Nacionalna biblioteka Alžira
Nacionalna biblioteka Alžira ili Narodna biblioteka Alžira (arap. المكتبة الوطنية الجزائرية, fr. Bibliothèque nationale d'Algérie, ber. ⵜⴰⴳⴻⵣⴷⴰⵢⵜ ⵜⴰⵖⴻⵔⴼⴰⵏⵜ ⵏ ⵍⴻⵣⵣⴰⵢⴻⵔ / Tagezdayt Taɣerfant n Lezzayer) najveća je javna biblioteka u Alžiru sa sedištem u istoimenom glavnom gradu Alžir u četvrti El Hamma. Zbirke Narodne biblioteke obuhvataju rukopise, knjige, novine i časopise, karte i atlase, akademske i društvene spise, zvanične publikacije, muzičke dokumente, književne fondove, audio zapise i arhive autora. U njoj se nalaze stari i retki rukopisi iz 11. i 12. veka. Depozitorna je biblioteka Alžira formalno osnovana nakon nezavisnosti na temeljima velike administrativne biblioteke koju su 1835. godine osnovali francuske kolonijalne vlasti. Centralna zgrada biblioteke ima površinu od 67.000 m2 i dizajnirana je na način da može da smesti više od 10 miliona knjiga. Biblioteka može da ugosti više od 2.500 čitalaca istovremeno.
| Nacionalna biblioteka Alžira المكتبة الوطنيّة الجزائريّة Bibliothèque nationale d'Algérie ⵜⴰⴳⴻⵣⴷⴰⵢⵜ ⵜⴰⵖⴻⵔⴼⴰⵏⵜ ⵏ ⵍⴻⵣⵣⴰⵢⴻⵔ | |
|---|---|
_(2).jpg) | |
| Zgrada biblioteke | |
| Država |  Alžir |
| Vrsta ustanove: | javna ustanova |
| Osnovana: | 1835. |
| Internetska stranica: | biblionat.dz |
Istorija uredi
Biblioteku je u kolonijalnom periodu 1835. godine osnovao francuski arheolog i filolog Louis-Adrien Berbrugger. Tokom stotinu i pedeset godina postojanja, doživela je različite statusne i druge promene i bila smeštena na nekoliko lokacija. Na početku je koristila državno imanje da bi se 1838. godine zbog rasta zbirke preselila u kasarnu poznatu kao Kasarna Janjičara. Biblioteka i muzej u to se vreme bili grupisani pod istom upravom.
1848. biblioteka se ponovo seli, ovog puta u kuću u maurskom stilu koja nije bila dobro prilagođena za neophodne funkcije. To nameće potrebu novog preseljenja 1863. u staru rezidenciju Deya Mustafe Paše, smeštenu u srcu Kasabe. Međutim, ni ova palača nije ispunjavala zahteve moderne biblioteke tog vremena ali je tek 1947. godine doneta odluka o izgradnji moderne biblioteke.[1] Ova odluka je konačno i usvojena i realizovana tek 1954. godine, a četiri godine kasnije, 12. maja 1958. godine, Narodna biblioteka Alžira se seli u dovršenu novu zgradu koja je bila osmišljena u skladu sa funkcionalnim standardima, kombinujući stil i modernost. Njena nova adresa bila je na brdu Tagarins, na bulevaru Frantza Fanona, sa pogledom na zaliv Alžira.
Nakon požara koji je uništio univerzitetsku biblioteku, a koji je podmetnuo Organisation armée secrète 7. juna 1962. godine, Nacionalna biblioteka je morala sačuvati i sačuvani deo kolekcije univerzitetske biblioteke.[2] Dolazak modernih tehnika i rast fonda vremenom je postavio zahtev izgradnje nove primerene zgrade. Tako je početkom osamdesetih godina 20. veka pokrenut projekat izgradnje nove biblioteke, koji je započet tek 1986. godine. Nova Narodna biblioteka Alžira je otvorena 1. novembra 1994. godine ali su svi njeni prostori postali otvoreni za javnost tek 16. aprila 1998. godine.
Izvori uredi
- ↑ „La Bibliothèque nationale d’Algérie Mémoire de la nation” (fr). Arhivirano iz originala na datum 2021-02-03. Pristupljeno 2023-08-22.
- ↑ „Il était une fois..l'attentat de la faculté d'Alger”. Arhivirano iz originala na datum 2016-12-11. Pristupljeno 2023-08-22.
Vanjske veze uredi
- (ar) biblionat.dz