Wikipedija

Argentina – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 192:
 
== Politika ==
 
=== Vlast ===
 
Argentina je federalna republika sa predstavničkom demokratijom.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 1}} Vlast je definisana Ustavom Argentine, najvišim pravnim aktom u državi. Sedište vlade je u Buenos Ajresu.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 3}} Pravo glasa je tajno i obavezno za sve državljane Argentine.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 37}}{{napomena|Od 2012. neobavezno pravo glasa imaju i osobe starosti 16 i 17. godina.<ref>{{cite web|url=http://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2012/11/01/argentina-voting-age/|title=Argentina lowers its voting age to 16|publisher=The Washington Post|place=Washington, D. C.|date=1 November 2012|archiveurl=|archivedate=|deadurl=no}}</ref>}}
 
Vlast na nivou države podeljena je na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
* [[Zakonodavna vlast|Zakonodavnu vlast]] ima dvodomni kongres, koji čine senat i predstavnički dom. On donosi savezne zakone, objavljuje rat, usvaja međunarodne sporazume, budžet i ima mogućnost za izglasavanje nepoverenja, čime može da smenjuje članove vlade.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 53, 59, 75}}
** Predstavnički dom čini 257 članova izabranih na četvorogodišnji mandat. Mandati se dodeljuju provincijama na osnovu popisa stanovništva koje se vrši svakih deset godina.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 45, 47, 50}} Od 2014. deset provincija ima samo pet predstavnika, dok najnaseljenija provincija Buenos Ajres ima 70 članova predstavničkog doma.
** Senat ima 72 člana izabranih na šestogodišnji mandat. Svaka provincija delegira po tri predstavnika; a jedna trećina senatora se bira svake dve godine.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 54, 56}} Barem jedna trećina kandidata na izborima moraju da budu žene.
* [[Izvršna vlast|Izvršnu vlast]] ima predsednik Argentine. On je glavnokomandujući oružanih snaga i predsednik vlade. Takođe, ima mogućnost stavljanja veta na predloge zakona.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 99}} Predsednik ima četvorogodišnji mandat i bira se na direktnim izborima. Jedna osoba ne može da bude izabrana više od dva puta uzastopno.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 90}}
* [[Sudska vlast|Sudsku vlast]] vrše Vrhovni sud i niži federalni sudovi.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 116}} Vrhovni sud ima sedam članova koje imenuje predsednik a čije postavljenje odobrava senat. Njihov mandat je neograničen. Sudije nižih sudova predlaže Veće magistrata (sekretarijat koji čine predstavnici sudija, advokata, izvršne i sudske vlasti) dok na dužnost stupaju nakon odobrenja predsednika senata.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 99, 114}}
 
{{auto images
|total_width=700
|text_align=center
|width1=1600|height1=1200|image1=Congreso Nacional Argentino.JPG|caption1=Kongresna palata, sedište argentinskog kongresa|alt1=Neoklasična fasada palate |width2=1024|height2=768|image2=Casa Rosada 2005-01-06.jpg|caption2=''Casa Rosada'', kabinet predsednika|alt2=Italijansko-eklektična fasada kuće |width3=4288|height3=3216|image3=Tribunales 1.JPG|caption3=Palata pravde, sedište Vrhovnog suda Argentine|alt3=Neoklasično-eklektična fasada palate
}}
 
=== Provincije ===
{{Glavni|Administrativna podela Argentine}}
 
Argentina je federacija koju čine dvadeset tri provincije i jedan autonomni grad, Buenos Ajres. Provincije su podeljene na departmane i opštine, osim provincije Buenos Ajres koja je podeljena na ''partida'' ({{jez-špa|partido}}). Grad Buenos Ajres je podeljen na ''barije'' ({{jez-špa|barrios}}) i komune.
 
Ustavom Argentine provincijama je garantovana sva vlast koja nije u nadležnosti federalne vlade.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 121}} Provincije imaju veliki stepen autonomije, imaju pravo na svoj ustav,{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 123}} slobodno organizuju lokalnu vlast,{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 122}} i raspolažu i upravljaju svojim prirodnim i finansijskim resursima.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 124–125}} Neke provincije imaju dvodomna a neke jednodomna zakonodavna tela.{{napomena|Iako nije provincija, grad Buenos Ajres je federalni autonomni grad, i kao takav ima ustrojstvo slično provincijama: ima svoj ustav, izabranog gradonačelnika i predstavnike u senatu i predstavničkom domu.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 129}} Kao federalni glavni grad države ima status federalnog distrikta.}}
 
