar [[Huan de Koloma]], u ime Kraljeva, i [[fra Huan Perec]], zastupnik Kolumba. Neki naučnici smatraju da je ovaj ugovor bio samo čin kraljevske milosti.
Kruna se obavezala da će nagraditi Kolumba na sledeći način:
# Imenovan je [[Admiral]]om [[Okeansko more|Okeanskog mora]] i izjednačen sa vrhovnim Admiralom Kastilje. Ovaj položaj je bio nasledan.
# Dobio je zvanje [[vicekralj]]a i [[guverner]]a svih prostora koje bude otkrio.
# Dobiće deseti deo celokupne dobiti.
Dali su mu pravo da učestvuje u osmini troškova bilo koje trgovačke flote i samim tim dobije osmi deo dobiti koju ona ostvari.
Drugi dokumenti koji su bili izdati pred putovanje su:
* zapovest svim gradskim vlastima da Kolumbu daju svu potrebnu pomoć;
* kraljevska odluka za oslobađanje od poreza svih stvari koje će Kolumbo uzeti za flotu;
* pismeno osiguranje za sve mornare koji se ukrcaju;
* odobrenje za prepuštanje Kolumbu tri karavele koje on odabere itd.
Uspeo je čak i da ubedi kraljicu da njegovog sina Dijega imenuje za [[paž]]a svom sinu, princu Huanu, sa dohotkom od 9,400 [[maravedij]]a godišnje.
== Prvo Kolumbovo putovanje ==
[[Datoteka:Primer viaje de Colón.svg|300px|mini|desno|Prvo Kolumbovo putovanje]]
„I krenuh ja iz grada [[Granada|Granade]], dvanaestog dana meseca maja iste godine, [[1492]], u subotu, i dođoh u grad [[Palos]], luku na moru, gde pripremih tri broda veoma pogodna za ovakav poduhvat.“
Trošak oko pripremanja pronalazačke flote bio je približno dva miliona maravedija. Taj trošak nije pao samo na krunu, već i na grad Palos i na samog pronalazača. Katolički kraljevi su dali 1 140.000 maravedija. Oni su tu sumu pozajmili od svog pisara. Od toga je milion otišao na kupovinu karavela, a ostalo je unapred dato kao plata Kolumbu. Sam Kolumbo je prema ugovoru iz Santa Fea trebalo da uloži osminu troška flote. Taj novac mu je najverovatnije pozajmio trgovac robovima, [[Firenca|Firentinac]] [[Huanoto Berardi]]. Građani Palosa su se, na do sada neutvrđen način, zamerili monarsima. Zbog toga su dobili naredbu da o svom trošku opreme tri [[karavela|karavele]] koje će u korist Kolumba ploviti dva meseca. Ipak, malo ljudi je bilo upoznato sa pomorskim darom Kolumba, i malo njih mu je verovalo. Samo četiri dobrovoljca su se u početku prijavila i četiri kriminalca osuđena su na smrt, koji bi se na taj način spasili. Veliki pomorac iz Palosa, [[Martin Alonso Pinzon]], bio je čovek koga je trebalo privući. Kada je on pristao da pođe sa Kolumbom, poveo je i mnoge druge, uključujući dvojicu braće. Na dan [[Gospa od La Rabide|Gospe od La Rabide]], [[2. avgust]]a 1492, Kolumbo je naredio ukrcavanje. Isplovile su dve karavele, [[Pinta (brod)|Pinta]] i [[Ninja]], i jedna lađa, [[Santa Marija (brod)|Santa Marija]]. Ova poslednja je nosila oko 150 tona, Pinta oko 100, a Ninja nešto manje. Do danas nije dat tačan broj Kolumbovih saputnika, ali se smatra da ih je bilo oko 100.
Ova posada nije se ni po čemu bitno razlikovala od ostalih. Jedino što je bilo drugačije bio je strah od nepoznatog. [[Luis Tores]] bio je preobraćeni [[Jevreji|Jevrej]]. Govorio je [[hebrejski jezik|hebrejski]], [[haldejski jezik|haldejski]] i nešto [[arapski jezik|arapskog]], pa je kapetan mislio da mu zatraži pomoć prilikom prevođenja. Kao osnovne namirnice poneli su brodski dvopek, vino, maslonovo ulje, pasulj, bob, slaninu, usoljeno meso itd. Bilo je i velikih rezervi drva i vode.
