Otvori glavni meni

Galerije (* rođen oko 250. godine, umro 311. u Serdici) ili punim imenom Gaj Galerije Valerije Maksimijan bio rimski car od 305. do svoje smrti, 311. godine. Pored Dioklecijana, bio je jedan od rimskih tetrarha.

ŽivotUredi

Napredovanje do carskog položajaUredi

Galerije je bio ilirskog porekla i poticao je iz okoline Serdike. Rođen je oko 250. godine, i započeo je svoju vojnu karijeru pod Aurelijanom, a služio je i pod Probom. Istakao se kao sposoban vojnik i dobijao je najviše počasti.

1. marta 293. godine, Dioklecijan je, uspostavivši sistem tetrarhije, za svog savladara na Istoku, sa titulom cezar izabrao Galerija. Galerije je tada napustio svoju prvu ženu i oženio se Valerijom, Dikolecijanovom kćerkom. 294. Galerije je ratovao u Egiptu i 295. kod Ktesifona se borio protiv Sasanida. 297-298. godine Galerije je pobedio kralja Narzesa, zbog čega je podigao svoju trijumfalnu kapiju u Solunu. Posle Dioklecijanovog povlačenja, 305. godine, Galerije je došao na njegovo mesto sa titulom avgusta. Za svog cezara izabrao je Maksimina Daju. U međuvremenu, Konstancije Hlor je postao avgust na Zapadu. Galerije se, oslanjajući se na Severa II, nadao da će posle smrti Konstancija Hlora zavladati samostalno čitavim Carstvom. Do toga nije došlo, budući da je to sprečio sin Konstancija Hlora, Konstantin Veliki.

Galerije je pokušao da povrati svoje pozicije invazijom Italije 307. godine, kada je napao Maksencija. Ali, ovim ništa nije postigao. Onda je uzdigao svog prijatelja Licinija do položaja avgusta. Galerije je umro 311. g.n.e u Serdici (današnja Sofija u Bugarskoj) strašnom smrću. Naime, telo mu se raspadalo i zaudaralo od neke polne bolesti. Laktancije kaže da je zaudarala ne samo palata nego i čitav grad. Bio je poznat kao hedonista i bludnik, pa ne čudi ovakav njegov kraj. Prerana smrt (nije dočekao da se nakon 20 godina povuče sa prestola) omela ga je da se povuče u svoju utvrđenu palatu, koju je sagradio nedaleko od Zaječara, da tu provede starost kao što je uradio Dioklecijan.

Galerije i hrišćaniUredi

Galerije je važio, naročito kod Laktancija (omiljenog učitelja Konstantina Velikog), za jednog od najvećih progonitelja hrišćana. Galerije je proganjao hrišćane još dok je Dioklecijan vladao, a kasnije je, kao avgust, samo nastavio sa tom politikom. Poslednje edikte o progonu hrišćana izdao je upravo Galerije, počevši od 303. godine. 30. aprila 311. godine, malo pre njegove smrti, Galerije je ipak izdao jedan edikt o toleranciji prema hrišćanima, verovatno pod uticajem teške bolesti koja ga je sporo ubijala (najverovatnije se radilo o nekoj vrsti raka). Tako je hrišćanstvo postalo dozvoljena religija, dok god nije ugrožavalo uspostavljeni poredak.