Argentinske provincije formirale su se tokom Rata za nezavisnost kada su ih lokalna veća tzv. [[kabildi]] većih gradova proglasili teritorijalnim jedinicama. Prvobitno je bilo trinaest provincija da bi se 1834. [[Huhuj (provincija)|Huhuj]] odvojio od Salte. [[Buenos Ajres]] je 1861. prihvatio ustav iz 1853, i 1880. postao je federalna teritorija.{{sfn|Rey Balmaceda|1995|p=19}}
 
Zakonom iz 1862. nacionalnim teritorijama označene su one oblasti koje su pod federalnom vlašću ali izvan granica provincija. Tako su 1884. od njih nastali guvernorati Misiones, Formosa, Čako, Pampa, Neuken, Rio Negro, Čubut, Santa Kruz, i Ognjena Zemlja.{{sfn|Rock|1987|p=155}}
 
Sporazumom o graničnom sporu sa Čileom 1900. stvorena je [[Nacionalna teritorija Anda]] ({{jez-špa|Territorio Nacional de Los Andes}}); koja je 1943. podeljena između provincija Huhuj, [[Salta (provincija)|Salta]] i [[Katamarka (provincija)|Katamarka]].{{sfn|Rey Balmaceda|1995|p=19}} [[Pampa (provincija)|Pampa]] i [[Čako (provincija)|Čako]] su postali provincije 1951, [[Misiones (provincija)|Misiones]] 1953, a [[Formosa (provincija)|Formosa]], [[Neuken (provincija)|Neuken]], [[Rio Negro (argentinska provincija)|Rio Negro]], [[Čubut (provincija)|Čubut]], i [[Santa Kruz (argentinska provincija)|Santa Kruz]] 1955. godine. Poslednja nacionalna teritorija, Ognjena Zemlja, postala je provincija [[Ognjena Zemlja (provincija)|Ognjena Zemlja, Antarktik i ostrva u južnom Atlantiku]] 1990. godine.{{sfn|Rey Balmaceda|1995|p=19}}
{{clear}}
 
[[Datoteka:Map of Argentina with provinces names es.png|mini|300px|Provincije Argentine. Argentina smatra svojima [[Folklandska ostrva|Folklandska Ostrva]], kao i deo [[Antarktik]]a.]]
 
{| class="toccolours" style="float:auto; text-align:right; font-size:90%; width:50%; background:#f5f5f5;"
|- style="text-align:center; background:lavender; font-weight:bold;"
! !! Provincija !! Glavni grad !! !! Provincija !! Glavni grad
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Ciudad de Buenos Aires.svg|30px|border]]|| style="background:#f0f0f0; text-align:left;" colspan="2"|'''[[Autonomni grad Buenos Ajres]]'''|| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Mendoza province in Argentina.gif|30px|border]] || style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Mendoza (argentinska provincija)|Mendoza]]''' || align=left| [[Mendoza]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera Buenos Aires.svg|30px|border]]|| style="background:#f0f0f0; text-align:left;"|'''[[Buenos Ajres (provincija)|Provincija <br /> Buenos Ajres]]''' || align=left | [[La Plata]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera_de_la_Provincia_de_Misiones.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Misiones (provincija)|Misiones]]''' || align=left| [[Posadas]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Stemma catamarca.gif|30px]]|| style="background:#f0f0f0; text-align:left;"|'''[[Katamarka (provincija)|Katamarka]]''' || align=left| [[Katamarka|San Fernando del <br /> Valje de Katamarka]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Neuquen province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|''' [[Neuken (provincija)|Neuken]]''' || align=left| [[Neuken]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Chaco province in Argentina 2007.jpg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Čako (provincija)|Čako]]''' || align=left| [[Resistencija]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Provincia del Río Negro.svg‎|30px]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Rio Negro (argentinska provincija)|Rio Negro]]''' || align=left| [[Vijedma]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Provincia del Chubut.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Čubut (provincija)|Čubut]]''' || align=left| [[Ravson]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera_de_la_Provincia_de_Salta.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Salta (provincija)|Salta]]''' || align=left| [[Salta]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Escudo_de_la_Provincia_de_Córdoba.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Kordoba (argentinska provincija)|Kordoba]]''' || align=left| [[Kordoba (Argentina)|Kordoba]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of San Juan province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[San Luis (argentinska provincija)|San Luis]]''' || align=left| [[San Luis (Argentina)|San Luis]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Corrientes province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Korijentes (provincija)|Korijentes]]''' || align=left| [[Korijentes]]|| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:San luis prov arg.png|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[San Huan (argentinska provincija)|San Huan]]''' || align=left| [[San Huan (Argentina)|San Huan]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Provincia de Entre Ríos.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Entre Rios (provincija)|Entre Rios]]''' || align=left| [[Parana (Argentina)|Parana]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Santa Cruz province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Santa Kruz (argentinska provincija)|Santa Kruz]]''' || align=left| [[Rio Galegos]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Provincia de Formosa.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Formosa (provincija)|Formosa]]''' || align=left| [[Formosa]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Santa Fe province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Santa Fe (argentinska provincija)|Santa Fe]]''' || align=left| [[Santa Fe (Argentina)|Santa Fe]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of Jujuy province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Huhuj (provincija)|Huhuj]]''' || align=left| [[San Salvador de Huhuj|San Salvador <br />de Huhuj]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera_de_la_Provincia_de_Santiago_del_Estero.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"| '''[[Santijago del Estero (provincija)|Santijago <br />del Estero]]''' || align=left| [[Santijago del Estero|Santijago <br />del Estero]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag_of_La_Pampa_province.png|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Pampa (provincija)|La Pampa]]''' || align=left| [[Santa Rosa (Argentina)|Santa Rosa]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Bandera de la Provincia de Tierra del Fuego.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Ognjena Zemlja (provincija)|Ognjena Zemlja]]''' || align=left| [[Ušuaja]]
|-
!style="background:#f0f0f0;" colspan="6"|
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Flag of La Rioja province in Argentina.gif|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Rioha (argentinska provincija)|La Rioha]]''' || align=left| [[La Rioha (grad)|La Rioha]] || style="text-align:center; background:#f0f0f0;"| [[Datoteka:Escudo_de_la_Provincia_de_Tucumán.svg|30px|border]]|| style="text-align:left; background:#f0f0f0;"|'''[[Tukuman (provincija)|Tukuman]]''' || align=left| [[San Miguel de Tukuman|San Miguel <br />de Tukuman]]
|}
 