Prvo kapetanovo naređenje bilo je da se krene prema [[Kanarska ostrva|Kanarskim ostrvima]], gde bi dopunili rezerve vode i hrane. Tri broda su se [[2. septembar|2. septembra]] okupila na [[Gomera|Gomeri]]. Dva dana kasnije, nastavili su svoje putovanje. Dana [[9. septembar|9. septembra]], [[ostrvo Jero]] je nestalo sa vidika i započeta je njihova avantura. Tog dana je Kolumbo rešio da vodi dva računa o daljini koju su brodovi preplovili, jedan tačan i tajni, i jedan koji je svakoga dana objavljivao. U noći između šestog i sedmog oktobra, došlo je do prve pobune.
[[Baskijski jezik|Baskijski]] i [[kantabrijski dijalekt|kantabrijski]] mornari otvoreno su se sukobili sa Kolumbom. Uticajna braća Pinzon su pak stala na njegovu stranu i zapretila da će pogubiti svakoga ko se pobuni. Onda je u noći između devetog i desetog oktobra došlo do opšte pobune, u koju su bila uključena i braća Pinzon. Tada je Kolumbu rečeno da će u pravcu zapada ploviti još tri dana. Ako do tada ne nađu kopno, vratiće se u Španiju. [[Gvanahani]] ili [[San Salvador]], ugledali su [[11. oktobar|11. oktobra]] 1492. oko dva sata posle ponoći.
Huan Rodriges Bermeho prvi je uzviknuo: „Zemlja!“. Kolumbo je svečano zauzeo tu zemlju u ime njihovih Visočanstava.<ref>{{cite web|url= http://www.lzmk.hr/hr/izdanja/natuknice/125-pomorska-enciklopedija/367-prvo-kolumbovo-putovanje |title= Prvo Kolumbovo putovanje |date= |accessdate = 29. 3. 2014.}}</ref>
== Drugo Kolumbovo putovanje i naseljavanje Indija ==
[[Datoteka:Segundo viaje de Colón.svg|300px|mini|desno|Drugo Kolumbovo putovanje]]
Boravak Kristifora Kolumba u [[Katalonija|Kataloniji]] je bio značajan trijumf u kome je beskrajno uživao i čiji su svedoci bili kraljevi, ugledni članovi [[klera]], ambasadori, putnici i jedan deo naroda.
U junu je krenuo u [[Sevilja|Sevilju]] kako bi pripremio novu flotu. Sa njim je krenuo [[Huan Rodriges de Fonseka]], veliki organizator flota za [[Indija|Indiju]].
Namera je bila da se što pre krene na more, da se pre od Portugalaca otkriju istočne zemlje - „U moju službu požurite sa vašim odlaskom“, napisala je kraljica Kolumbu. Ovo drugo Kolumbovo putovanje se kvalifikovalo kao kolonizatorsko, ali po rečima jednog od najboljih poznavalaca tog doba, [[Huana Peresa de Tudele]], ono nije bilo baš takvo.
Od oko 1200 ljudi koji su preplovili [[Okean]], oko 800 su bili „ljudi za bitku“. Među njima je bila i grupa koja je kasnije imala glavnu ulogu u sukobu između samih Španaca. Drugu bojnu grupu su činile zanatlije, koje su bile pozvane da grade tvrđavu ili [[grad]] u toj dalekoj zemlji. Poznata su imena prve tri žene koje su učestvovale u ekspediciji - [[Marija de Granada]], [[Katalina Rodriges]] i [[Katalina Vaskes]].
Od poljoprivrednih proizvoda i stoke, poneli su semena mnogih biljaka, kao i grla različite stoke. [[Ekspedicija]] je povela i prve konje, magarce, svinje, koze, pse, mačke i kokoške, prve u [[Amerike|Americi]].
Dana [[25. novembar|25. novembra]] [[1493]], podignuto je sidro iz luke [[Kadiz]], i povedeno je 17 brodova u pravcu [[Kanari|Kanara]], predvorju [[Indija]]. Komandni brod se zvao [[Marigalante]], a u [[ekspedicija|ekspediciji]] su bile i karavelae [[Pinta (brod)|Pinta]] i [[Ninja]].
