Friks
Friks (starogrčki: Φρίξος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin beotskog kralja Atamanta i Nefele, boginje oblaka, te rođeni brat Hele.[1]
Mitologija uredi
Atamantova supruga, smrtnica Inona, mrzela je svoje pastorke, Friksa i Helu, pa su ovi morali bežati iz Koroneje, kako ne bi bili prineseni na žrtvu.[2] Naime, kad je jednom u Atamantovom kraljevstvu zavladala suša, kralj je poslao glasnika u Delfe da pita proročište za savet kako da se otkloni ta nevolja. Pošto ga je Inona podmitila, glasnik je slagao Atamanta da je proročište zapovedilo da se Friks i Hela prinesu na žrtvu. Kad su već bili spremni za žrtvu, dvoje dece spasao je jedan zlatoruni oran, koga je poslala Nefela i koji ih je preneo u Kolhidu.[3][4] Neki čak kažu da je Friks dobrovoljno krenuo prema žrtveniku, ali da je glasnik onda priznao da je slagao na Inonin nagovor, pa je Atamant i nju i njenu decu predao Friksu da ih prinese na žrtvu. Ali, uto je intervenisao Dionis, koji je Inonu spasao, a Friksu i Heli pomračio um, pa su oni mahnito lutali po šumom sve dok ih nije pokupio Nefelin zlatoruni ovan, koga je Teofano rodila Posejdonu.[5] Prema drugom predanju, Atamant je odlučio da žrtvuje Friksa na nagovor svoga brata Kreteja. Naime, Demodika, Kretejeva supruga, strasno se zaljubila u Friksa, a kad je ovaj odbio njenu ljubav, lažno ga je optužila kod Kreteja za silovanje. Tad je Kretej zatražio od Atamanta da žrtvuje Friksa, ali se u poslednjem trenutku umešala Nefela.[6]
Kad je zlatoruni ovan s dvoje dece na leđima preletao Propontidu, Hela je pala u more, koje se od tada po njoj naziva Helespontom. U Kolhidi je kralj Ejet ljubazno primio Friksa i dao mu za ženu svoju kćer Halkiopu. Odmah po dolasku Friks je ovna prineo na žrtvu bogovima, a njegovo zlatno runo darovao je Ejetu, koji ga je okačio o jedan hrast u Aresovom gaju.[7] Neki pripovedaju da je ovan sam sa sebe zbacio svoje runo i dao ga Friksu, a potom je uzleteo u nebo, u sazvežđe Ovna.[6] Prema jednoj verziji, Friks je na Ejetovom dvoru doživeo duboku starost,[7] a prema drugoj, vratio se Atamantu i uverio oca u svoju nevinost.[6] Postoji i predanje koje kaže da je Ejet ubio Friksa u Kolhidi, jer mu je jedno proročanstvo predskazalo da će stradati od ruke Eolovog potomka.[5] Pausanija kaže da se Friks vratio u Orhomen, postojbinu Minijaca.[3]
Halkiopa je Friksu rodila pet sinova ― Arga, Melanta, Frontisa, Kitisora i Presbona.[1]
Mit o Friksu obradio je Euripid u tragediji Friks, od koje su sačuvani samo fragmenti.[8]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 Schmitz, Leonhard (1867), „Phrixus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- ↑ Herodot, Istorija, VII, 197, 1.
- ↑ 3,0 3,1 Pausanija, Opis Helade, IX, 34, 5 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 11.
- ↑ 5,0 5,1 Higin, Fabulae, 3.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Higin, Spev o astronomiji, II, 20.
- ↑ 7,0 7,1 Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, II, 1140 sqq.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Friks
Literatura uredi
- Schmitz, Leonhard (1867), „Phrixus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.