Alkmeon u Korintu (Euripid)
Alkmeon u Korintu (starogrčki: Ἀλκμαίων Κορίνθου) naslov je jedne tragedije velikog grčkog tragediografa Euripida. Prikazana je na Dionisijskom festivalu nakon pesnikove smrti, najverovatnije 405. pne., kao deo trilogije u kojoj su još bile Bakhe i Ifigenija u Aulidi.[1][2][3] Ta je trilogija na dramskom nadmetanju i osvojila prvu nagradu.[3] Od Alkmeona u Korintu sačuvno je danas samo nekoliko fragmenata. Jednu moguću varijantu rekonstruisanog komada objavio je irski dramatičar Colin Teevan 2005. godine.[4][5] Postoji oko 23 fragmenata, koji zauzimaju nekih 40 stihova Alkmeona u Korintu, i Teevan ih je sve upotrebio u svojoj rekonstrukciji, premda nije za svaki od ovih fragmenata sa potpunom sigurnošću utvrđeno da pripadaju ovoj Euripidovoj tragediji.[5] Od Alkmeona u Korintu nije sačuvana nijedna potpuna scena, a nemamo ni celovitog popisa likova u drami.[5]
| Alkmeon u Korintu (Ἀλκμαίων Κορίνθου) | |
|---|---|
| Napisao: | Euripid |
| Zbor | verovatno sastavljen od ženskih lica |
| Likovi | Alkmeon Amfiloh (Alkmeonov sin) Tisifona (Alkmeonova kći) Meropa (žena Kreonta, korinstkog kralja) Apolon Drugi? |
| Datum premijere | 405. pne. |
| Mjesto premijere | Atina |
| Originalni jezik | Starogrčki |
| Žanr | Tragedija |
| Radnja | Korint |
Zaplet uredi
Ono što nam je od zapleta Alkmeona u Korintu poznato temelji se na jednom sažetku u Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci.[5] Prema tom sažetku, kad je poludeo, Alkmeonu je Manto rodila sina Amfiloha i ćerku Tisofonu.[5][6] Alkmeon je decu na staranje poverio Kreontu, korintskom kralju, no Kreontova žena Meropa, ljubomorna na Tisifonu, prodala je ovu u ropstvo.[5][6] Alkmeon je, ne znajući koga kupuje, kupio Tisifonu te se s njom kao robinjom vratio u Korint da se ponovo sjedini s Amfilohom, koji će kasnije osnovati Amfilohijski Argos.[5][6][7]
Euripidova je tragedija počinjala prologom, koji je izgovarao bog Apolon, i u kome je rekao i to da, premda Manto s njim nije imala dece, imala je njih dvoje s Alkmeonom.[7] Za vreme Alkmeonovog boravka u Korintu verovatno je došlo do scene prepoznavanja, gde se otkrio identitet Tisifone, pri čemu je glavnu ulogu u prepoznavanju možda imala Meropa.[7] Na temelju jednog sačuvanog fragmenta zaključuje se da je Kreont otišao u izgnanstvo nakon što se otkrilo da je pravi otac Alkmeon, a ne Kreont.[7]
Hor je verovatno činila skupina ženskih lica.[8]
Britanska klasičarka Edith Hall smatra da je moguće ustanoviti tematsku povezanost sva tri komada koja su činila ovu trilogiju.[5] Ifigenija u Aulidi obrađuje mit o tome kako se kralj Agamemnon priprema žrtvovati svoju ćerku Ifigeniju.[5] Bakhe obrađuju priču o Agavi koja u dionisijskom transu ubija svog sina, kralja Penteja.[5] Slično tome, Alkmeon u Korintu sadrži priču o odnosu roditelja prema svom detetu u adolescentskim godinama.[5]
Hall iznosi tezu da je kroz Alkmeona u Korintu provejavao bar delimično komičan ton.[5] Ta se pretpostavka zasniva na jednom fragmentarno sačuvanom dijalogu, u kome jedan lik ― možda Alkmeon ― kaže: "Da skratim priču, ubio sam svoju majku", a drugi lik mu odgovara: "Je l' to bio sporazumni čin ili ste oboje oklevali?"[5]
Fragmenti uredi
Prema Christopheru Collardu i Martini Croppu, za samo četiri fragmenta od nekoliko reči može se pouzdano tvrditi da pripadaju Alkmeonu u Korintu.[7] U fragmentu 73a, Apolon kaže da Manto s njim nije imala dece, ali da je s Alkmeonom imala dvoje.[7] U fragmentu 74, kad Alkmeon dolazi u Korint, hor se pita ko je taj stranac koji je upravo stigao.[7] U fragmentu 75, neki lik ― možda Tisifona ili Alkmeon ― kaže Amfilohu: "Kreontov sine, kako se istinitim pokazalo da od plemenitih se očeva plemenita deca rađaju, i od samog početka deca očevoj priodi nalikuju".[7] Fragment 76 govori o tome kako Kreont odlazi u izgnanstvo nakon što se otkrilo da je Amfiloh Alkmeonov sin, a ne Kreonotov.[7]
Osim ovih fragmenata, postoje još neki koji možda pripadaju ovoj tragediji, a možda jednoj Euripidovoj ranijoj tragediji, koja se zove Alkmeon u Psofidi (438. pne.), no precizna atribucija koji bi bila opšteprihvaćena nije se pokazala mogućom.[7]
Tematika uredi
Alkmeon u Korintu napisan je krajem peloponeskog rata, kad je mogućnost atinskog poraza izgledala već sasvim bliska.[7] U drami su kralj i kraljica Korinta, neprijatelja Atine, prikazani negativno.[7]
Reference uredi
- ↑ Euripid, Kovacs, D. (2002). Bacchae, Iphigenia at Aulis, Rhesus. Harvard University Press. str. 2. ISBN 978-0-674-99601-4.
- ↑ Murray, G. (1913). Euripides and his age. H. Holt. str. 171.
- ↑ 3,0 3,1 Euripid, Dodds, E.R. (1960). Bacchae (2 izd.). Oxford University Press. str. xxxix. ISBN 978-0-19-872125-3.
- ↑ Euripid, Teevan, C. (2005). Alcmaeon in Corinth. Oberon Books. ISBN 978-1-84002-485-2.
- ↑ 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 5,12 Hall, E. (2010). Greek tragedy: suffering under the sun. Oxford University Press. str. 341–343. ISBN 978-0-19-923251-2.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Pseudo-Apollodorus (1976). Gods and heroes of the Greeks: The library of Apollodorus (2 izd.). University of Massachusetts Press. str. 150. ISBN 978-0-87023-206-0.
- ↑ 7,00 7,01 7,02 7,03 7,04 7,05 7,06 7,07 7,08 7,09 7,10 7,11 Euripid (2008). Collard, C. & Cropp, M.. ur. Euripides Fragments: Augeus-Meleager. Translated by Collard, C. & Cropp, M.. Harvard College. str. 77, 87–99. ISBN 978-0-674-99625-0.
- ↑ Mastronarde, D.J. (2010). The art of Euripides: dramatic technique and social context. Cambridge University Press. str. 102–103. ISBN 9780521768399.