Poznate ličnosti koje su se istakle u kolonizaciji su, među ostalima, bili [[Ponse de Leon]], [[Huan de Eskivel]], [[Alonso de Oheda]], [[Alvares Ćanka]], [[Migel de Kuneo de Savona]], Kolumbov brat Dijego i mnogi drugi.
[[Flota]] se uputila ka [[Kanari]]ma, i [[2. oktobar|2. oktobra]] stigla na ostrvo [[Gran Kanaria]], a tri dana im je trebalo da stignu do [[San Sebastijan]]a na [[Gomera|Gomeri]], gde su ostali samo dva dana. Između [[3. oktobar|3.]] i [[7. oktobar|7. oktobra]], napustili su Gomeru i nastavili plovidbu. Nakon dvadeset i jednog dana su ugledali kopno [[Antili|Antila]].
Prvom ostrvu koje je ugledao, Kolumbo je dao ime ''[[Deseada]]'' ({{jez-šp|Deseada}}) i to je bilo prvo ostrvo u predelu koji je nazvao „Ulazak u Indije“. Oplovivši ostrvo [[Dominika|Dominiku]] i svečano zauzevši zemlju na ostrvu [[Marigalanta|Marigalante]], usidrili su se do [[Gvadelup|Gvadalupe]]. Kolumbo je bio vešt i vodio je [[flota|flotu]] po opasnim vodama kao da je išao poznatim putem. Prošao je i teški [[arhipelag]] [[Jedanaest hiljada devica]].
Oko [[19. novembar|19. novembra]] je ugledao i otkrio drugo veliko ostrvo, koje je nazvao ''[[San Huan Bautista]]'' (jez-šp|San Juan Bautista). Dana [[22. novembar|22. novembra]] je stigao do [[Hispaniola|Hispanjole]], a [[28. novembar|28. novembra]] je došao u [[tvrđava Navidad|tvrđavu Navidad]]. Tamo ga je sačekao poražavajući prizor - 39 članova posade koji su tu ostali da čekaju, bilo je mrtvo. Iz zapisa tog vremena može se saznati o nemirima i sukobima između samih Španaca.
Kristifor je [[7. decembar|7. decembra]] 1493. odlučio da digne sidro iz Navidada i potraži bolju obalu na kojoj bi napravio naselje. To prvo naselje je nazvao [[Isabela]] (jez-šp|Isabel), u čast [[Isabela I|kraljice Isabele]]. Podelili su zemlju, ucrtali plan grada i [[6. februar]]a [[1494]].je proslavljeno osnivanje. [[Crkva]], bolnica, magacin i utvrđenje za Kolumba su podignuti od kamena, dok su privatne kuće sagrađene od drveta i slame.
Zemlja je bila plodna za povrće, ali ne i za vinovu lozu i žitarice. Jedna od prvih Kristiforovih briga je bila ispitivanje zaliha regiona [[Sibao]], te je tamo poslao dve grupe pod komandom Ohede i Korbalana. Nakon njihovog povratka i optimističnog raspoloženja, Kolumbo je ostavio brata Dijega na čelu Isabele, i sa oko 500 ljudi [[12. mart]]a krenuo u istraživanje. Stigavši do brda okruženog rekom [[Haniko]], naredio je da se sagradi [[tvrđava Santo Tomas]] (jez-šp|Santo Tomás). [[21. mart]]a se vratio u Isabelu i kao komandanta tvrđave je ostavio plemića [[Pedro Margarito|Pedra Margarita]].
Nekoliko dana pošto je druga flota pristala na Espanjolu, Kolumbo je naredio da jedna karavela oplovi njene obale, za šta joj je bilo potrebno 40 dana. Konačno, [[2. februar]]a, karavela je ispunila svoj zadatak i donela opis položaja i oblika ostrva Espanjola. Tih dana kada je ova karavela poslata, Kristifor je poslao i pet brodova ka južnom kopnu da istraže zonu. Ekspedicija je stigla do [[Kumana|Kumane]]. Vratili su se u Isabelu nakon 2. februara 1494.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=http://olmo.pntic.mec.es/jtac0001/historia/exploradores/colondos.htm |title= Los viajes de Colón |date= |accessdate = 29. 3. 2014.}}</ref>
== Treće Kolumbovo putovanje ==
[[Datoteka:Tercer viaje de Colón.svg|500|mini|desno|Treće Kolumbovo putovanje]]
Treća flota bila je sastavljena od svega osam brodova, od kojih su dva isplovila u februaru 1498. godine kao prethodna pomoć za koloniju, pod komandom [[Peroa Ernandesa Koronela]]. Na treće putovanje, Kolumbo je krenuo iz luke [[Sanlukar de Barameda]] pored Kadiza [[30. maj]] a [[1498]]. godine sa preostalih šest brodova u ime [[Sveta Trojica|Svetog Trojstva]].<ref>{{Cite book|last=Irving|first=Washington|title=The Life and Voyages of Christopher Columbus: The life and voyages of Christopher Columbus|url=http://books.google.com/books?id=oAIUAAAAYAAJ&pg=PA101|year=1849|publisher=George P. Putnam|pages=101–}}</ref>
Kolumbo je želeo da povede 500 ljudi, iako je bilo predviđeno da ide njih 300, međutim, na kraju se ukrcalo svega 250 ljudi. Na brodu su bile i dve žene.
