Momir Bulatović
Momir Bulatović (Beograd, 21. septembar 1956 — 30. jun 2019) bio je crnogorski i jugoslovenski političar, poznat po važnoj ulozi koju je imao u doba antibirokratske revolucije i raspada Jugoslavije, odnosno po tome što je od 1990. do 1998. i predsednik Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1998. do 2000.
| Momir Bulatović | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Mesto rođenja | Beograd ( FNR Jugoslavija)
|
| Datum smrti | 30. 6. 2019. (62 godina) |
| Državljanstvo |  Crna Gora
|
| Narodnost | Srbin |
| Politička partija | SK CG(do 1990) DPS CG(1990—1997) SNP CG(1997—2001) NSS CG(2001—2009) |
| Diploma sa | Univerzitet Crne Gore |
 Grb Savezne Republike Jugoslavije .svg) Grb Republike Crne Gore | |
uredi  |
|
Biografija uredi
Potiče iz oficirske porodice. Pošto se zbog prirode očevog posla porodica često selila, Momir je osnovnu i srednju školu završio u Zadru.
U Crnu Goru dolazi 1975. godine i u tadašnjem Titogradu, sada Podgorici, upisuje Ekonomski fakultet. Po diplomiranju postao je asistent na svom fakultetu na predmetu Politička ekonomija i stekao titulu magistra ekonomskih nauka.
Politikom se bavio u omladinskoj i studentskoj organizaciji. 1989. godine izabran je za predsednika Predsedništva SK Crne Gore a predsednik Crne Gore postaje na prvim višestranačkim izborima 1990. godine. Posle osam godina na čelu republike i sukoba u vrhu svoje Demokratske Partije Socijalista, čiji je predsednik bio od osnivanja, Momir Bulatović gubi na predsedničkim izborima od svog dotadašnjeg saradnika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića. Obojicu ih je predložila DPS ali dva različita krila. Krilo sa Bulatovićevim pristalicama, zbog zabrane korišćenja imena DPS biva prinuđeno da uzme novo ime — Socijalistička narodna partija.
Ubrzo posle smene 1998. godine usledila je ponuda Slobodana Miloševića da sastavi kabinet na saveznom nivou gde je Milošević tada bio predsednik. Na ovom položaju Bulatović se zadržao nepune dve godine. Imao je neprijatnu dužnost da proglasi stanje neposredne ratne opasnosti a zatim i ratno stanje u toku bombardovanja SRJ 1999. godine.
Naredne godine pred septembarske savezne izbore je podržao Miloševića. Njegov SNP trebalo je da posle izbora uđe u koaliciju sa SPS-om i JUL-om a Bulatović je bio kandidat za premijera. DPS, SDP, NS i LSCG su tada bojkotovali savezne izbore pa je SNP olako osvojila 27 od 30 mandata namenjenih za Crnu Goru.
Kada je Milošević izgubio u trci za predsednika od Vojislava Koštunice, jedini mogući koalicioni partner DOS-u mogao je biti SNP. Tada dolazi do preokreta u najvećem delu vođstva SNP i oni odustaju od kandidature Bulatovića za saveznog premijera a predlažu tadašnjeg potpredsednika Zorana Žižića da dođe na čelo Savezne vlade. Bulatović je po drugi put napustio sopstvenu partiju koju je osnovao i čiji je bio prvi predsednik.
U slučaju DPS leđa su mu okrenuli potpredsednici Milo Đukanović, Svetozar Marović i Milica Pejanović-Đurišić a u SNP-u takođe potpredsednici Predrag Bulatović, Zoran Žižić i Srđa Božović. Posle ostavke u SNP-u kada je na čelo partije došao Predrag Bulatović, Momirove pristalice su formirale Narodnu Socijalističku Stranku. Momir Bulatović se povukao iz politike i posvetio izradi doktorske disertacije. Umro je 30. juna 2019. godine.[1]
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Jović, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-495-8.
