Mahovina – razlika između verzija

'''Mahovine''' predstavljaju grupu [[kopnene biljke|kopnenih biljaka]], primitivnu u evolutivnom smislu, ali uspešnu i široko rasprostranjenu (skoro kosmopolitski) po površini [[Zemlja|Zemlje]]. Najčešće su u pitanju jako male biljke koje se u većoj brojnosti mogu naći u vlažnim sredinama, poput severnih strana stena i kore drveća, ili u vidu zelenog pokrivača šumskog tla ("tepih mahovina"). Mišljenje da mahovine rastu isključivo u vlažnoj sredini pogrešno je - iako većina preferira povišenu vlažnost, postoje ne retki primeri pustinjskih mahovina i mahovina tundre, koji preživljavaju u vodom oskudnim sredinama. Mahovine se, međutim, ne mogu naći u hloridnim i sulfatnim slatinama i pustinjama, na pokretnim ili erodiranim zemljištima, i u morima.

 

Pod imenom mahovine u botanici su se dugo podrazumevale tri grupe "nižih" biljaka - Anthocerotopsida ("rogate" mahovine), Marchantiopsida (vetrenjače) i Briopsida (prave ili lisnate mahovine). Zajednička karakteristika ovih grupa je dominacija nezavisne gametofit generacije u odnosu na sporofit. Danas je široko prihvaćeno mišljenje da su to tri evolutivno nezavisne grupe primitivnih kopnenih biljaka i da ih treba nezavisno izučavati i predstavljati. Ovde će stoga biti prikazane karakteristike samo pravih mahovina, a karakteristike [[vetrenjače|vetrenjača]] i [[Anthocerotopsida]] na odgovarajućim stranama.