=== Spoljna politika ===
[[Datoteka:Diplomatic missions of Argentina.png|mini|250px|Diplomatske misije Argentine:
<div style="font-size:90%;">
{{legenda|#22b14c|Argentina}}
{{legenda|#2f3699|Zemlje u kojima Argentina ima stalne diplomatske misije}}
{{legenda|#b9b9b9|Zemlje u kojima Argentina nema stalne diplomatske misije}}
</div>]]
 
U politici prema inostranstvu Argentina se protivi mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja,{{sfn|Margheritis|2010|pp=15, 92}} zalaže se za poštovanje ljudskih prava, prava na samoopredeljenje, međunarodnu saradnju, razoružanje i miroljubivo rešavanje sukoba.<ref>{{cite web|url=http://www.argentina.org.au/foreign_policy.htm|title=Argentina in Brief – Foreign Policy|publisher=Embassy of Argentina in Australia|place=Canberra|year=2012|archiveurl=http://web.archive.org/web/20130426012112/http://www.argentina.org.au/foreign_policy.htm|archivedate = 26. 4. 2013.|deadurl=no}}</ref> Jedna je od osnivača grupa [[Grupa 15|G-15]] i [[G20 industrijski razvijenih zemalja|G-20 vodećih privreda sveta]], takođe, osnivač je [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]], [[Svetska banka|Svetske banke]], [[Svetska trgovinska organizacija|Svetske trgovinske organizacije]], i [[Organizacija američkih država|Organizacije američkih država]]. Nestalna je članica [[Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija|Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija]] i učesnica mirovnih misija ove organizacije na [[Haiti]]ju, [[Kipar|Kipru]], u [[Zapadna Sahara|Zapadnoj Sahari]] i na [[Bliski istok|Bliskom istoku]].<ref>{{cite web|url=http://www.un.org/News/Press/docs/2011/sgsm13641.doc.htm|title=Secretary-General Says Joint Peacekeeping Training Centre in Campo de Mayo ‘Symbol of Argentina’s Commitment to Peace’|publisher=United Nations – Secretary General|place=New York, NY, USA|date = 14. 6. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20120605041457/http://www.un.org/News/Press/docs/2011/sgsm13641.doc.htm|archivedate = 5. 6. 2012.|deadurl=no}}</ref>
 
Argentina je učestvovala u osnivanju [[Organizacija ibero-američkih država|Organizacije ibero-američkih država]], [[Zajednica latinoameričkih i karipskih država|Zajednice latinoameričkih i karipskih država]] i [[Unija južnoameričkih nacija|Unije južnoameričkih nacija]], čiji je prvi generalni sekretar bio bivši predsednik [[Nestor Kiršner]]. Takođe je osnivač [[Merkosur]]a, zajedno sa Brazilom, Paragvajem, Urugvajem i Venecuelom.
 
