Daktilski heksametar
Daktilski heksametar, poznat i kao herojski ili epski heksametar, jeste stih od šest stopa (ἕξ, hex = "šest") daktila. U svakoj stopi daktil se može zameniti spondejem, a kad se to dogodi u petoj stopi, ceo se stih zove spondijak ili spondejski heksamteri. No, spondej je u petoj stopi izuzetno retka pojava, sve do helenističke poezije i njenih rimskih sledbenika ― neoterika.[1] Poslednja stopa može biti spondej ili trohej, ali nikada daktil.[2] Heksametar se vrlo rano ustalio kao glavna metrička shema grčke i rimske epske i didaktične poezije, a koristio se i u nekim himnama, bukolskom pesništvu i satirama.[1]
Struktura
uredi
Osnovna shema daktilskog heksametra izgleda ovako:[3]
- – U U | – U U | – U U | – U U | – U U | – U
U grčkoj su poeziji takvi čisti heksametri, u kojima su sami daktili, vrlo retki. Budući da, prema pravilu prosodije, dva kratka sloga imaju vrednost jednog dugog sloga, prvih pet stopa mogu umesto daktila biti i spondeji:
- – – | – – | – – | – – | – – | – U
S obzirom na ove mogućnosti, heksametarska se shema može predstaviti ovako:
- – UU | – UU | – UU | – UU | – UU | – U
Ako je poslednja stopa u heksametru trohej, stih nije potpun jer mu nedostaje jedan kratak slog, pa se zove katalektički stih (od grčkog glagola καταλήγω = "prestajati"). Kad je poslednja stopa potpuna, onda je stih akatalektički. U rimskoj poeziji ponekad poslednja stopa ima jedan slog više, pa se stih zove hiperkatalektički. Prekobrojni slog završava se na vokal ili na -m, a sledeći stih počinje vokalom, tako da se prekobrojni slog može elidirati, tj izostaviti u recitovanju, npr.
aerea | cui gradi | bus sur | gebant | limina | nexaequ(e)
aere tra | bes...,[4]gde drugi stih u skanidarnju počinje: qu'aere.
Primeri
urediPrva tri stiha u Homerovoj Odiseji glase:
ἄνδρα μοι ἔννεπε, μοῦσα, πολύτροπον, ὃς μάλα πολλὰ
πλάγχθη, ἐπεὶ Τροίης ἱερὸν πτολίεθρον ἔπερσεν:
πολλῶν δ᾽ ἀνθρώπων ἴδεν ἄστεα καὶ νόον ἔγνω.[5]O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom,
koji se mnogo naluto razorivši presvetu Troju,
gradove ljudi mnogih on vidje i ćud im spozna.[6]Ᾱνδρᾰ μοῐ | ε̄ννεπε, | Μου̅σᾰ,// πο̆|λῡτρο̆πο̆ν, | ο̄ς μᾰλᾰ | πο̄λλᾰ
Πλᾱγχθη̆, ε̆|πει̅ Τρο̆ῐ|η̄ς // ῐε̆|ρο̄ν πτο̆λῐ|ε̄θρο̆ν ε̆|πε̄ρσε̆ν•
Πο̄λλω̄ν | δ' ᾱνθρω̄|πω̄ν // ῐδε̆ν | ᾱστε̆ᾰ | και̅ νο̆ο̆ν | ε̄γνω̄.
Tri stiha iz Ovidijevih Metamorfoza, u kojima se priča o Narcisu, glase ovako:
Spēm sĭnĕ | cōrpŏr' ă|māt //, cōr|pūs // pŭtăt | ēssĕ quŏd | ūnd' ēst.
Ādstŭpĕt | īpsĕ sĭ|bī // vūl|tūqu' // īnm|ōtŭs ĕ|ōdẽm
Hǣrĕt, ŭt | ē Părĭ|ō // fōr|mātūm | mārmŏrĕ sīgnũm.[7]S nadom ljubi čeg nema držeći za t'jelo sjenku.
Samome sebi se divi, nepomično motri i stoji
sličan istesanom iz parskoga mramora kipu.[8]
Spondejski stih
urediU petoj stopi daktil se gotovo nikad ne zamenjuje spondejem. Ako, pak, do toga dođe, onda je u četvtroj stopi najčešće daktil, a stih se obično završava trosložnom ili četvorosložnom reči. Takav je, na primer, ovaj stih iz Ilijade:
ἐν θυμῷ μεμαῶτες ἀλεξέμεν ἀλλήλοισιν[9]
_̷ _ | _̷ U U | _̷ U U | _̷ U U | _̷ _ | _̷ U
jedan drugom pomagat želeći ȕ srcu željno[10]
Smenom daktila i spondeja epski pesnik može stihovima dočaravati različita duševna raspoloženja: mnogo daktila čini heksametar okretnim i živahnim, a mnogo spondeja mirnim i ozbiljnim.
