Funkcijski analog

Funkcijski analozi (funkcionalni analozi), su jedinjenja koja imaju slične fizičke, hemijske, biohemijske, ili farmakolološke osobine.^[1] Primer funkcijskih analoga (i strukturnih analoga) su morfin i heroin. Funkcijski analozi ne moraju da imaju slične hemijske strukture, drugim rečima oni ne moraju da budu strukturni analozi. Primeri su klase lekova koji imaju sličan mehanizam akcije.^[2]^[3]

Vidi još uredi

Strukturni analog, jedinjenja sa sličnom hemijskom strukturom

Reference uredi

↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.
↑ Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-31257-9.
↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.

Literatura uredi

Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.

[Foye-1] Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.

[isbn3-527-31257-9-2] Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-31257-9.

[Goodman_Gilman-3] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.

[1]

[2]

[3]