Riječ – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmjene 188.2.251.251 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Addbot |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
{{drugo značenje|selo u Crnoj Gori|[[Reč (Ulcinj)]]}}
'''Reč''' je najmanja jedinica [[jezik]]a koja nosi značenje i ima fonetsku vrednost. Jednu reč može činiti jedno ili više [[slovo|slova]]. Kombinovanjem reči se mogu praviti složenije forme koje takođe imaju značenje. U jezicima kojima komuniciraju [[čovek|ljudi]] to su [[Fraza (lingvistika)|fraze]], [[klauza|klauze]] i [[rečenica|rečenice]]. Rečenice se po pravilu formiraju prema određenom skupu pravila koji se naziva [[gramatika]]. Reč koja se sastoji iz dve ili više korenskih reči koje su međusobno povezane naziva se [[složenica]].
== Teškoće u definisanju termina ==
U zavisnosti od jezika, definisanje i ograničavanje reči ponekad može biti teško. Dok je u pisanom [[korpus]]u nekoliko jezika praznina znak za razdvajanje dve reči, neki jezici, kao što su japanski i kineski, ne koriste ovo obeležje.
Dalje, [[sintetički jezici]] često kombinuju dosta različitih delova leksičkih podataka u jednoj reči, otežavajući razumevanje klasičnog značenja reči, koje je mnogo lakše u [[analitički jezici|analitičkim]] jezicima. Ovo je naročito problematično kod [[Polisintetički jezici|polisintetičkih jezika]], kao što su Inuktitut i Ubykh, gde se čitava rečenica može sastojati iz samo jedne takve reči. Posebno su zbunjujući jezici kao vijetnamski, gde razmak ne označava obavezno granicu između dve reči i ona se mora odrediti na osnovu konteksta. Ipak, od svih rešenja, najviše zbunjuju ona za [[oralni jezik|oralne jezike]], koji nude samo fonoleksičke tragove, kako bi otkrili gde je granica dvaju reči. [[Znakovni jezik|Znakovni jezici]] nude sličan problem kao i [[jezik tela|jezici tela]].
== Reč u različitim vrstama jezika ==
Kod sintetičkih jezika, jedna korenska reč može imati više različitih formi. Međutim, one se obično ne posmatraju kao različite reči, već kao različite realizacije jedne reči. U ovim jezicima, reč se može sastojati iz većeg broja [[morfema]].
== Kompleksnost određivanja granica između reči u govoru ==
U [[Govorni jezik|govornom jeziku]], određivanje dinstinkcije između dve reči još je kompleksnije: kratke reči su često izgovorene kao jedna, a dugačke reči su često podeljene. Govorni francuski ima neke odlike polisintetičkih jezika. Kako većina svetskih jezika nema svoju pisanu formu, naučno određivanje granica reči postaje veoma važno.
== Određivanje granica reči ==
Postoji pet načina kako odrediti granicu između reči u govornom jeziku:
=== Moguća pauza ===
Govorniku je rečeno da ponovi datu rečenicu polako, obraćajući pažnju na pauze. Govornik će nastojati da ubaci pauze kako bi razgraničio reči. Međutim, ovaj metod nije u potpunosti pogodan: govornik može lako da razdvoji polisilsbičke reči.
=== Nedeljivost ===
Govorniku je rečeno da glasno izgovori rečenicu, a onda mu je rečeno da je ponovi, ali sa nekim umetnutim rečima. Ove umetnute reči će biti dodate na granicama reči originalnog teksta. Međutim, neke reči imaju infikse, koji su ubačeni unutar reči. Slično ovome, neke reči imaju afiksalne razdvojivače.
=== Minimalne samostalne jedinice ===
Ovaj koncept je bio predložen od strane [[Leonard Blumfild|Leonarda Blumfilda]]. Reči su zamišljene kao najmanje značenjske jedinice govora koje mogu stajati samostalno. Ovo odgovara odnosu [[glas|fonema]] (kao jedinica zvuka) i [[leksema]] (kao jedinica značenja). Međutim, neke pisane reči nisu munimalne samostalne jedinice, kao što nemaju ni samostalno značenje.
=== Fonetske granice ===
Neki jezici imaju stroga pravila distribucije, koja olakšavaju određivanje mesta gde granice reči treba da stoje. Na primer, u turskom, koji je pevljiv, [[samoglasnik|samoglasnici]] unutar date reči imaju isti kvalitet, tako da se granica između reči određuje čim se vokalski kvalitet promeni. Međutim, nemaju svi jezici ovako pogodna fonetska pravila, a čak i kod onih koji ih imaju srećemo neke izuzetke.
=== Semantičke jedinice ===
Slično kao gore pomenute minimalne, samo stalne jedinice, ovaj metod razdvaja rečenicu na njene najmanje jedinice. Međutim, jezici često sadrže reči koje imaju malu [[semantička vrednost|semantičku vrednost]] (a često imaju značajniju gramatičku ulogu) ili [[semantička jedinica|semantičke jedinice]] koje predstavljaju složenice.
U praksi, lingvistika koristi mešavinu svih ovih metoda kako bi odredila granice između reči bilo koje date rečenice. Čak i pri pažljivom korišćenju ovih metoda, tačna definicija reči je često još uvek nejasna.
== Vidi još ==
*[[Sinonim]]
*[[Homonim]]
{{ling-stub}}
[[Kategorija:Lingvistika]]
[[Kategorija:Leksikologija]]
[[Kategorija:Lingvistička morfologija]]
| |||