Argentina polaže pravo na 965.597 km<small><sup>2</sup></small> teritorije [[Antarktik]]a, gde od svih država ima najduže neprekidno prisustvo, od 1904. godine.<ref>{{cite web|url=http://www.marambio.aq/baseorcadas.html|title=Destacamento Naval Orcadas|trans_title=Orcadas Naval Base|publisher=Fundación Marambio|place=Buenos Aires|year=1999|language=Spanish|archiveurl=http://web.archive.org/web/20131202221405/http://www.marambio.aq/baseorcadas.html|archivedate = 2. 12. 2013.|deadurl=no}}</ref> Zbog svojih pretenzija na Antarktik u sporu je sa Čileom i [[Britanska Antarktička Teritorija|Ujedinjenim Kraljevstvom]]. Antarktičkim sporazumom iz 1961, čiji je potpisnik i Argentina, poništena su prava bilo koje zemlje na teritoriju Antarktika.
 
Argentina polaže pravo na [[Folklandska ostrva|Folklandska Ostrva]] koja se na španskom zovu Malvinska i na [[Južna Džordžija i Južna Sendvička Ostrva|Južnu Džordžiju i Južna Sendvička Ostrva]].{{sfn|Constitution of Argentina|loc=T. P. 1}} Ova ostrva su prekomorske teritorije pod upravom [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]].
 
=== Oružane snage ===
[[Datoteka:US Navy 040704-N-1464F-014 Marines from Argentina line up in formation alongside U.S. Marines durig the largest amphibious assault exercise in Latin America, UNITAS 45-04.jpg|mini|200px|Argentinski marinci na vežbi Unitasa u Peruu.]]
 
Na čelu Oružanih snaga Argentinske Republike ({{jez-špa|Fuerzas Armadas de la República Argentina}}) nalaze se vrhovni komandant tj. predsednik Argentine i ministar odbrane. Pored kopnene vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva, postoje još dva vida bezbednosnih organizacija: Argentinska nacionalna žandarmerija ({{jez-špa|Gendarmería Nacional Argentina}}), zadužena za odbranu granice države i strateški važnih mesta; i Argentinska pomorska uprava policije ({{jez-špa|Prefectura Naval Argentina}}), obalska straža zadužena za zaštitu važnijih vodenih tokova i morske obale.
 
Rad oružanih snaga definiše i nadgleda argentinski kongres{{sfn|Constitution of Argentina|loc=arts. 21, 75, 99}} putem komiteta za odbranu.<ref name=resdal>{{cite web|url=http://www.resdal.org/ing/atlas/atlas12-ing-10-argentina.pdf|format=PDF|title=A Comparative Atlas of Defense in Latin America and Caribbean – Argentina|publisher=RESDAL – Red de Seguridad y Defensa de América Latina|place=Buenos Aires|year=2012|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140508122931/http://www.resdal.org/ing/atlas/atlas12-ing-10-argentina.pdf|archivedate = 8. 5. 2014.|deadurl=no}}</ref> Vojna služba je dobrovoljna, a za rad u Argentinskoj vojsci mogu da budu primljene osobe oba pola starosti od 18 do 24 godine.<ref name=resdal /> Argentinska vojska učestvuje u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i ima sporazume o saradnji sa drugim armijama.<ref name=resdal /> Istorijski, odbrambeni sistem Argentine jedan je od najboljih na južnoameričkom kontinentu. Argentina ima razvijenu sopstvenu vojnu industriju, brodogradilišta, borbenu tehniku, fabrike tenkova i aviona.{{sfn|Maldifassi|Abetti|1994|pp=65–86}} Od početka osamdesetih godina 20. veka izdvajanja za odbranu se kontinuirano smanjuju a 2011. su iznosila 0,74% BDP, što je istorijski minimum.<ref name=resdal />
 
== Gospodarstvo ==
Gospodarstvo Argentine oslanja se na bogate prirodne resurse, izvozno orijentiranu [[poljoprivreda|poljoprivredu]] i raznoliku industriju. Zbog političkih previranja u prošlosti je bilježila velike uspone i padove. Od kraja [[1970ih]] nagomilan je ogroman vanjski dug, a visoka inflacija je dostizala maksimum u razdoblju [[1989]].-[[1991]]. Zbog ekonomske krize vlada je pokrenula procese [[liberalizacija|liberalizacije]], [[deregulacija|deregulacije]] i [[privatizacija|privatizacije]]. Radikalnim monetarnim reformama [[1991]]. [[argentinski peso]] je vezan uz [[američki dolar]] i usvojena nova monetarna politika.
 
