Funkcijski analog

Funkcijski analozi (funkcionalni analozi), su jedinjenja koja imaju slične fizičke, hemijske, biohemijske, ili farmakolološke osobine.[1] Primer funkcijskih analoga (i strukturnih analoga) su morfin i heroin. Funkcijski analozi ne moraju da imaju slične hemijske strukture, drugim rečima oni ne moraju da budu strukturni analozi. Primeri su klase lekova koji imaju sličan mehanizam akcije.[2][3]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9. http://www.lww.com/productTOC/?ISBN=978-0-7817-6879-5. 
  2. Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-31257-9. 
  3. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 

LiteraturaUredi

  • Ganellin, C. R.; Janos Fischer (2006). Analogue-based Drug Discovery. Weinheim: Wiley-VCH.