Rečnik socijalnog rada definiše heuristiku kao nauku o metodama i principima pronalaženja novog.[1]

Heuristika obuhvata metode i tehnike rešavanja problema, učenja i otkrivanja koji su bazirani na iskustvu. Heurističke metode se koriste da ubrzaju proces pronalaženja dovoljno dobrog rešenja u situacijama kada sprovođenje detaljnog istraživanja nije praktično. Primeri toga obuhvataju korištenje raznih uopštenih pravila, informisanog nagađanja, intuicije i zdravog razuma.

Preciznije se heuristika može definisati kao korištenje lako dostupnih informacija, čija primena nije strogo određena, za kontrolu rešavanja problema od strane ljudi i mašina.

Reference

uredi
  1. Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.