Tršćanska operacija – razlika između verzija

Prvog maja, 20. divizija je produžila napad na Trst. Štab [[Deseta dalmatinska brigada|10. brigade]], čije su jedinice bile koncentrisane prema centralnom delu grada, uvidevši još prethodnog dana da bi napad na neprijateljska uporišta između mesta Opčine i Bazovica iziskivao dosta vremena i velike žrtve, rešio je da na frontu zadrži samo slabije delove, da jakom vatrom i demonstrativnim napadima veže neprijatelja, a da glavninu uputi u napad na sam grad, između otpornih tačaka Kal i Gabrov Hrib. On je u tom cilju formirao dve kolone. Prva kolona je imala zadatak da zauzme Univerzitet, a zatim da produži napad prema Vojnoj bolnici i preko Trga Dalmacija izbije na obalu u rejonu Trg Slobode, Trg Abruci, s tim da delom snaga napadne palatu Suda. Druga kolona je imala zadatak da nastupa prema Narodnom parku i odatle da uputi jedan deo snaga ulicom Dvadesetog septembra, a drugi deo Ulicom Batista, s tim da takođe odvoji jedan deo snaga za napad prema palati Suda. Ostatak snaga imao je da izbije u Ulicu Karduči i uhvati vezu sa delovima 8. brigade i jedinicama 9. divizije. Ovaj plan je potpuno uspeo. Treći bataljon se još noću između 30. aprila i 1. maja opustio preko Gvardijele prema Univerzitetu, gde je posle kraće borbe savladao neprijateljski otpor, a zatim rano uzoru produžio prema Vojnoj bolnici, ostavivši manje delove radi osiguranja južno od Skorklja, jer se neprijatelj tu još držao na položajima. Ovladavši Vojnom bolnicom, gde je zarobljeno oko 400 ranjenika, i 60 oficira, bataljon je naišao na vrlo jak otpor iz palate Suda i iz sudskog zatvora, te mu je, kao ojačanje, upućena jedna tenkovska četa. Prvi bataljon, koji je nadirao preko Skoljete prema Narodnom parku, obezbeđivao je pravac od stare tvrđave Sv. Justin i kontrolisao zauzete ulice. Na pravcu napada 2. bataljona, od sela [[Lonjer]], neprijatelj je pržao otpor na M. Kaćatore i u vili Revoltela, koja je dominirala ovim delom grada. Otpor na M. Kaćatore bio je brzo savladan, dok je kod vile Revoltela ostavljena jedna četa radi blokiranja ovog uporišta, a bataljon je produžio nastupanje preko Univerziteta za Konkonel. Osma brigada je takođe sa 1. i 3. bataljonom, preko kote 405 i Gvardijele, produžila napad na Trst. Njen 1. bataljon je uz vrlo jak otpor neprijatelja uspeo da do 9 časova ovlada centrom grada, blokirajući uporište Sv. Justin koje je neprijatelj uporno branio. Treći bataljon je preko sela Lonjer i kroz predgrađe Rocol upao u grad sa zadatkom da uhvati vezu desno sa jedinicama 10. brigade, a levo sa jedinicama 9. divizije. Ovaj bataljon je vodio naročito žestoke borbe oko kasarne „Etore Emuti“, koju je zauzeo oko 18 časova, a zatim je produžio borbu prema središtu grada, zauzimajući mestimično kuću po kuću. Kad je prispeo na Trg Garibaldi, ovaj bataljon je dočekala slovenačko-italijanska dobrovoljačka milicija, koja je zajedno sa 1. bataljonom već učestvovala u borbi kod uporišta Sv. Justin. U sadejstvu sa dobrovoljačkom milicijom, kojoj se stanovništvo Trsta sve više i više priključivalo, bataljon je produžio nadiranje prema obali. Savladavši žestok otpor u Ulici San Mikele i u Ulici Fontana, on je izbio na Bersaljerski molo, gde je prisilio nekoliko motornih čamaca sa nemačkim vojnicima da se vrate u luku. Zatim je produžio napredovanje obalom Riva MondakioMandrakio prema pristaništu i magacinima u Slobodnoj luci, gde je posle jednočasovne borbe savladao neprijateljski otpor i očistio od neprijatelja utvrđene zgrade i železničku stanicu na obali. [[Jedanaesta