Ekonomija se počela oporavljati [[2002]]. bolje nego su predviđali strani i domaći analitičari. Nakon desetljeća tržišnih reformi postižu se dobri rezultati, naročito u izvozu, no još uvijek ostaje pitanje velike zaduženosti.
 
== Stanovništvo ==
[[Datoteka:Avenida Callao al 500.jpg|mini|[[Balvanera]], deo Buenos Ajresa sa slikovitim stambenim zgradama u holandskom stilu.]]
 
Argentinci su mješavina različitih nacionalnih i etničkih grupa, dominantno potomaka [[Italija|talijanskih]] i španjolskih doseljenika koji zajedno čine oko 88% populacije. Valovi doseljavanja iz mnogih europskih zemalja stigli su u Argentinu krajem [[19. vijek|19.]] i početkom [[20. vijek|20. stoljeća]]: [[Wales|Velšani]], [[Nemačka|Nijemci]], [[Francuska|Francuzi]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Britanci]], [[Irska|Irci]], [[Poljska|Poljaci]], [[Rusija|Rusi]], [[Ukrajina|Ukrajinci]], [[Crnogorci]], [[Hrvati]], [[Srbi]] i drugi, te manji broj [[Azija|azijskih]] doseljenika.
 
Izvorno indijansko stanovništvo broji oko 700 000 pripadnika koncentriranih uglavnom na sjeveroistoku, sjeverozapadu i jugu zemlje. No i u tim krajevima veći utjecaj imaju [[mestici]] miješanog europskog i indijanskog podrijetla iako čine oko 40% stanovništva u domorodačkim područjima.
 
Na osnovu rezultata popisa u Argentini je 2010. živelo 40.091.359 stanovnika, dok je prema popisu iz 2001. Argentina imala 36.260.130 stanovnika.<ref name=popis2010>{{Cite web |url=http://www.censo2010.indec.gov.ar/cuadrosDefinitivos/Total_pais/P1-P_Total_pais.xls
|title=Cuadro P1. Total del país. Población total y variación intercensal absoluta y relativa por provincia. Años 2001-2010 |accessdate = 3. 10. 2014. |format=XLS |work=INDEC |publisher=INDEC }}</ref> Po broju stanovnika Argentina je na trećem mestu u Južnoj Americi i na trideset trećem u svetu. Gustina naseljenosti je 14,4 stanovnika po kvadratnom kilometru.<ref>{{Cite web |url=http://www.censo2010.indec.gov.ar/cuadrosDefinitivos/Total_pais/P3-P_Total_pais.xls |title=Cuadro P3. Total del país. Población total, superficie y densidad por provincia. Años 2001-2010 |accessdate = 3. 10. 2014. |format=XLS |work=INDEC |publisher=INDEC |date=}}</ref> Udeo stanovništva mlađeg od petnaest godina iznosi 25,6%, dok je udeo stanovništva starijeg od šezdeset pet godina 10,8%.
 
Stopa prirasta stanovništva je 2012. iznosila 10,2 promila; stopa nataliteta je bila 17,9 a stopa mortaliteta 7,7 promila.<ref>{{Cite web |url=http://www.deis.gov.ar/Publicaciones/Archivos/Serie5Nro56.pdf |title=Estadisticas vitales |accessdate = 12. 10. 2014. |format=PDF |work=INDEC |publisher=Direccion de Estadisticas e Informacion de Salud |date=}}</ref> Ovime se Argentina svrstava među zemlje sa najmanjom stopom prirodnog priraštaja u Latinskoj Americi. Prosečna starost stanovništva je 30 godina dok je životni vek 77 godina.
 
Među religijama prevladava [[katoličanstvo]], koje država podupire iako nije službena religija. Osim katolika, postoji i veći broj pripadnika židovske religije i protestanata.
 
=== Etničke grupe ===
[[Datoteka:The Tolaba Family - Proprietors of Roadside Cafe en route to Cachi - Argentina.jpg|mini|desno|Porodica u severnoj Argentini]]
 
Argentina, kao i druge zemlje Novog sveta, važi za zemlju useljenika.<ref>{{cite web |publisher=Government of Argentina | url=http://www.argentina.gob.ar/index.php | archiveurl= https://web.archive.org/web/20090919230812/http://www.argentina.gov.ar/argentina/portal/paginas.dhtml?pagina=1669| archivedate = 19. 9. 2009. | title=About Argentina | deadurl= no}}</ref> Uobičajeno je da se Argentina naziva ''crisol de razas'' tj. ''loncem za topljenje''.
 