Na Kanarskim ostrvima, [[20. jun]]a, flota se podelila, a Kolumbo je sa tri broda krenuo ka jugu, dok su preostala tri broda krenula ka Hispanioli, nosivši namirnice kolonistima.
Dana [[13. jul]]a, došlo je do strašne nevolje, kada su upali u zonu mrtvog mora. Snažan vetar koji je duvao osam dana, dosta je otežao njihovo putovanje. Prvi put nakon toga, [[31. jul]]a, ugledali su kopno i dato mu je ime [[Trinidad]].
Dana [[1. avgust]]a 1498 godine, otkrio je obalu i ušće velike reke, a kasnije se ispostavilo da je otkrio južnoamerički kontinent i ušće [[Orinoko|Orinoka]]. Posle toga, krenuo je da ispituje obale današnje [[Venecuela|Venecuele]] i otkrio ostrva [[Sent Vinsent i Grenadini|Sveti Vinsent]], [[Grenada]] i [[Margarita]].
[[Datoteka:Francisco de Bobadilla y Cristóbal Colón.gif|400|mini|desno|Frnsisko Bobadilja i Kolumbo]]
U Hispaniolu je stigao [[31. avgust]]a 1498. godine u grad [[Santo Domingo]]. Na ostrvu je vladala potpuna anarhija i izbila je pobuna protiv Kolumba. Pet brodova napustilo je ostrvo i otišlo za Španiju. Među onima koji su se vratili, mnogi su se žalili kralju i kraljici okrivljujući Kolumba. Odlučuju da pošalju [[Fransisko Bobadilja|Fransiska Bobadilju]] da zameni Kolumba na mestu vicekralja. On stiže u Hispaniolu [[23. avgust]]a, a [[1500]]. godine. početkom oktobra, zatvara Kolumba i njegovu braću i šalje ih u Španiju da im se sudi.
Tokom putovanja, Kolumbo je napisao pismo španskim kraljevima, koje im je predato po dolasku u Španiju krajem novembra 1500. godine. Pismo je imalo efekta - Bobadilja je pozvan da se vrati u Španiju. Oktobra [[1501]]. godine. Kolumbu je dozvoljeno da organizuje novo putovanje, ali mu je zabranjeno da se vrati na Hispaniolu. Oduzeta mu je titula vicekralja, ali je zadržao titulu admirala.<ref name="automatski generisano1" />
== Četvrto Kolumbovo putovanje ==
[[Datoteka:Cuarto viaje de Colón.svg|300px|mini|desno|Četvrto Kolumbovo putovanje]]
Poslednje Kolumbovo putovanje na čelu Kraljevske eskadre značajno je u istoriji istraživanja i osvajanja Amerike. Na putovanje je krenuo iz Kadisa 9. maja [[1502]]. iako nije imao dozvolu kralja, morao je da ode do San Dominga (jedina španska baza u Novom Svetu). Na [[San Domingo|San Domingu]] se trideset brodova spremalo da isplovi, uprkos Kolumbovim upozorenjima da će biti bure oni su krenuli. Dvadeset brodova je potonulo, među njima su bili i Bobadilja i Roldan.
Samo četiri broda je uspelo da se spasi te bure i otplovili su na [[Jamajka|Jamajku]] i južni deo [[Kuba|Kube]], a odatle su nastavili plovidbu kroz [[Karipsko more]]. Kolumbo je putovao ka zapadu. Jedreći od rta kome je dao ime Gracia a Dios, zatim odatle na jug, ispitao je obale [[Honduras]]a, [[Nikaragva|Nikaragve]] i [[Kostarika|Kostarike]] do [[Panamski kanal|Panamskog kanala]].
