La ricotta
La ricotta (sh. Rikota) je kratki film koji je napisao i režirao Pier Paolo Pasolini 1963. godine i deo je omnibus filma Ro.Go.Pa.G.
| La ricotta | |
|---|---|
 | |
| Režija | Pier Paolo Pasolini |
| Scenario | Pier Paolo Pasolini |
| Uloge | Orson Welles Mario Cipriani Laura Betti |
| Premijera | 1963 |
| Jezik | italijanski |
| Trajanje | 40 min. |
| Država |  Italija |
Radnja uredi
Film se bavi filmskom produkcijom Muke Isusove s režiserom koji predstavlja Pasolinija, a kojeg igra Orson Welles. Najoštrija društvena kritika prikazana je kroz glavnog lika Straccija („krpa”). Stracci je siromašan i izgladneli čovek koji radi kao statista (ironično, „dobri lopov”). Stracci pokušava sve kako bi dobio nešto za jelo i konačno uspeva. Nažalost, rikota koju on žudno ždere, u kombinaciji s neugodnim položajem u koji je prisiljen dok je „razapet” pred kamerom, predstavlja fatalnu kombinaciju i on umire od loše probave. Stracci predstavlja siromašne i marginalizovane ljude, „one koji su gladni hleba" koje, prema Pasoliniju, zanemaruje društvo koje sebe navodi kao hrišćansko. Stoga, prema ovom gledištu, rimokatolicizam Italije se više bavi statusom i istaknutošću nego pomaganjem siromašnima, što je Hristovo učenje kojem se Pasolini divio.
Produkcija Pasije, urađena izvan Rima, predstavlja iskvareno društvo koje je zainteresovano za površnu lepotu, a ipak poseduje iskvareno jezgro. Ovo je demonstrirano nedostatkom interesa statista za sam film, koji radije plešu uz twist muziku, izležavaju se za vreme pauze i muče Straccija. To je takođe demonstrirano u razrađenim pozama koje je režiser postavio, evocirajući veliku italijansku renesansu, posebno slike Pontorma i Fiorentina, koja se ipak ne poštuje.
Kontroverza uredi
Pasolini, u odricanju od odgovornosti na početku filma, naglašava da je događaj o kome se priča, Stradanje, najveći događaj koji se ikada dogodio, i kao u Jevanđelju po Mateju, naglašava da izuzetno poštuje hrišćansko nasleđe. Uprkos ovoj tvrdnji, Pasolini je optužen za nepoštovanje državne vere i osuđen je na četiri meseca osude, što je izbegao plaćanjem novčane kazne. Apelacioni sud je kaznu kasnije proglasio nevažećom.[1]
Povezano uredi
Izvori uredi
- ↑ La ricotta. Il sacro trasgredito. Pasolini, cinema e censura (Erminia Passannanti, 2007)
Literatura uredi
Film je lakše dostupan kao dodatak na DVD-u Mamma Roma koji je dostupan preko zbirke Criterion.
- "Pasolini, Mamma Roma and 'La ricotta'" Gary Indiana
- Pasolini od Enza Sicilijana
- Pasolini o Pasoliniju, intervjui Oswalda Stacksa
- Linguaggi e metalinguaggi ne La ricotta di Pier Paolo Pasolini. Il cibo, Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2005);
- Pasolini, La ricotta. Il sacro trasgredito, Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2007);
- La nudità del sacro nei film Pier Paolo Pasolini Erminia Passannanti, Brindin press, Salisbury, UK, (2019);
Spoljašnje veze uredi
- La ricotta na sajtu IMDb