Kouros

Kuros (grč. κοῦρος, mladić) je tip statue mladića karakterističan za arhajski period grčke skulpture (650. godina p.n.e — 500. godina pne.). Prvi kurosi su izrađivani od drveta i nisu se očuvali do danas. Od sedmog veka pne. Grci su ih vajali u kamenu alatkama od gvožđa. Kurosi od mermera su izrađivani na ostrvima Paros i Samos.

Ovaj termin se od kraja 19. veka koristi da opiše skulpturu nagog čoveka. Tada se smatralo da sve ove statue predstavljaju boga Apolona.

Skulpture kurosa su se pojavile u grčkoj umetnosti pod uticajem drevnog Egipta. To se vidi iz njihovih ukočenih poza koje podsećaju na skulpture egipatskih kraljeva. Grci su videli te statue u Egiptu gde su odlazili radi trgovine. Kurosi uvek zakoračuju desnpm nogom, leva je ležerno u pozadini, dok su ruke u stavu kao da nešto nude.

Kurosi su uvek nagi i predstavljaju mladića adolescenta. Izrazi njihovih lica ukazuju na kulturne uticaje sa Krita: kose su im često upletene na način popularan u Minojskoj civilizaciji, dok su im oči rađene u egipatskom maniru koji je kopija kritskog uzora. Kasniji primerci kurosa su predstavljeni u opuštenijim pozama.

U prvo vreme verovalo se da kurosi imaju magičnu moć. Postoje dokazi iz sedmog veka pne. koji potvrđuju da su kurosi imali ulogu poklona hramovima ili spomenika na grboljima. O njihovoj funkciji obično je svedočio natpis na pijedestalu. Izradu kurosa su mogli da plate samo vrlo bogati aristoktare.

Smatra se da kurosi nikada nisu imali funkciju predstavljanja realne osobe (portreta).

U šestom veku pne. kurosi su vajani u mermeru i u ogromnim dimenzijama, tri do četiri puta većim od prirodnih. Najveći očuvani kurosi su podignuti na Samosu za vreme tiranina Polikrata. Visoki su 5 metara.

Posle šestog veka pne. skulpture kurosa su počele da izlaze iz mode, a zamenile su ih realističnije predstave ljudi. Ovo vreme je obeležio i prelazak društva iz aristokratskog na demokratsko uređenje.

Galerija uredi

Kouros konjanik, Muzej Akropole, Atena.
Kouros Anavisos iz oko 539. pne., Arheološki muzej, Atena.
Bočni pogled na arhajsku frizuru Kourosa Apolona, Arheološki muzej, Atena.
Moskoforos ili Nosač teleta, kouros iz oko 570. pne., Muzej Akropole, Atena.
Kouros u Arheološkom muzeju u Delfima.
Minhenski Kouros.
Kouros iz Tenea.
Efeb iz Agrigenta, oko 5. st. pne., Agrigento, Sicilija.