Kolumbo je postavio sebi zadatak da plovi dok ne naiđe na zemlju sa druge strane obale. On je od urođenika, na čiju je zemlju došao i od kojih je čuo da ta zemlja koja obiluje bogatstvom postoji, dobio tačna uputstva kako bi ta zemlja trebalo da izgleda, a nisam nije znao da se već nalazi na toj drugoj obali.
Nastavljajući svoje putovanje na jug došao je do tačke do koje je i sam Bastidas stigao, i oni su o tom mestu razmatrali kada su se prethodno sastali u San Domingu.
Na osnovu uputstava koja su im dali Kraljevi, pokušali su da na tom mestu osnuju naselje. Na čelu tog pokušaja bio je Bartolome. Međutim, ovde urođenici nisu bili kao na Hispanioli i nisu im to nikako dozvolili, branili su se svim silama. Nekoliko Španaca je poginulo, ostali su ranjeni, a među njima i sam Bartolome. Kolumbo je poslao nekoliko ljudi na jednom čamcu da traže pomoć u Hispanioli. Pomoć od dva broda stiže 25. juna [[1504]].<ref>{{cite web|url=http://www.colombiaaprende.edu.co/html/home/1592/article-88862.html |title= Los cuatro viajes de Colón, |date= |accessdate = 29. 3. 2014.}}</ref>
Za Španiju kreće [[12. septembar|12. septembra]], gde stiže [[7. novembar|7. novembra]], umoran i bolestan.
== Kraj života ==
[[Datoteka:Tomb of Columbus - Cathedral of Seville.JPG|250px|mini|levo|Kolumbova grobnica]]
Postoje mnoge legende o Kolumbovim poslednjim danima. Najmanje istinita jeste ta da je Kolumbo svoje poslednje godine života proveo u bedi i nemaštini. Sam Kolumbo bio je krivac za to. Tokom svog četvrtog putovanja, poslao je pismo u kome je opisao sve poteškoće sa ovog putovanja. Mali deo tog pisma je: „Danas nemam u Kastilji krova: ako hoću da jedem ili da spavam, nemam ništa od krčme ili taverne, i često nemam da platim svoj deo.“ [[Bartolome de Las Kasas]], napisao je, između ostalog: „... Umro je u bedi i oduzete imovine i časti koje je sa tako ogromnim i neverovatnim opasnostima, znojem i radom zaslužio, ostavljen bez ičega, sramno, bez naređenja pravde, bačen u okove, zatvoren, bez da se čuje i da mu se veruje...“.
Kolumbo je završio svoje poslednje putovanje i u [[Sanlukar]] je stigao [[7. novembar|7. novembra]] [[1504]]. godine. Odatle je otišao u [[Sevilja|Sevilju]], gde ga je bolest dotukla. Zahtevao je da se vidi sa Katoličkim kraljevima, jer je samo u njima video nadu za spas. Šest meseci je bio zarobljen u krevetu,jer ga je putovanje od Sanlukara do Sevilje iscrpelo.
Pred kraj života tražio je, na osnovu ranije zaključenih ugovora, da mu španska kruna isplati 10 procenata od profita ostvarenog u novootkrivenim zemljama, što je odbijeno. Kolumbo je umro u [[Valjadolid]]u 20. maja [[1506]]. kao veoma bogat čovek. Prvobitno je bio sahranjen u Valjadolidu, a zatim je prebačen u Sevilju. Guverner Hispaniole je [[1542]]. prebacio njegove ostatke u [[Santo Domingo]]. Kada su [[Francuska|Francuzi]] [[1795]]. zauzeli Santo Domingo, njegovi ostaci su prebačeni u [[Havana|Havanu]]. Ostaci su ponovo prebačeni u Sevilju kada je [[Kuba]] [[1898]]. postala nezavisna.
== Zanimljivosti i manje poznate činjenice o Kolumbu ==
* Kolumbo je jedna od tri osobe koje imaju svoj praznik u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Dan Kristifora Kolumba slavi se drugog ponedeljka u mesecu oktobru, čime se proslavlja njegovo doplovljavanje do američkih obala. Druge dve osobe koje, pored Kolumba, imaju svoj praznik su [[DŽordž Vašington]] i [[Martin Luter King|Martin Luter King Junior]].