dalmatinska brigada|Jedanaesta brigada]] 26. divizije (bez 3. bataljona, koji je ostao na [[Riječka operacija|riječkom frontu]]) izvršila je u zoru pokret iz sela Famlje do predgrađa Katinara, sa zadatkom da preko Montebela izbije kod brodogradilišta na morsku obalu. Njen 4. bataljon se spustio u grad i duž železničke pruge izbio do kasarni Montebelo, gde je naišao na vrlo jak otpor, koji je posle žestokih borbi savladao oko 19 časova. U 18 časova je bio ubačen u grad i 1. bataljon, sa zadatkom da preko Ulice Fiuma izbije na obalu.<ref name="autogenerated1"/>

Drugog maja su 8. i 10. brigada 20. divizije kršile poslednji otpor neprijatelja u Trstu, u uporištima: palata Suda, tvrđava Sv. Justin, vila Revoltela i Konkonelj. Borbe su vođene ceo dan. Za vreme ovih borbi, posle podne, u Trst su obalskim putem preko Miramara ušli delovi 2. novozelandske divizije i krenuli prema luci i tvrđavi Sv. Justin. U momentu kada su Nemci u palati Suda, u 16 časova, istakli belu zastavu radi predaje, pojavilo se 7—8 britanskih tenkova, te je posada produžila borbu u nameri da se preda engleskim trupama. Zbog toga je 10 brigada, uz podršku jake tenkovske i pešadiske vatre, produžila napad i oko 17 časova prodrla u zgradu. Deo posade koji nije uništen povukao se u podrume, gde je davao otpor do 19,30 časova, kada se predao. Ubrzo zatim je zauzeta i vila Revoltela. Posada uporišta Sv. Justin, koje je napadala 8 brigada sa delovima 3. i 4. brigade 9. divizije, predala se engleskim snagama u 17 časova. Naime, u 12 časova su povedeni pregovori za predaju ovog uporišta, koji su uspešno završeni, s tim da se neprijatelj preda jugoslovenskim jedinicama u 17 časova. U to vreme su do tog uporišta stigle novozelandske jedinice, prodrevši sa tenkovima do samog ulaza u tvrđavu. Saveznički oficiri, bez sporazuma sa nama, ušli su u tvrđavu, te se posada od oko 150 ljudi predala njima. Uporište Konkonelj palo je u naše ruke noću 2/3. maja. Jedanaesta brigada 26. divizije stupila je rano izjutra u dodir sa neprijateljem kod brodogradilišta San Marko, i u neprekidnim borbama do 18 časova očistila od neprijatelja ovaj prostor, zauzevši lučke magacine. Deveta divizija, pošto je u toku noći izvršila sređivanje i popunu municijom, produžila je nadiranje u grad. Njena 3. brigada je rano izjutra, podržana vatrom protivtenkovskih topova i teških bacača, krenula ponovo u napad na fabriku „Elba“ i nakon žestoke borbe, oko 9 časova, prisilila neprijatelja na predaju. Po zauzeću fabrike, ona je produžila napredovanje kroz grad i na obali MandrokioMandrakio došla u vezu sa 11. brigadom 26. divizije, dok je jedan njen deo oko 11 časova izbio do uporišta Sv. Justin, gde se pridružio jedinicama koje su blokirale ovo uporište. U nadiranju kroz grad, jedinice 3. brigade morale su mestimično da savlađuju otpor manjih neprijateljskih grupa iz pojedinih utvrđenih kuća. Najjači otpor je pružila grupa od 250 [[SS|esesovaca]] u zgradi transportnog preduzeća „Beltrome“, koja se predala tek u 17 časova. Desno od 3. brigade je nadirala 4. brigada, koja je delom snaga pomagala napad 3. brigade na fabriku „Elba“, dok je drugim delom prodrla do železničke stanice Sv. Ana i u sadejstvu sa delovima 8. brigade 20. divizije ovladala stanicom i okolnim visovima. U daljem nadiranju, čisteći pojedine zgrade od manjih neprijateljskih grupa, ove snage 4. brigade su oko 11 časova zajedno sa delovima 3. brigade izbile do tvrđave Sv. Justin i učestvovale u napadu na to uporište.<ref>Završne operacije ѕa oslobođenje Jugoslavije, 655. str.</ref>