Zubni plak je bezbojna lepljiva masa (biofilm) koja se stvara u usnoj duplji na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima i drugim protetskim nadoknadama. Uzročnik je velikog broja oboljenja zubnog aparata i okolnih struktura. Plak se sastoji od velikog broja bakterija povezanih u mukopolisaharidni matriks i ne može se isprati, ali se može mehanički odstraniti zubnom četkicom. Njegova glavna osobina je prijanjanje (čak i za glatke površine zuba), a već nekoliko minuta nakon poliranja ponovo počinje da se stvara iz pljuvačke u obliku veoma tankog sloja koji oblaže zube.[1]

Taloženjem kalcijuma u plak nastaje zubni kamenac (žute mrlje na zubima)

Prvo nastaje proteinski film (pelikula) koji deluje kao regulator, odnosno rampa u propuštanju jona između zuba i pljuvačke. Razvoj plaka zatim napreduje veoma brzo. Približno 10 miliona različitih bakterija na mm2 može pokriti površinu zuba u roku od sat vremena nakon čišćenja, pri čemu bakterije naseljavaju površinu zuba po besprekorno tačnom redosledu pojavljivanja.[1]

Prvo se pojavljuju Streptococcus mutans i anaerobne bakterije koje stvaraju određene vrste šećera u obliku matriksa mreže i na taj način pokreću ranu kolonizaciju. Nakon toga sledi lanac reakcija u kom učestvuje veliki broj bakterija. Ovo je povezano sa povećanim brojem leukocita u oblasti desni. Između 6 i 10 dana, ukoliko ne dođe do čišćenja, nadovezuje se naseljavanje i ostalih mikroorganizama u plaku i tada nastaje gingivitis (zapaljenje desni). [1] Osim toga, bakterije produkuju kiseline koje oštećuju površinu gleđi na kojoj se stvaraju beličaste mrlje koje su prvi pokazatelj razvoja karijesa.

Smatra se da u 1 g plaka ima oko 220 biliona bakterija (preko 350 vrsta),[2] pa se on često naziva i mikrobni plak. Njegov nastanak potpomažu: nepravilan oblik i položaj zuba, nedostatak zuba, uzimanje pretežno meke hrane, unilateralno žvakanje itd. Kada se u dentalni plak nataloži kalcijum iz pljuvačke nastaje zubni kamenac, glavni uzročnik parodontopatije.[3]

Prema rezultatima istraživanja objavljenih u medicinskom časopisu “Čest” (engl. Chest) u novembru 2004. godine, bakterije iz plaka mogu biti povezane sa razvojem hospitalnih infekcija posebno upale pluća kod starijih pacijenata. [4]

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Zubni plak, pristup 18. avgust 2008.
  2. Oralna higijena Arhivirano 2008-10-06 na Wayback Machine-u, pristup 18. avgust 2008.
  3. Stomatološki rečnik Arhivirano 2009-08-30 na Wayback Machine-u, pristup 18. avgust 2008.
  4. Zubni plak bi mogao biti rezervoar patogena za hospitalne infekcije Arhivirano 2008-12-16 na Wayback Machine-u, pristup 18. avgust 2008.


  Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).