Karlo VII, car Svetog Rimskog Carstva – razlika između verzija

| datum_smrti = [[20. januar]] [[1745.]]

Cara Jozefa I, koji nije imao muških potomaka, nasledio je [[brat]] [[Karlo VI, car Svetog rimskog carstva|Karlo VI]] koji isto tako nije imao sinova. Međutim, Karlo VI je zakonskim aktom tzv. Pragmatičnom sankcijom pokušao da uredi da ga nasledi ćerka [[Marija Terezija]]. Kada je Karlo VI umro [[1740]]. izbio je [[Rat za austrijsko nasleđe]] pošto je Karlo Albreht uz podršku [[Pruska| Pruske]], [[Saksonija|Saksonije]] i Francuske objavio da odbaciju Pragmatičnu sankciju. Kao zet Jozefa I, objavio je pretenzije na habzburške teritorije. Uz francusku pomoć upao je u [[Prag]] i tu je [[9. decembar|9. decembra]] [[1741]]. krunisan za [[Kraljevina Češka|kralja Češke]]. Ubrzo zatim izabran je i za cara Svetog rimskog carstva zahvaljujući većini glasova u veću kneževa izbornika koju je omogućio glas Karlovog rođenog brata Klemensa Avgusta, nadbiskupa Kelna. Klemens Avgust je [[12. februar|12. februara]]a [[1742]]. u [[Frankfurt|Frankfurtu]]u krunisao Karla Albrehta, kao Karla VII, za cara. Međutim, ratna sreća je sada bila na strani Habzburga koji su [[1743]]. i [[1744]]. okupirali Bavarsku. Tek uz vojnu pomoć pruskog kralja [[Fridrih II Veliki|Fridriha II Velikog]] Bavarci su uspeli da proteraju habzburške odrede nazad u Češku. Posle skoro tri godine boravka u Frankfurtu, Karlo se u oktobru [[1744]]. vratio u oslobođeni [[Minhen]]. Pošto je već bio teško bolestan od gihta umro je tri meseca kasnije, početkom [[1745]]. godine.

Posle Karlove smrti njegov [[sin]] Maksimilijan III Jozef i [[brat]] Klemens Avgust, nadbiskup [[Keln|Kelna]]a su sklopili sporazum u Fusenu sa Marijom Terezijom. Ovim sporazumom [[Habzburzi]] su priznali legitimitet Karla VII kao cara Svetog rimskog carstva, a dinastija Vitelsbaha je sa svoje strane omogućila izbor [[Franc I, car Svetog rimskog carstva|Franca I]], supruga Marije Terezije, za cara i caričinog savladara.

[[nl:Keizer Karel VII van het Heilige Roomse RijkAlbrecht]]