Znaci bolesti, objektivni znaci bolesti, su promene koje se javljaju sa nastankom bolesti, i koje može da zapazi sam bolesnik ili njegova okolina, a koje utvrđuje lekar pri pregledu bolesnika ili veterinar pri pregledu životinje.[1].

Znak simptom i sindrom bolestiUredi

Znak bolestiUredi

U humanoj medicini i veterini, „znak“ ili skup pozitivnih ili negativnih znakova je objektivna manifestacija bolesti, identifikovana od strane lekara (ili veterinara) u toku konsultacije ili pregled pojedinca-životinje (ili grupe lekara-veterinara), ali mogu biti uočeni i od samog bolesnika (vlasnika životinje) ili njegove okoline, što u mnogome zavisi od nivoa obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti tih osoba. Znak je bilo koji objektivan dokaz bolesti (npr. otok, žutica ili ginekomastija su klinički znaci koje lekar-veterinar može uočiti tokom pregleda, ali i nakon određenih dijagnostičkih procedura, ili krv u stolici je znak bolesti, to može prepoznati pacijent, lekar, medicinska sestra, veterinar ili neko drugi). Znak može biti i normalna pojava bez patološkog značaja.[2]

Simptom bolestiUredi

Za razliku od znaka, u humanoj medicini, simptom, je subjektivan opis tegoba koje bolesnik doživljava u izraženom stepenu, i bolesnici ga koristi da opiše svoje tegobe lekaru. To je nešto što samo bolesnik može da oseća i da opiše. Interpretacija simptoma, je zato često različita kod različitih osoba što zavisi od načina na koji bolesnici doživljavaju tegobe, ali i od nivoa njihovog ličnog obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti. Bol, stenogardija (tegobe iza grudne kosti), malaksalost, zujanje u ušima itd., su simptomi, koji mogu na različiti način biti opisani od bolesnika. Ponekad mogu i svesno biti potencirani („preuveličani“)od strane pacijenata u cilju ostvarenja sekundarne dobiti.[2]

Sindrom bolestiUredi

Sindrom je u medicini, i kliničkoj psihologiji, skup dva ili više, međusobno povezanih simptoma i znakova bolesti, koji zajedno čine jednu jedinstvenu nozološku celinu neke bolesti (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom)

Podela znakova bolestiUredi

Neki znaci bolesti su opšti, a drugi više ili manje specifični.[1]

Opšti znaci bolestiUredi

To su najčešće povišena telesna temperatura, smanjena telesna težina, znojenje, otok (edem) itd. Oni su veoma česti kod mnogih bolesti, pa njihova pojava ne ukazuje na oboljenje konkretnog organa i ne upućuje na odreeđenu bolest. Na primer, otoci su znak bolesti samo nekih organa. Oni se javljaju kod bolesti srca, bubrega, krvnih sudova, jetre, poremećaja ishrane, povreda itd, i zato njihova pojava zahteva dopunska ispitivanja navedenih organa, da bi se postavili dijagnoza bolesti koja ih je izazvala.[1]

Specifični znaci bolestiUredi

Prisutni su samo kod bolesti određenih organa i u određenim bolestima. Oni jasno ukazuju koji je organ oboleo i od koje polesti. Na primer žutica (prebojenost kože žutom bojom) je objektivni znak koji se javlja zbog povećane koncentracije žučnih boja u krvi i prisutna je kod bolesnika sa hemolitičkom žuticom, sa oboljenjima jetre ili opstrukcijom (preprekom) u žučnim putevima. Prema tome žutica je specifičan znak u odnosu na pojavu temperatureili otoka (edem)[1]

Vrste znakova bolestiUredi

U humanoj i veterinarskoj medicini, znaci bolesti prema vrsti i zaključku koji se može doneti na osnovu njihovog prisustva mogu biti;,[3], [4], [2]

Prognostički znaci bolestiUredi

To su znaci koji ukazuju na trenutno stanje i mogući ishod nastalih promena (bolesti) u organizmu bolesnika (odnosno, ukazuju na bolest pre nego što se potvrdi dijagnoza bolesti). Prognostički znaci uvek ukazuju na budući razvoj bolesti.

Anamnestički znaci bolestiUredi

Znaci koji (uzimajući u obzir trenutno stanje u organizmu bolesnika), ukazuju da je u prošlosti kod bolesnika postojalo određeno oboljenje sa istim znacima. Anamnestički znaci uvek ukazuju da je bilo pojave sadašnjih znakova bolesti i u bliskoj ili dalekoj prošlosti.

Dijagnostički znaci bolestiUredi

To su objektivni zanci bolesti dobijeni kao rezultat kliničkog ispitivanja, i služe za jasno postavljanje dijagnoze bolesti.

Patognomonični znaci bolestiUredi

Posebno karakteristični znaci bolesti, prisutni kod samo određenih bolesti, i van svake sumnje, dokazuju da je ta bolest prisutna. Morfološki patognomični znaci su relativno retki.

Galerija nekih znakova bolestiUredi

Azbučna lista znakova bolestiUredi

A, B, VUredi

AbrazijaAdenopatijaAnasarkaAnozognozijaAlopecijaAmenorejaAngiomAnuriaAfazijaAfazija-BrokovaAfazija-VernikeovaApnejaApraksijaArefleksijaAstenijaAtaksijaBabinski (znak)BradikardijaBradipnejaBružinski(test)Bružinski (znak)Bula (mehurić) • BubuljicaVrtoglavica

G, D, ĐUredi

GušavostGalop srcaGojaznostGroznicaGinekomastijaDermoabrazijaDiks-Halpikeov (znak)Diureza (test)DispnejaDizartrijaDisfazijaDispraksija

E, Ž, ZUredi

EdemEholalijaEnoftalmijaErozijaEritemEgzoftalmusŽutica

I, J, K, LUredi

IscrpljenostKašaljKernigov (znak)KlonulostKsantomaKrvni pritisakKsantelazmaKseroderma

M, N, NjUredi

Laseguov (znak)LogorejaMakroglosijaMehurićMakulaMeningizmusMeningealni znaciMarfijev (znak)Musetov (znak)MutavostMidrijazaMiozaMiksedemNekrozaNegativizamNozofobijaNistagmus

O, P, R, S, TUredi

PapulaPovraćanjePulsPurpuraPsihomotorna usporenostRefleksiRombergov (znak)Raselov (znak)RascepIspljuvakSplenomegalijaStrijeTahikardijaTahipnejaTežinaTikTraubeov (znak)Tremor

Ć, U, H, F, C, Č, Dž, ŠUredi

UlceracijeHalucinacijeHemianopsijaHepatomegalijaHirutizamHiperaktivnostHiperamnezijaHiperrefleksijaHipertenzijaKaheksijaKvostekov (znak)KlonulostKurvoazije-terijerov (znak) • KrepitacijeCijanozaČvorić

Vidi jošUredi

LiteraturaUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  2. 2,0 2,1 2,2 Symptoms & Signs A-Z List
  3. Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
  4. MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.