Tokom 18. i 19. veka, Argentina je, posle Sjedinjenih Država, bila zemlja sa najvećim brojem useljenika. Oko 6,6 miliona ljudi došlo je da živi u ovu zemlju, znatno više nego u [[Kanada|Kanadu]], [[Brazil]] i [[Australija|Australiju]].<ref name="ref1">https://web.archive.org/web/20070610215422/http://www.cels.org.ar/Site_cels/publicaciones/informes_pdf/1998.Capitulo7.pdf</ref><ref name="ref2">https://web.archive.org/web/20110814202421/http://docentes.fe.unl.pt/~satpeg/PapersInova/Labor%20and%20Immigration%20in%20LA-2005.pdf</ref>
 
Tokom ovog razdoblja broj stanovnika se udvostručavao svake dve decenije. Većina Argentinaca su potomci useljenika, uglavnom iz raznih evropskih zemalja, pristiglih u razdoblju od 1850. do 1955.<ref name="Lizcano">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=LcabJ98-t1wC&pg=PA93|title=Composición Étnica de las Tres Áreas Culturales del Continente Americano al Comienzo del Siglo XXI|isbn=978-970-757-052-8|last=Fernández|first=Francisco Lizcano|year=2007}}</ref><ref name=statesmen>{{cite web|url=http://www.worldstatesmen.org/Argentina.html|title=Argentina|publisher=World Statesmen.org|author=Cahoon, Ben }}</ref> Većina Evropljana koja se nastanila u Argentini je bila iz Italije i Španije.<ref>
[https://web.archive.org/web/20070610215422/http://www.cels.org.ar/Site_cels/publicaciones/informes_pdf/1998.Capitulo7.pdf Capítulo VII. Inmigrantes]. CELS – Informe 1998</ref>
 
U Argentini živi veliki broj ljudi arapskog porekla, uglavnom iz [[Sirija|Sirije]] i [[Liban]]a. Azijaca ima oko 180.000, najviše [[Kina|kineskog]]<ref>{{cite web|url=http://www.clarin.com/sociedad/comunidad-china-duplico-ultimos-anos_0_343165728.html|last=Sánchez|first=Gonzalo|title=La comunidad china en el país se duplicó en los últimos 5 años |publisher=Clarin.com|date = 27. 9. 2010.}}</ref> i [[Koreja|korejskog]] porekla, mada postoji i [[japan]]ska zajednica koja je prisutna od početka 20. veka.
 
=== Jezici ===
[[Datoteka:Dialectos del español en Argentina.png|mini|200p|Dijalektološka karta španskog jezika u Argentini]]
 
[[Španski jezik|Španski]] je ''de fakto'' službeni jezik koji govore praktično svi Argentinci.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}} Usled veličine teritorije postoje velike razlike u dijalektima španskog jezika među regionima, međutim, ''rioplatense'' je preovlađujući dijalekat. Ovim dijalektom se govori uglavnom u [[Basen La Plate|basenu La Plate]] dok je naglasak sličan [[Napolitanski jezik|napolitanskom jeziku]].{{sfn|Colantoni|Gurlekian|2004|pp=107–119}} Italijani i drugi evropski narodi doprineli su stvaranju ''lunfarda'', regionalnog žargona, prisutnog i u drugim latinoameričkim državama.
 
Pored španskog u Argentini su zastupljeni i drugi jezici:
* [[Engleski jezik|engleski]] {{napomena|Engleski je primarni jezik na Folklandskim ostrvima.}} se uči u osnovnoj školi.
* [[Italijanski jezik|italijanski]] govori 1,5 miliona ljudi.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}{{napomena|Veliki broj starijih ljudi govori ''kokoliče'', mešavinu italijanskog i španskog.}}
* [[Arapski jezik|arapski]] govori milion ljudi.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Nemački jezik|nemačkim jezikom]] govori oko 400.000 ljudi{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[jidiš]] govori 200.000 ljudi,{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}} u Argentini živi sedma po brojnosti jevrejska zajednica u svetu.{{sfn|DellaPergola|2013|pp=25–26, 49, 50}}
* [[Gvarani (jezik)|gvarani jezik]] govori 200.000 ljudi,{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}} uglavnom u provinciji Korijentes gde ima status službenog.<ref name=gn>{{cite Argentine law|jur=CN|l=5598|date=22 de octubre de 2004}}</ref>
* [[Katalonski jezik|katalonski]] govori 174.000 ljudi.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Francuski jezik|francuski]], uključujući i [[Oksitanski jezik|oksitanski]].
* [[Kečua (jezik)|kečua jezikom]] govori 65.000 ljudi, uglavnom na Severozapadu.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Viči (jezik)|viči jezikom]] govori 53.700 ljudi, uglavnom u Čaku{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}} gde, zajedno sa jezicima Kom i Mokoit, ima status zvaničnog.<ref name=kom>{{cite Argentine law|jur=CC|l=6604|bo=9092|date=28 de julio de 2010}}</ref>
* [[Vlaški romski jezik|vlaškim romskim]] jezikom govori 53.700 ljudi, uglavnom u [[Čako (provincija)|Čaku]],{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}} gde ima status službenog.
* [[Japanski jezik|japanski]] govori 32.000 ljudi.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Ajmara (jezik)|ajmara jezikom]] govori 30.000 ljudi, uglavnom na Severozapadu.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Ukrajinski jezik|ukrajinskim jezikom]] govori 27.000 ljudi.{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
* [[Velški jezik|velškim]], zajedno sa patagonskom varijantom, tečno govori 25.000 ljudi{{sfn|Lewis|Simons|Fennig|2014}}
 
