Corpus inscriptionum Graecarum

Corpus inscriptionum Graecarum (sh. Zbornik grčkih natpisa), skraćeno CIG, jeste zbirka svih natpisa na starogrčkom jeziku koji su bili poznati do kraja prve polovine 19. veka.

U okviru Pruske akademije nauka u Berlinu 1815. pod rukovodstvom Augusta Boeckha i Bartholda Georga Niebuhra započeo je projekat objavljivanja svih poznatih antičkih natpisa. Objavljivanje grčkih natpisa počeo je Böckh, a nastavili su ga Niebuhr, Friedrich Schleiermacher, Philipp Buttmann i Immanuel Bekker. Taj je posao trajao duže no što je prvobitno bilo planirano. Prvo izdanje objavljeno je 1825, a prvi kompletan tom izašao je iz štampe 1828. Drugi tom, koji je uredio Böckh, objavljen je 1843. Treći tom (1853) uredio je Johannes Franz, a četvrti (1859) Ernst Curtius i Adolf Kirchhoff. Godine 1877. izašao je poseban tom s indeksom, koji je uredio Hermann Röhl.

Za razliku od prethodnih zbirki natpisa, od koji je većina bila sortirana po vrsti natpisa, u CIG su natpisi bili sortirani po geografskom kriteriju. No, kao i sa starijim zbornicima, natpisi nisu provereni i verifikovani, nego su preuzeti iz starijih rukopisnih ili štampanih izvora. Sve beleške i napomene pisane su latinskim jezikom. CIG ukupno sadrži oko 10.000 natpisa.

Pojačana istraživanja po mediteranskom prostoru dovela su do otkrića sve većeg broja natpisa u 19. veku, te je, umesto da objavljuje dopunske tomove, Pruska akademija 1868. počela s potpuno novom obradom prvo atičkih natpisa, a zatim i s ostalim grčkim natpisima, iz čega se ubrzo izrodilo novo delo, pod naslovom Inscriptiones Graecae. U međuvremenu je započeto i objavljivanje latinskih natpisa u Corpus inscriptionum Latinarum, gde je odmah primenjen princip provere i verifikacije svakog natpisa kod koga je to bilo moguće.

Corpus inscriptionum Graecarum uglavnom je danas zastareo, ali za neke geografske oblasti još uvek ne postoje druge ažurirane zbirke natpisa.

Eksterni linkoviUredi