Cezure i dijareze
urediDaktilski je heksametar previše dug stih da bi se izgovorio u jednom dahu. Zbog toga na stalnim mestima ima pauze, koje se zovu cezure (latinski: caesura, starogrčki: τομή) i dijareze (diaeresis, διαίρεσις).
Cezura je pauza koja prekida stopu (lat. caedere i grč. τέμνηω = "seći"), i to tako da se u njoj jedna reč završava i druga počinje. Dijareza (διαίρεσις = "rastavljanje") jeste pauza kod koje se i stopa i reč zajedno završavaju.
Najćešće su ove cezure u daktilskom heksametru:
- nakon arze u trećoj stopi, tj. posle pete polustope (grč. τομὴ πενθημιμερής, lat. caesura semiquinaria), npr.
τοῖσι δ᾽ ἀ | νιστάμε | νος || μετέ | φη πόδας | ὠκὺς Ἀ | χιλλεύς[11]
- nakon arze u četvrtoj stopi, tj. posle sedme polustope (grč. τομὴ ἑφθημιμερής, lat. caesura semiseptenaria), npr.
νοῦσον ἀ | νὰ στρατὸν | ὄρσε κα | κήν, || ὀλέ | κοντο δὲ | λαοί[13]
hudu, te od nje redom pogibati stadoše ljudi[14]
- uz prethodnu cezuru obično ide i cezura iza arze u drugoj stopi, tj. posle treće polustope (grč. τομὴ τριθημιμερής, lat. caesura semiternaria), npr.
ἀρνύμε | νος || ἥν | τε ψυ | χὴν || καὶ | νόστον ἑ | ταίρων[15]
za dušu svoju se boreć i povratak svojih drugova[6]
- nakon troheja u trećoj stopi (grč. τομὴ κατὰ τρίτον τροχαῖον), npr.
ἄνδρα μοι | ἔννεπε, | Μοῦσα, || πο | λύτροπον, | ὃς μάλα | πολλὰ[16]
Bukolska dijareza
urediNajčešća je dijareza tzv. bukolska dijareza (διαίρεσις βουκολική, caesura bucolica), koja dolazi na kraju četvrte stope, a nazvana je tako jer su je rado upotrebljavali bukolski pesnici, tj. pesnici pastirskih pesama (βουκόλος = "pastir"). Na primer:
ὣς ἐφά | μην, ὁ δ᾽ ἔ | δεκτο καὶ | ἔκπιεν: || ἥσατο | δ᾽ αἰνῶς[17]
Rekoh, a on tad uze i ispi: uživa silno
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 Howatson 1997, s.v. Metre, Greek (3)
- ↑ Jelić 1991, s.v. Heksametar
- ↑ Prema tradiciji, U označava kratak slog, a _ stoji kao oznaka dugog sloga. Stope su rastavljene uspravnom crtom, a cezura dvostrukom uspravnom crtom.
- ↑ Vergilije, Eneida, I, 448–449.
- ↑ Homer, Odiseja, I, 1–3.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Maretić 1950, str. 3
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, III, 417–419.
- ↑ Maretić 1907, str. 73
- ↑ Homer, Ilijada, III, 9.
- ↑ Maretić 1961, str. 51
- ↑ Homer, Ilijada, I, 58.
- ↑ Maretić 1961, str. 5
- ↑ Homer, Ilijada, I, 10.
- ↑ Maretić 1961, str. 4
- ↑ Homer, Odiseja, I, 5.
- ↑ Homer, Odiseja, I, 1.
- ↑ Homer, Odiseja, IX, 353.
Literatura
uredi- Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press.
- Jelić, Vojislav (1991), „Heksametar”, Živković, Dragiša, Rečnik književnih termina (2. izd.), Beograd: Nolit, pp. 252–253
- Maretić, Tomo (1961). Homerova "Ilijada". Zagreb: Matica hrvatska.
- Maretić, Tomo (1950). Homerova "Odiseja". Zagreb: Matica hrvatska.
- Maretić, Tomo (1907). Publija Ovidija Nasona "Metamorfoze". Zagreb: Matica hrvatska.