Britansko Carstvo – razlika između verzija

Godine 1670, [[Charles II od Engleske|Čarls II]] je inkorporirao [[kraljevska proklamacija|kraljevskom proklamacijom]] [[Hudson's Bay Company|Kompaniju Hadsonovog zaliva]] (HBC), dajući joj monopol nad [[trgovina krznom|trgovinom krznom]] u oblasti poznatoj kao [[Rupertova zemlja]], koja će kasnije formirati veliki deo [[Kanada|Dominiona Kanada]]. UtvrđenjaFrancuzi su često napadali utvrđenja i trgovačke naseobine koje je HBC uspostavila su francuzi frekventno napadali, jejer su oni uspostaviliosnovali svoju trgovačku koloniju u susednoj [[Nova Francuska|Novoj Francuskoj]].<ref name="buckner25">[[British Empire#refBuckner2008|Buckner]], p.&nbsp;25.</ref>

Dve godine kasnije, inagurisana je [[Kraljevska afrička kompanije]], dobijajući od kralja Čarlsa trgovinski monopol da snabdeva robovima britanske kolonije na Karibima.<ref>[[British Empire#refLloyd1996|Lloyd]], p.&nbsp;37.</ref> Od početka, [[ropstvo]] je bilo baza Britanske Imperije na Empire in the Zapadnoindijskim ostrvima. Do abolicije trgovine robljem 1807, Britanija je bila odgovorna za transport 3,5 million afričkih robova do Amerika, i trećinu svih [[Atlantska trgovina robljem|robova transportovanih preko Atlantika]].<ref>[[#refFergusonEmpire2004|Ferguson 2004]], p.&nbsp;62.</ref> Da bi se omogućila ova trgovina, uspostavljena su utvrđenja na obali Zapadne Afrike, kao što je [[Kunta Kinte (otok)|Džejmsovo ostrvo]], [[Džejmestaun, Gana|Akra]] i [[Bansovo ostvo]]. U Britanskim [[Karibi]]ma, procenat stanovništva sa Afričkog porekla je dosegao od 25 procenata 1650. do oko 80 procenata 1780, i u 13 kolonija od 10 procenata do 40 procenata tokom istog perioda (većinom u južnim kolonijama).<ref>[[#refOHBEv1|Canny]], p.&nbsp;228.</ref> Za trgovce robljem, trgovina je bila ekstremno profitabilna, i postala je glavna ekonomska aktivnost za zapadne Britanske gradove kao što su [[Bristol]] i [[Liverpul]], koji su formirali treći ugao takozvane [[trougaone trgovine]] sa Afrikom i Amerikama. Za transportovane, grubi i nehigijenski uslovi na robovskim brodovima i loša ishrana su uzrokovali prosečnu [[Mortalitet|stopu mortaliteta]] tokom [[Središnji prelaz|središnjeg prelaza]] od jedan u sedam.<ref>[[#refOHBEv2|Marshall]], pp.&nbsp;440–64.</ref>

Godine 1695, [[Škotski parlament]] je odobrio povelju [[KompanijiKompanija Škotske|Kompanije Škotske]], koja je uspostavila naselje 1698. na [[Panamsko suženje|Panamskom suženju]]. OpkoljenoOpkoljena susednim španskim kolonistima [[Novo kraljevstvo Granade|Nove Granade]], i unesrećenounesrećena [[malarija|malarijom]], kolonija je napuštena dve godine kasnije. [[Darienova šema]] je bila financijski promašaj za Škotsku — četvrtina Škotskog kapitala<ref>[[#refMagnusson2003|Magnusson]], p.&nbsp;531.</ref> je izgubljeno u tom poduhvatu — i time je stavljena tačka na Škotska nadanja za uspostavljanje sopstvene prekomorske imperije. Ta epizoda je takođe imala znatne političke konsekvence, ubeđujući vlade Engleske i Škotske u vrednost ujedinjavanja zemalja, a ne samo kruna.<ref>[[#refMacaulay1979|Macaulay]], p.&nbsp;509.</ref> Do toga je došlo 1707., kad je [[Ugovor union|Ugovorom unije]], uspostavljeno [[Kraljevstvo Velika Britanija|Kraljevstvo Velike Britanije]].