* Optužen je da je doneo evropske bolesti u [[Amerike|Ameriku]], poput [[kolera|kolere]] i [[viruela|viruele]].
* Rođen je u Đenovi, u Italiji, a originalno ime mu je Cristoforo Colombo. Ipak, većinu svog života proživeo je u Španiji i Portugaliji.
* Bio je najstariji od petoro dece.
* Imao je dva sina, sa dvema različitim ženama.
* Prekinuo je svoje obrazovanje zbog nedostatka novca.
* Postao je moreplovac u svojoj četrnaestoj godini, a kasnije je za život zarađivao prodajući mape i pomorske karte.
* Svoju ideju o pronalasku novog puta ka [[Azija|Aziji]], idući ka zapadu, izneo je portugalskom kralju DŽonu, ali je nakon nekoliko meseci čekanja dobio odgovor: „Hvala, ali baš i nisam zainteresovan." To nije pokolebalo njegovu odlučnost da pronađe put ka Aziji. Odgovor kraljice Isabele na Kolumbov plan, bio je da su mu planovi nerealni, da traži previše novca i previše brodova. Ni ovo odbijanje ga nije sprečilo da ostvari svoj cilj.
* Tražio je titulu i jednu desetinu ukupnog profita Španije ukoliko pronađe put do Indije.
* Kraljici Isabeli je bilo potrebno šest godina da pristane na Kolumbov plan. Za to vreme, on je već odustao od njega i bio je nekoliko kilometara van grada kada ga je presreo kraljičin kurir i preneo mu poruku.
* Verovao je da je najveći problem nabaviti novac i brodove, ali je shvatio da postoji jedan veći. Kada je kraljica Isabela prihvatila njegov predlog, Kolumbo je krenuo u potragu za posadom. Tada još niko nije verovao da je [[Zemlja]] okrugla i svi su se bojali da će brod, kada dođe do kraja Zemljine ploče, pasti i da će svi izginuti. Niko nije hteo da rizikuje.
* Doneta je odluka da će protiv svih zločinaca biti obustavljen postupak ukoliko se odluče da postanu deo Kolumbove posade. Čak i uz takvu ponudu, [[posada]] Kristifora Kolumba je brojala samo četiri zatvorenika.
* Oba njegova sina su išla sa njim u istraživačke pohode.
* Kolumbo je (mnogim [[Evropa|Evropljanima]]) otkrio veliki deo [[Karipska ostrva|Karipskih ostrva]], Južne i Centralne Amerike.
* Iako je tri puta bio i vratio se, nije nikad zakoračio na tlo [[Severna Amerika|Severne Amerike]].
* Najpoznatiji je po otkrivanju Novog sveta, a umro je u uverenju da je došao do [[Indija|Indije]].
* Godine [[1476]]. je u bici potopljen brod na kom je bio, ali je uspeo da dopliva do obale.
* Dana [[20. maj]]a [[1506]]. godine, Kristifor Kolumbo je umro na španskom dvoru u gradu [[Valjadolid]]u.<ref>{{cite web|url= http://www.virtualnigrad.com/Kristofer_Kolumbo___covek_koji_je_otkrio_novi_kontinent-160-13737 |title= Kristofer Kolumbo – čovek koji je otkrio novi kontinent |date= |accessdate = 29. 3. 2014.}}</ref>
=== „Kolumbovo jaje“ ===
[[Datoteka:Chistopher_Columbus_Eggs_solution.png|150px|mini|desno|„Kolumbovo jaje“]]
„Kolumbovo jaje“ je izraz koji se vezuje upravo za njega, čoveka koji je otkrio Ameriku [[1492]]. godine. Međutim, na šta se tačno odnosi? „Kolumbovo jaje“ je, prema [[RAE]], definisano kao ''lako rešiva zagonetka koja na prvi pogled deluje teško''. Naime, Kolumbo je sedeo za stolom sa mnogim španskim plemićima. Jedan od njih je tada rekao: „Gospodine Kolumbo, čak i da vaša visost nije otkrila Indiju, sigurno bi se našla još neka osoba koja bi to učinila." Na ovo Kolumbo ništa nije odgovorio, samo je zatražio da mu donesu jedno jaje. Postavio ga je na sto i rekao: „Gospodo, kladim se da niko od vas nije sposoban da učini da ovo jaje stoji, baš ovako kao što ću ja da uradim.“ Svi su pokušali, ali bezuspešno. Tada je Kolumbo udario o sto i jaje je stalo onako kako je zamislio. Posle ovoga, mnogi su uspeli da urade isto. Svi prisutni su ostali zatečeni, i razumeli šta je ovim gestom hteo da kaže - nakon što je nešto učinjeno, svako može to isto da ponovi.
