Mikonos – razlika između verzija

Mikonos je danas poznat kao veoma poznato turističko odredište sa kosmopolitskim karaterom i burnim noćnim životom.

 

Mikonos je jedno od ostrva [[Kikladi|Kiklada]] srednje veličine, udaljeno oko 150 km jugoistočno od [[Atina|Atine]]. Najbliže značajnije ostrvo Mikonosu je [[Tinos]] na 10 km ka severozapadu. 20 km zapadno od Mikonosa nalazi se ostrvo [[Siros]], a 25 km južno [[Naksos]]. Ostrvo je srednje razuđeno i planinsko u većem delu. Postoji nekoliko dolina, koje su pogodne za zemljoradnju.

 

Mikonos spada u ostrva [[Kikladi|Kiklada]] koja su udaljena od kopna i imaju stalan nedostatak vode usled sušne [[sredozemna klima|sredozemne klime]] sa dugim, žarkim i sušnim letima i blagim i ne baš kišovitim zimama. Biljni i Životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu, a od gajenih kultura dominira [[maslina]].

 

Danas postoji mit da je ostrvo dobilo ime po antičkom junaku koji se poredio sa [[Apolon]]om i po tome postao poznat. Za Mikonos, kao i za celokupne [[Kikladi|Kiklade]], je neobično važno razdoblje kasne [[praistorija|praistorije]], tzv. [[Kikladska Civilizacija]], zavisna i bliska [[Kritska civilizacija|Kritskoj]]. Tokom [[stara Grčka|stare Grčke]] Mikonos je prvo bio naseljen [[Jonci]]ma, a zatim jedan od malih polisa u veoma važnom delu [[Grčka|Grčke]].

 

Posle toga Mikonosom je vladao [[stari Rim]], a zatim i [[Vizantija]]. [[1204.]] g. posle osvajanja [[Carigrad]]a od strane [[Krstaši|Krstaša]] Kikladi potpadaju pod vlast [[Mlečani|Mlečana]], pod kojima ostaju vekovima, do [[16. vek]]a, kada novi gospodar postaje [[osmansko carstvo]]. Stanovništvo Mikonosa nije bilo jače uključeno u [[Grčki ustanak]] 20ih godina [[19. vek]]a, ali je ostrvo odmah pripalo novoosnovanoj [[Grčka|Grčkoj]]. Međutim, razvoj nove države nije sprečio iseljavanje mesnog stanovništva u [[20. vek]]u. Poslednjih decenija ovo je umanjeno razvojem turizma.

 

Glavno stanovništvo na Mikonosu su [[Grci]]. Poslednjih godina broj stanovnika se naglo povećao zbog razvoja turizma visokog nivoa. stoga na ostrvu leti boravi mnogo više turista nego stalnih stanovnika, a mnogi među njima i mnoge javne ličnosti. Među turistma brojna je [[homoseksualizam|homoseksulna]] zajednica i ostrvo je veoma otvoreno ka ovoj vrsti turista. Između posldnja dva popisa broj stalnih stanovnika se povećao za oko 50%.

 

Privreda Mikonosa se zasniva na turizmu i pomorstvu, a manje na tradicinalnoj poljoprivredi ([[južno voće]], [[maslina|masline]]). Tradicinalni mlinovi-vetrenjače danas su simboli ostrva.

 

<gallery>

image:Psarou, mykonos 02.JPG

[[he:מיקונוס]]

[[hr:Mikonos]]

[[id:Mykonos]]

[[it:Mykonos]]