Бре

Бре, бе, ре, море (и остале варијанте) је чест узвик источних крајева, непознат чакавском и кајкавском. У народним песмама и приповеткама 17. и 18. века појављује се у облицима бри и бро.

Реч је балканизам грчког порекла: вокатив μορέ од μορόϛ, μῶροϛ – "луда", скраћено у бре.

Користи се у бугарском, румунском, арбанашком (бре), новогрчком (μπρέ, βρέ μορέ) и у румелијским наречјима турског језика. Одатле "набрекивати", "набрекујем": "осијецати се на некога вичући му бре" (Вук).

Извори

• Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, том I, Загреб 1971.