== Galerija ==
{| class="wikitable"
|-
| style="background:gray;"|
<gallery>
Datoteka:Ccsignature.jpg|Kolumbov potpis
Datoteka:ColombusMap.jpg|Kolumbova mapa
Datoteka:Columbus-day.jpg|Kolumbov dan 9. oktobar 2000.
Datoteka:Christopher Columbus at the gates of the monastery of Santa Maria de la Rabida with his son Diego.jpg| Kolumbo na kapiji manastira Sveta Marija de la Rabida sa sinom Dijegom
Datoteka:Lire 5000 (Cristoforo Colombo, 1° tipo).JPG|Kolumbo na novčanici od 5000 lira
Datoteka:1893 Columbian Half NGC MS62 Obverse.png|Kolumbo na kovanicama
Datoteka:Cristobal Colón en el Muelle de las Carabelas.jpg|Skulptura K. Kolumba
Datoteka:Stamp of Moldova 201.gif|Poštanska markica sa Kolumbovim likom
Datoteka:Columbus Breaking the Egg' (Christopher Columbus) by William Hogarth.jpg|Kolumbo razbija jaje
Datoteka:La Rábida Colón.jpg|Statua Kristifora Kolumba u manastiru La Rabida
Datoteka:Museo de Colón Valladolid.jpg|Kolumbov muzej u Valjadolidu
Datoteka:SevillaMuseoNavalTorreDelOro14.JPG|Kolumbov brod-Ninja
Datoteka:SevillaMuseoNavalTorreDelOro16.JPG|Kolumbov brod-Pinta
Datoteka:Santa Maria 24-03-2007 16-10-40.jpg|Kolumbov brod-Santa Marija
Datoteka:Columbus Day - Red Carpet.ogg|Kolumbov dan
</gallery>
|}
== Vidi još ==
* [[Otkriće Amerike]]
* [[RAE]]
== Reference ==
{{reflist}}
== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Irving|first=Washington|title=The Life and Voyages of Christopher Columbus: The life and voyages of Christopher Columbus|url=http://books.google.com/books?id=oAIUAAAAYAAJ&pg=PA101|year=1849|publisher=George P. Putnam|pages=101–}}
* Kirkpatrik A. Federik: ''Španski osvajači'', Utopija. {{page|2002|978-86-85129-17-9|pages=}}
* Markes Luis Arans: ''Kristifor Kolumbo - misterija i veličina'', Čigoja štampa. {{page|2008|978-86-7558-640-1|pages=}}
* Soldatić D. Donić Ž.: ''SVET HISPANISTIKE'', Zavod za udžbenike, Beograd. {{page|2011|978-86-17-17672-1|pages=}}
{{refend}}
== Vanjske veze ==
{{portal|Biografija}}
{{Commonscat|Christopher Columbus}}
* [http://www.virtualnigrad.com/Kristofer_Kolumbo___covek_koji_je_otkrio_novi_kontinent-160-13737 Kristifor Kolumbo - čovek koji je otkrio novi kontinent]
* [http://www.navidiku.rs/magazin/zabava/biografije-slavnih/kristofer-kolumbo-2_9281/ Kristifor Kolumbo]
* [http://www.biografiasyvidas.com/biografia/c/colon_cristobal.htm Kristifor Kolumbo]
* [http://olmo.pntic.mec.es/jtac0001/historia/exploradores/colondos.htm Kolumbova putovanja]
* [http://www.colombiaaprende.edu.co/html/home/1592/article-88862.html Četiri Kolumbova putovanja]
{{Lifetime|1451|1506|Kolumbo, Kristofor}}
[[Kategorija:Pomorci]]
[[Kategorija:Rođeni 1451.]]
[[Kategorija:Umrli 1506.]]
[[Kategorija:Moreplovci]]
[[Kategorija:Italijanski istraživači]]
[[Kategorija:Istorija Latinske Amerike]]
[[Kategorija:Đenovljani]]
| |||