=== Religija ===
[[Datoteka:Papa Francisco en Canonizazion de Juan XXIII y Juan Pablo II.PNG|mini|200p|[[Papa Franja|Franja]], prvi papa sa američkog kontinenta, rođen i odrastao u Argentini.|alt=]]
 
Argentinskim ustavom garantovana je sloboda veroispovesti{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 14}} ali je katoličkoj crkvi dat povlašćeni status.{{sfn|Constitution of Argentina|loc=art. 2}}{{napomena|U praksi se povlašćeni status svodi na poreske olakšice za rad škola i dobijanje frekvencija za radio emitovanje<ref name=irfr1>{{cite web|url=http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/religiousfreedom/index.htm|title=International Religious Freedom Report 2012 – Argentina|publisher=US Department of State|place=Washington, D. C.|year=2012|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140412184054/http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/religiousfreedom/index.htm|archivedate = 12. 4. 2014.|deadurl=no}}</ref>}}
 
Prema istraživanju CONICET-a 76,5% argentinskog stanovništva su katolici, agnostici i ateisti čine 11,3%, evangelisti 9%, Jehovini svedoci 1,2%, mormoni 0,9%, dok 1,2% stanovništva pripadaju drugim konfesijama, među kojima su islam, judaizam i budizam.{{sfn|Mallimaci|Esquivel|Irrazábal|2008|p=9}} U Argentini žive najbrojnije jevrejske i islamske zajednice u Latinskoj Americi.<ref name=irfr1 />
 
=== Urbanizacija ===
 
U gradovima je 2010. živelo 36.084.953 ljudi, ili 90% stanovništva Argentine.<ref>{{Cite web |url=http://www.censo2010.indec.gov.ar/cuadrosDefinitivos/Total_pais/P62-P_total_pais.xls
|title=Población en viviendas particulares en área urbana por presencia de servicios en el segmento, según provincia. Año 2010 |accessdate = 21. 10. 2014. |format=XLS |work=INDEC |publisher=INDEC |date=2010.}}</ref> Polovina stanovništva živi u deset argentinskih aglomeracija. Oko tri miliona ljudi živi u [[Buenos Ajres]]u, dok u širem području ovoga grada živi trinaest miliona ljudi,{{sfn|Edwin|2012|p=65}} što ga svrstava među najveće aglomeracije na svetu.<ref name=majorcities>{{cite web|url=http://www.argentina.gov.ar/argentina/portal/paginas.dhtml?pagina=1484|title=About Argentina – Major Cities|publisher=Government of Argentina|place=Buenos Aires|date = 19. 9. 2009.| archiveurl=http://web.archive.org/web/20090919212817/http://www.argentina.gov.ar/argentina/portal/paginas.dhtml?pagina=1484| archivedate = 19. 9. 2009.|deadurl=yes}}</ref> Na širem području [[Kordoba (Argentina)|Kordobe]] i [[Rosario|Rosarija]] živi oko 1,3 miliona ljudi,<ref name=majorcities/> dok [[Mendoza (grad)|Mendoza]], [[San Migel de Tukuman]], [[La Plata]], [[Mar del Plata]], [[Salta]], i [[Santa Fe (Argentina)|Santa Fe]] imaju najmanje po pola miliona ljudi.<ref name=majorcities/>
 
