Geja hipoteza
Geja hipoteza je ekološka hipoteza prema kojoj planeta Zemlja ima odlike živog sistema ili organizma. Nazvana je Geja po nazivu za Zemlju iz grčke mitologije. Ovu teoriji je prvi objavio u 60.-tim godinama 20. veka klimatolog i hemičar Sir Džejms Lavlok i imenovao ju je po grčkoj boginji Geji.
Prema ovoj hipotezi, Zemlja je agregat samomodifikujućih podsistema koji zajednički čine ukupan planetarni sistem. Sama Zemlja je živi entitet obdaren prilagodljivošću i sposobnošću samoodržavanja svega živućeg. Ipak, ove mogućnosti nisu neiscrpne pa je moguće da neki od podsistema rđavo funkcioniše i time sruši svoju celovitost ili čak ugrozi opstanak celine. Prema ovoj teoriji, i neki čovekovi poduhvati, poput uništenja tropskih tropskih šuma, stvaraju takve poremećaje.
Karakteristika
urediPlaneta Zemlja je u teoriji shvaćena kao suvisni superorganizam. Autori su istraživali osobine živih organizama kao stanje udaljeno od termodinamičkih ravnoteža ili prisutnosti cikla koji u metabolizmu protiče masa i energija. Ovi ciklusi održavaju sistem u stabilnom stanju udaljenom od ravnoteže i zajednički su za sva živa bića. Slične cikluse su nađeni i na Zemlji gde podupiru kako živu tako i neživu prirodu. Iz toga se implicira da Zemlja stvara sama sebi i život sam održava sebe u životu nastanjenom. To je u suprotnosti s time da je život prilagođen planetarnim uslovima kada su se život i ovi uslovi razvijali samostalnim načinom
Lavlokova teorija Geja je teorija integrisanih sistema homeostatičkim tendencijama. Po njoj ispunjava Geja i neke od znakova živih organizama, ali se radi samo o analogiji. Ona je sposobna da unutar sebe reciklira otpade ( za razliku od živih organizama). Gaia kako je bila formulisana od strane Lavloka ne zahteva svest koja bi postavljala parametre na Zemlji, on nije imao na umu ličnost sa voljom, već pre zbir samoregulirajućih se procesa. Tu ide o jedan model planetarnog života u kojem ljudi na igraju odlučujuću ulogu.
Zbir filozofskih teorija i pokreta, koji su našli u ovoj naučnoj teoriji inspiraciju ima značajnu ulogu pri formulisanju enviromentalnih stavova i grupa.
Dokazi koji podupiru ovu teoriju
urediDokaz za ovu teoriju već može da bude težnja organizma da sam sebe poboljšava - evolucija celine. Može se takođe ukazati na aplikaciju ove teorije na voćne plodove - po nekim pristalicama ove teorije stabla sama po sebi nemaju razlog za stvaranje vrednih plodova i stvaraju ih u korist celoga sistema. Ovo mišljenje međutim nije opšte.
Uticaj na popularnu kulturu
urediHipoteza je široj javnosti postala poznata i zahvaljujući hvaljenoj BBC-jevoj mini-seriji Edge of Darkness iz 1985. godine gdje predstavlja jedan od glavnih motiva.
