Златибор (град)

(Preusmjereno sa stranice Zlatibor (grad))

Златибор (до 1893. Кулашевац, 1893–1946. Краљева Вода, 1946–1995. Партизанске Воде), град у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 2344 становника (према попису из 1991. било је 1684 становника).

Златибор

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 2344
Положај
Координате 43°43′14″N 19°42′09″E / 43.720666°N 19.7025°E / 43.720666; 19.7025
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1010 m
Златибор na mapi Srbije
Златибор
Златибор
Златибор (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 31315
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 43′ 14" СГШ, 19° 42′ 09" ИГД

Историја Uredi

До краја 19. века, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и књаз Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел „Краљева Вода“ и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел „Швајцарија“ и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем XX вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[nedostaje referenca].

Демографија Uredi

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 115 [1]
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1237
1991. 1684 1668
2002. 2385 2344
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.296 97,95%
Црногорци
  
13 0,55%
Муслимани
  
6 0,25%
Горанци
  
5 0,21%
Хрвати
  
4 0,17%
Мађари
  
2 0,08%
Румуни
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
12 0,51%


Промене назива насеља Златибор Uredi

Галерија Uredi

Видети такође Uredi

Референце Uredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе Uredi