Crvena alga

Crvene alge (Rhodophyta, od grč. ῥόδον = crven, i grč. φυτόν = biljka) su velika grupa uglavnom višećelijskih algi. Postoji između 5000 i 6000 recentnih vrsta[1].

== Specifičnosti građe vegetativne stanice

Ćelija sadrži dvoslojan ćelijski zid celuloznopektinske prirode. U specifičnoj formi hloroplasta (rodoplasti) nalaze se hlorofil -{a}- i -{d}-, karotenoidi i fikobilini. Rezervna supstanca je floridea skrob.

Građa talusaUredi

Talus crvenih algi može biti:

  1. jednoćelijski ili kolonijski - retko se sreće, npr. kod roda -{Porhyridium}-
  2. končast (rodovi -{Rhodocorton}-, -{Bangia}-)
  3. parenhimatičan (rod -{Porphyra}-)
  4. jednoosovinski
  5. višeosovinski (-{Batrachospermum}-)

RazmnožavanjeUredi

Crvene alge se razmnožavaju bespolno (vegetativno i sporulativno) i polno. Vegetativno razmnožavanje se ostvaruje prostom deobom (kod jednoćelijskih oblika), raskidanjem kolonije ili otkinutim delovima talusa. Prilikom sporulativnog razmnožavanja, stvara se određeni vid spora (zoospore, planospore, aplanospore, autospore). Polni način razmnožavanja predstavljen je netipičnom o ogamijom.

Značaj crvenih algiUredi

Crvene alge su značajne kao primarni producenti organskih supstanci i kiseonika. Pojedine se koriste u prehrambenoj (za ishranu ljudi i životinja) i hemijskoj industriji (npr. proizvodnja agara). Kalcifikovane vrste se ponekad dodaju kiselom zemljištu radi regulisanja kiselosti.

KlasifikacijaUredi

Klasifikacioni sistem po
Hwan Su Yoon et al. 2006[2]
Klasifikacioni sistem po
Saunders and Hommersand 2004[3]
Carstvo Plantae -{Haeckel}- Carstvo -{Plantae}- -{Haeckel}-

IzvoriUredi

  1. Thomas, D. 2002 Seaweeds. in the Life Series. The Natural History Museum, London. ISBN 0-565-09175-1
  2. Yoon, Hwan Su, K. M. Müller, R. G. Sheath, F. D. Ott, and D. Bhattacharya. (2006). Defining the major lineages of red algae (Rhodophyta). J. Phycol. 42:482-492
  3. Saunders, Gary W., Hommersand, Max H. (2004). Assessing red algal supraordinal diversity and taxonomy in the context of contemporary systematic data. Am. J. Bot. 91: 1494-1507