Elektivna operacija

Elektivna operacija, elektivna procedura operacija na čekanju (od latinskog lat. eligere, odabrati) ili hladna operacija je hirurška operacija koja je zakazana unapred jer ne podrazumeva hitno stanje.

Semi-elektivna ili odložena operacija je operacija koja mora da se izvede da bi se sačuvao pacijentov život, ali ne mora da se izvede odmah. Za razliku od elektivnih, one mogu biti odložene operacije ili operacije drugog reda hitnosti, koje mogu da čekaju dok stanje pacijenta ne bude stabilno, ali načelno moraju da se obave istog dana u roku od 2-4 časa u cilju spašavanja života ili udova ili najkasnije narednog dana unutar 24 časa, a hitne (urgentne, neposredne) operacije su operacije su operacije prvog reda hitnosti koje moraju da se sprovedu bez odlaganja u najkraćem mogućem vremenu (zlatnom standardu) jer ukoliko se operacija ne sprovede odmah, rizikuje se trajni invaliditet ili smrtni ishod.

Tipovi elektivnih operacija

Većina operacija koje se izvode iz medicinskih razloga su elektivne, u smislu da se termin planira tako da odgovara hirurgu, bolnici i pacijentu. U ove operacije spadaju operacija preponske kile, katarakte, mastektomija usled raka dojke, kao i presađivanje bubrega od strane živog donora.

U elektivne operacije spadaju i sve neobavezne operacije koje se sprovode iz nemedicinskih razloga. Plastična hirurgija, kao što je fejslift ili ugrađivanje grudnih implanata su operacije koje se obično izvode da bi se popravio subjektivni osećaj o fizičkom izgledu pacijenta. Laserska korekcija vida može biti elektivna, u kom slučaju pacijent vaga rizike procedure u odnosu na očekivani porast kvaliteta života. Laserska korekcija vida je trenutno najčešće sprovođena elektivna operacija u Sjedinjenim Državama.

Priprema

Kvalitetna i sveobuhvatn preoperativna priprema i stabilizacija metabolizma ugljenih hidrata i krvne slike može da smanji vreme provedeno u bolnici tokom oporavka.

Urgentnost

Kada se stanje pacijenta pogoršava, ali još nije došlo do stanja „prave” hitnosti, hirurzi koriste izraz semi-elektivna operacija: neophodno je reagovati, ali se ne očekuje da bi odlaganje uticalo na ishod operacije.

Kod pacijenata koji pate od više medicinskih stanja, problemi koji iziskuju semi-elektivne operacije mogu da se odlože dok se hitna stanja ne reše a pacijent postane medicinski stabilan. Na primer, kad god je moguće, trudna žena obično odlaže sve elektivne i semi-elektivne operacije do nakon porođaja. U nekim situacijama, hitno neophodna operacija se može odložiti na kratko da bi se obavila još hitnija procedura. U drugim situacijama, hitna operacija se izvodi u načelu nakon sprovedene reanimacije, što ne isključuje da se operacija sprovodi istovremeno sa naporima da se pacijent reanimira ako to zahteva priroda bolesti.

Semi-elektivne operacije se obično zakazuju u vremenskom okviru koji je u skladu sa stanjem pacijenta i prirodom bolesti. Na primer, uklanjanje tumora se obično zakazuje kao semi-elektivna operacija koja se sprovodi u roku od određenog broja dana ili nedelja.

Odložene minimalne interventne operacije trećeg reda hitnosti, obično se sprovode nako 4 časa od dijagnoze. Ako postoje uslovi operacije se sprovode i kao hitna čim je hirurg dostupan.

Mnoge operacije mogu da se sprovode bilo kao elektivne bilo kao hitne, zavisno od stanja pacijenta. Naglo pogoršanje stanja žučne kese može da iziskuje hitno uklanjanje žučne kese, ali se ova operacija češće planira i zakazuje unapred. Operacija slepog creva se smatra hitnom operacijom, ali u zavisnosti od toga koliko je rano dijagnoza načinjena, pacijent ponekad ima više vremena pre nego što se rizikuje pucanje slepog creva ili širenje infekcije.

Određivanje urgentnosti prema principima START trijaže

CRVENI	I kategorija	Neposredna intervencija	Iako im je ugrožen život, ova kategorija povređenih ima dobru prognozu Pružiti im pravovremenu pomoć na mestu povređivanja. Zahtevaju minimalno vreme i opremu za zbrinjavanje Izuzetak mogu biti osobe sa povredom glave (koje ne reaguju na bol) i opečeni (sa obimnim i dubokim opekotinama)
ŽUTI	II kategorija	Odložena intervencija	Povređeni su dovoljno stabilni da ne zahtevaju neodložno zbrinjavanje u cilju spašavanja života ili ekstremiteta Ova kategorija povređenih može čekati hiruršku ili medicinsku intervenciju 2–4 sata
ZELENI	III kategorija	Minimalna intervencija	Lakše povređeni koji mogu čekati hirurško ili medicinsko zbrinjavanje duže od 4 sata Ako postoje slobodni resursi, osobe sa povredom glave i trupa mogu se razvrstati u crvenu trijažnu kategoriju
CRNI	IV kategorija	Na čekanju	Mrtve osobe Osobe koje još pokazuju znake života Povređeni su sa velikim brojem teških povreda Mala šansa za preživljavanje Čekaju da se zbrinu povređeni sa boljom prognozom Obezbediti povoljno okruženje povređenom za vreme čekanja na krajnji ishod Odluku o formiranju ove kategorije donosi najiskusniji zdravstveni radnik

Literatura

• Mosby's Medical, Nursing & Allied Health Dictionary (4 izd.). St. Louis, Missouri: Mosby. 1994. str. 530. OCLC 29185395. 
• C. Parchment-Smith (2006). Essential Revision Notes for Intercollegiate MRCS: Bk. 1. Knutsford, Cheshire, UK: PasTest, LLC. str. 439. ISBN 1-904627-36-6.