Stanovništvo je neravnomerno raspoređeno: oko 60% živi u oblasti Pampa, koja obuhvata 21% teritorije, uključujući i 15 miliona stanovnika [[Buenos Ajres (provincija)|provincije Buenos Ajres]]. U provincijama [[Kordoba (argentinska provincija)|Kordoba]] i [[Santa Fe (argentinska provincija)|Santa Fe]], kao i u gradu Buenos Ajresu živi po tri miliona ljudi.{{sfn|Edwin|2012|p=65}} Sedam provincija ima po oko milion stanovnika: [[Mendoza (argentinska provincija)|Mendoza]], [[Tukuman (provincija)|Tukuman]], [[Entre Rios (provincija)|Entre Rios]], [[Salta (provincija)|Salta]], [[Čako (provincija)|Čako]], [[Korijentes (provincija)|Korijentes]] i [[Misiones (provincija)|Misiones]].{{sfn|Edwin|2012|p=65}} Najgušće naseljena provincija je Tukuman, sa 64 stanovnika po kvadratnom kilometru, dok je [[Santa Kruz (argentinska provincija)|Santa Kruz]] najređe naseljen, sa jednim stanovnikom po kvadratnom kilometru.{{sfn|Edwin|2012|p=65}}
 
=== Najveći gradovi ===
{{Najveći gradovi u Argentini}}
*[[Popis gradova u Argentini]]
 
=== Obrazovanje ===
[[Datoteka:World literacy map UNHD 2007 2008-ar.png|mini|250px|Argentina je zemlja koja već decenijama ima visoku stopu pismenosti.]]
 
Argentinski obrazovni sistem deli se na sledeće nivoe:<ref>{{cite web|url=http://portal.educacion.gov.ar/sistema/la-estructura-del-sistema-educativo/|title=El Sistema Educativo – Acerca del Sistema Educativo Argentino|publisher=Ministerio de Educación – Presidencia de la Nación|place=Buenos Aires|year=2009|language=Spanish|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140226041917/http://portal.educacion.gov.ar/sistema/la-estructura-del-sistema-educativo/|archivedate = 26. 2. 2014.|deadurl=no}}</ref>
* predškolsko obrazovanje, jaslice i vrtići.
* obavezna osnovna škola traje od šest do sedam godina. Stopa pismenosti je 2010. iznosila 98,07%.<ref name=educ1>{{cite web|url=http://www.indec.gov.ar/nuevaweb/cuadros/5/P7-P_Total_pais.xls|format=XLS|title=Población de 10 años y más por condición de alfabetismo y sexo, según provincia. Año 2010|work=Censo Nacional de Población, Hogares y Viviendas 2010|publisher=INDEC – Instituto Nacional de Estadística y Censos|place=Buenos Aires|year=2010|language=Spanish|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140226003634/http://www.indec.gov.ar/nuevaweb/cuadros/5/P7-P_Total_pais.xls|archivedate = 26. 2. 2014.|deadurl=no}}</ref>
* obavezno srednja škola traje između pet i šest godina. Prema poslednjem popisu 18,3% stanovništva Argentine starijeg od 15 godina imalo je završenu srednju školu.<ref name=educ2>{{cite web|url=http://www.indec.gov.ar/nuevaweb/cuadros/5/P29-Total_pais.xls|format=XLS|title=Total del país. Población de 5 años y más que asistió a un establecimiento educativo por nivel de educación alcanzado y completud del nivel, según sexo y grupo de edad. Año 2010|work=Censo Nacional de Población, Hogares y Viviendas 2010|publisher=INDEC – Instituto Nacional de Estadística y Censos|place=Buenos Aires|year=2010|language=Spanish|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140226003726/http://www.indec.gov.ar/nuevaweb/cuadros/5/P29-Total_pais.xls|archivedate = 26. 2. 2014.|deadurl=no}}</ref>
* visoke škole, univerziteti. U Argentini postoji 47 državnih univerziteta kao i 46 privatnih.<ref>{{cite web|url=http://portales.educacion.gov.ar/spu/sistema-universitario/|title=Sistema Universitario|publisher=Ministerio de Educación – Presidencia de la Nación|place=Buenos Aires|year=2011|language=Spanish|archiveurl=http://web.archive.org/web/20140209070100/http://portales.educacion.gov.ar/spu/sistema-universitario/|archivedate = 9. 2. 2014.|deadurl=no}}</ref> Među stanovništvom starijim od 20 godina 6,3% stanovništva ima završen fakultet.<ref name=educ2/> Najznačajniji državni univerziteti su u Buenos Ajresu, Kordobi, La Plati, Rosariju, i Nacionalni tehnološki univerzitet.
 
Argentinska država jamči opšte, svima dostupno, sekularno obrazovanje na svim nivoima.{{napomena|Poslediplomske studije uglavnom nisu besplatne.}} Obrazovni sistem je u nadležnosti federalnih i provincijskih vlasti. Tokom poslednje decenije porasla je uloga privatnog sektora u obrazovanju.
 
== Kultura ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Argentina