Libertarijanizam – razlika između verzija

[[image:Statue-de-la-liberte-new-york.jpg|thumb|right|200px|Mnogi libertarijanci vide [[Statua

slobode|Statuu slobode]] kao važan simbol svojih ideja]]

 

 

 

''Napomena o nazivima'': Neke pisce koji su označavani kao libertarijanci ponekad nazivaju i ''klasičnim liberalima''. Izraz "''filozofija slobode''" se ponekad koristi za libertarijanizam, [[klasični liberalizam|klasični liberalizam]], ili oba.

 

==Načela==

 

Mnogi libertarijanci daju prednost [[precedentno pravo|precedentnom pravu]], koje vide kao manje proizvoljno i prilagodljivije od [[normativno pravo|normativnog prava]]. Relativne prednosti precedentnog prava koje se postepeno razrađuje ka sve finijim određenjima imovinskih prava su izrazili mislioci kao što su [[Fridrih Hajek]], [[Ričard Epstajn]], [[Robert Nozik]] i [[Rendi Barnet]]. Neki libertarijanski mislioci veruju da bi ovaj razvoj mogao da razdefiniše razne "zajedničke" pojave poput, recimo, zagađenja i drugih međudejstava koja neki vide kao [[spoljašnja dejstva|spoljašnja]]. U rečima [[Rasel Mins|Rasela Minsa]], "libertarijansko društvo ne bi dozvolilo nikome da povredi druge zagađivanjem jer ono insistira na pojedinačnoj odgovornosti". Javno vlasništvo nad imovinom otežava zahtev za odgovornošću.

 

===Prirodna prava i posledičnost===

 

Libertarijanci generalno veruju da su takve slobode sveopšte urođeno pravo, i oni prihvataju ma koje materijalne nejednakosti ili razuzdano ponašanje, sve dok ono ne povređuje nikog '''drugog''', koji bi verovatno ishodovali iz takve politike vladinog neuplitanja. Oni vide ekonomsku nejednakost kao ishod slobode ljudi da biraju ono što će sami činiti, što može biti profitabilno ili ne.

 

===Minarhizam i anarho-kapitalizam===

 

Stanovišta minarhista i anarho-kapitalista o smernicama o matičnim pitanjima su najčešće međusobno nerazlučiva pošto obe vrste libertarijanaca veruju da su postojeće vlade previše nametljive. Neki libertarijanski filozofi poput [[Tibor R. Mejkan|Tibora R. Mejkana]] obrazlažu kako, ispravno shvaćeni, minarhizam i anarho-kapitalizam nisu međusobno protivurečni.

 

==Istorija==

Negde u isto vreme, francuski filozof Monteskje je razvio razliku između suverenih i administrativnih moći, i predložio [[podela vlasti|podelu vlasti]] među ovima drugima kao protivtežu prirodnoj težnji administrativne vlasti da raste na račun prava pojedinaca. On je dopuštao kako bi ova podela vlasti mogla raditi jednako dobro u [[republika|republici]] kao i u [[ustavna monarhija|ograničenoj monarhiji]], mada je on lično naginjao monarhiji. Pa ipak, njegove ideje su hranile zamisli [[Oci osnivači SAD|Očeva osnivača Amerike]], i vremenom su postale osnova na kojoj većina vlada upražnjava svoje političke moći, kako ustavne monarhije tako i republike, počevši od Sjedinjenih država.

 

 

Tokom [[Američka revolucija|Američke revolucije]], Oci osnivači Sjedinjenih država su suštinski prigrlili zaštitu slobode kao osnovnu svrhu vlade. [[Tomas Džeferson]] je rekao da je "pravična sloboda neometano delovanje po našim željama unutar granica ocrtanih oko nas jednakim pravima drugih". [[Markiz de Lafajet]] je uvezao (neki bi rekli i uvezao natrag) američke pojmove o slobodi, u sastavljanju francuske [[Deklaracija o pravim čoveka i građanina|Deklaracije o pravima čoveka i građanina]] iz [[1789]]., u kojoj se kaže:

[[Din Rasel]] je [[1955]]. godine napisao članak razmišljajući kako zvati one koji su, poput njega samoga, sledili klasično liberalno učenje individualizma i samo-odgovornosti. On je rekao

{{Citat|Mnogi od nas sebe zovu "liberalima". I tačno je da je reč "liberal" nekada označavala osobe koje su poštovale pojedinca i zazirale od služenja masovnim prinudama. Ali levičari su sada zagadili taj nekada ponosan naziv označavujći njime sebe i svoj program većeg vladinog vlasništva nad imovinom i kontrole nad pojedincima. I sada, kao rezultat, oni od nas koji veruju u slobodu moramo objašnjavati kako, kada nazivamo sebe liberalima, zapravo mislimo na liberale u klasičnom nezagađenom smislu. Ovo je u najboljem slučaju mučno i podložno nerazumevanju. Evo predloga: hajde da mi, koji volimo slobodu, zaštitimo i za svoje korišćenje zadržimo dobru i časnu reč "libertarijanac".|Din Rasel}}

 

===Akademsko libertarijansko učenje===

 

Sa druge strane, DŽ.S.Lester je ciljao da potkopa ovaj izazov braneći 'libertarijanizam bez osnova' u obliku [[kritički racionalizam|kritičkog racionalnog]] libertarijanizma, najistaknutije u svom radu ''Beg iz Levijatana''. Posebno, taj rad primenjuje kritički racionalizam u odbrani postavke da nema sistematskih praktičnih sudara između instrumentalne razboritosti, međulične slobode, države blagostanja i anarhije privatnog vlasništva.

 

===Levi libertarijanci===

 

Kritike levog libertarijanizma su dolazile jednako sa levice i desnice. Desni libertarijanci poput Roberta Nozika drže da samo-vlasništvo i prisvajanje imovine ne moraju ispunjavati merila uravnilovke, već jedino moraju pratiti Lokovsku misao nepogoršavanja položaja drugih. [[Džerald Koen]], mislilac [[analitički marksizam|analitičkog marksizma]], je naširoko kritikovao levo-libertarijanske vrline samo-vlasništva i jednakosti. U knjizi ''Samo-vlasništvo, sloboda i jednakost'', Koen tvrdi kako je svaki sistem koji uzima jednakost i njeno sprovođenje za ozbiljno ne može biti saglasan sa kršnom slobodom i punim samo-vlasništvom libertarijanske misli. [[Tom G. Palmer]] sa [[Kato institut]]a je odgovorio na Koenovu kritiku u ''Kritičkom pregledu'' [http://www.tomgpalmer.com/papers/palmer-cohen-cr-v12n3.pdf] i dao vodič za literaturu kritičku prema libertarijanizmu i svom eseju-pregledu bibliografije "Literatura o slobodi" u ''Libertarijanskom štivu'' [http://www.tomgpalmer.com/papers/palmer-cohen-cr-v12n3.pdf].

 

===Objektivizam===

Položaj libertarijanizma osporavaju mislioci koji sebe nazivaju [[objektivizam|objektivistima]] (objektivizam je ime koje je spisateljica [[Ajn Rand]] dala svom učenju). Iako je libertarijanizam usvojio neke sastavke učenja Ajn Rand, objektivisti (uključujući i samu Rand) su osudili libertarijanizam kao opasnost za slobodu i [[kapitalizam]]. Posebno, tvrđeno je kako libertarijanci koriste objektivističke zamisli "iščupavši im zube".

 

 

==Kritika libertarijanizma==

 

Konzervativci često objašnjavaju da je država potrebna kako bi održavala društveni red i moral. Oni mogu rasuđivati kako preterane lične slobode ohrabruju opasno i neodgovorno ponašanje koje ishoduje u spoljašnjostima čije račune na kraju plaća celokupno društvo. Ako negativna ponašanja utiču štetno na društvo, tada bi oporezivanje moglo da pomogne u olakšavanju ovog neuspeha tržišta novom [[raspodela bogatstva|raspodelom bogatstva]]. Među najčešće pretresanim ovakvim pitanjima su [[seksualne norme]], [[borba protiv droga]], i [[javno obrazovanje]]. Neki, poput [[konzervativizam|konzervativca]] [[Jona Goldberg|Jone Goldberga]] iz ''[[Nacionalni pregled|Nacionalnog pregleda]]'', smatraju libertarijanizam "oblikom osionog [[nihilizam|nihilizma]]" koji je u isto vreme preterano tolerantan prema netradicionalnim načinima života (poput [[heroin]]ske zavisnosti) i netrpeljiv prema dugim političkim gledištima. U istom članku, on piše: "Decu ne pretvarate u odgovorne odrasle osobe dajući im apsolutnu slobodu. Dobar karakter snažite ograničavajući slobodu, i usmeravajući njihove energije ka najplodnijim putevima. To je ono što rade sve dobre škole, dobre porodice i dobra društva...mnogostranost [ne bi trebala biti]... ugovorno samoubistvo." Ali libertarijanci se ne zalažu za "apsolutnu slobodu", već naprotiv istrajavaju na tome da sloboda delovanja svakog pojedinca ima biti ograničena do tačke kod koje bi ono povređivalo slobodu drugih; takođe, veoma je neuobičajeno za libertarijance da zagovaraju da deca trebaju imati jednaku slobodu kao odrasli. Dalje, libertarijanci su oštri kritičari neopravdanosti i socijalne države.

 

{{Ideologije}}

{{Commonscat|Libertarianism}}