Delfin

(Preusmjereno sa stranice Dupini)

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači "s jednom matericom" odn. " 'riba' s jednom matericom".Delfin Zapravo nije riba! Grupa delfina zove se jato.

Riječ "delfin" ima više značenja i može podrazumevati:

  • svakog člana familije Delphinidae (okeanski delfini);
  • svakog člana familije Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);
  • svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje zubate kitove);
  • pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena.

Evolucija i anatomija

uredi

Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda Artiodactyla. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su ostaci nogu. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.

Delfini imaju fuziformno telo prilago]eno za brzo plivanje. Na glava imaju melon, okrugli organ koji koriste eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.

 

Ponašanje

uredi

Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoga priče o delfina koji su štitili brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja. Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja.

Ishrana

uredi

Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignje. Neki delfini se hrane i rakovima. Veće vrste, pogotovu orke, jedu i vodene sisare čak i male kitove.

 
Vojni delfin

Delfini u popularnoj kulturi

uredi
  • Popularna televizijska serija bila je Flipper, sa istoimenim glavnim junakom - delfinom.
  • U Vodiču kroz galaksiju za autostopere delfini su druga najinteligentnija vrsta na Zemlji, posle najinteligentnijih miševa a ispred ljudi na trećem mestu.
  • U knjizi Podizanje zvezdane plime od Dejvida Brina, neo-delfini (genetskim inženjeringom izmenjeni delfine) predstavljaju jednu od tri zemaljske rase na svemirskom brodu u priči o vrtoglavom begu kroz svemir. Jednom od svemiroplovaca ime je Akeakamai u čast stvarnog delfina iz Louis Hermanovog projekta istraživanja životinjskog jezika.