Otvori glavni meni

Златибор (град)

(Preusmjereno sa Zlatibor (grad))
Златибор

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво (2011) 2344
Положај
Координате 43°43′14″N 19°42′09″E / 43.720666°N 19.7025°E / 43.720666; 19.7025
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 1010 m
Златибор is located in Srbije
Златибор
Златибор
Златибор (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 31315
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 43′ 14" СГШ, 19° 42′ 09" ИГД

Златибор (до 1893. Кулашевац, 1893–1946. Краљева Вода, 1946–1995. Партизанске Воде), град у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 2344 становника (према попису из 1991. било је 1684 становника).

Sadržaj/Садржај

ИсторијаUredi

До краја 19. века, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и књаз Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел „Краљева Вода“ и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел „Швајцарија“ и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем XX вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[traži se izvor od 09. 2009.].

ДемографијаUredi

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 115 [1]
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1237
1991. 1684 1668
2002. 2385 2344
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.296 97,95%
Црногорци
  
13 0,55%
Муслимани
  
6 0,25%
Горанци
  
5 0,21%
Хрвати
  
4 0,17%
Мађари
  
2 0,08%
Румуни
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
12 0,51%


Промене назива насеља ЗлатиборUredi

ГалеријаUredi

Видети такођеUredi

РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi