Wing Chun

Za ostala značenja, vidi Wing Chun (razvrstavanje).

Ving Čun (kineski 詠春拳, uprošćeni kineski 咏春拳, izgovara se na mandarinskom dijalektu kao jong ćun, a na kantonskom kao ving ćun), je borilačka veština.

Wing Chun

također poznat kao	Wing Chun, Wing Tsun, Ving Tsun
Fokus	udaranje, klopka
Zemlja porijekla	Kina
Kreator	Wong Wah-bo, Dai Fa Min-kam
Znameniti sportisti	Sum Nung, Yip Man, Bruce Lee

Wing Chun je uobičajena romanizacija pored često korišćene Ving Tsun ili Wing Tsun i znači večito proleće. Ving Čun je konceptualna samoodbranbena veština koja koristi udarce, poluge i bacanja, i secijalizovana je za borbu na bliskim distancama.

Istorija

Najranije pominjanje Ving Čuna zabeleženo je u prvoj polovini devetnastog veka. Prve istorjiske ličnosti vezane za veštinu čije se postojanje ne dovodi u pitanje bili su glumci tzv Opere Crvenih Čamaca i najverovatnije su oni kreatori stila. Prvi majstori Ving Čuna bili su Wong Wah-bo, Dai Fa Min-kam, Yik Kam i Leung Je-tai.. Sledeća generacija majstora koji su živeli i radili u drugoj polovini devetnaestog veka bili su Leung Jan, Fok Bo-ceun, Čo Šun i Fung Siu-cing. Treću generaciju majstora, koji su živeli i radili krajem devetnaestog i u prvoj polovini dvadesetog veka, između ostalih čine i Čan Vah-sun, Lo Kvai,Juan Kai-san, Juan Ćai-van,gotovo svi muški stanovnici Pon Ju sela i veći broj rođaka Leung Jana is Ko Lo sela. Od ovih majstora vode poreklo gotovo svi stilovi Ving Čuna koji se treniraju danas.

Najpoznatija legenda o nastanku stila potiče od Jip Mana i ukratko glasi ovako: Nakon dolaska Manču dinastije na vlast stvara se pokret otpora u manastiru Južni Šaolin gde se sastaju najviđeniji borci toga doba kako bi kreirali superiornu veštinu borenja u cilju svrgavanja zavojevača sa vlasti. Na žalost majstori su izdani vlastima koje su zapalile manastir i pobile većinu pobunjenika. Nekolicina je ipak uspela da se spase. Među preživelima je bila i monahinja Ng Mui koja je čuvala tajnu novostvorene veštine borenja. Monahinja je utočište našla u manastiru na granici Sečuan i Junan provincija gde je u obližnjem selu upoznala devojku po imenu Jim Ving-cun. Nakon što je Jim Ving-cun bila isprošena od strane lokalnog vojnog zapovednika devojka je obećala da će se za njega udati samo ako je pobedi u borbi. Devojka je zamolila monahinju Ng Mui da je nauči borenju kako bi izbegla neželjeni brak. Ubrzo je monahinja devojku obučila tajnom stilu borenja koji je donela iz manastira Šaolin. Kako legenda kaže Jim Ving-cun je pobedila vojnog zapovednika i kasnije se udala za trgovca solju, Leung Bak-caoa koga je naučila svojoj novoj veštini a on je za uzvrat stil nazvao po svojoj zeni, Ving Čun.

Postoje različite legende koje poreklo stila izmeštaju na različite lokacije a kao kreatore imenuju druge istorijske ličnosti poput Či Sima, Miu Hina, Dai Dong-funga, Jat Čuna i mnoge druge. Svaka linija ima sopstvenu legendu o kreiranju veštine i one se mogu razlikovati u detaljima ili potpuno. Važno je napomenuti da su kineski istoričari nakon detaljnog istraživanja došli do zaključka da su Ng Mui, Jim Ving-cun, Či Sim, Miu Hin i ostali legendarne ličnosti i da ne postoji ni najmanji trag njihovog stvarnog postojanja

Istrorija na našim prostorima

Prvi put se Ving Čun na prostorima SFRJ vežba 1977 godine zahvaljući prvom Ving Čun praktikantu i majstoru sa ovih prostora, često nazivanim ocem Jugoslovenskog kung fua, Slavku Truntiću[1].

Na podrčiju Srbije Ving Čun se vežba od 1978 zahvaljujući gospodinu Božidaru Gaberšeku [2], prvom majstoru neke kineske borilačke veštine sa područija Srbije. Danas njegovi naslednici rade i obučavaju hiljade vežbača ne samo u Srbiji već i širom sveta.

Karakteristike Ving Čuna

Struktura,stavi ravnoteža

Ving Čun se kao veština zasniva na nekoliko osnovnih principa od kojih je struktura tela najznačajnija. Po teoriji veštine osoba koja ima bolju telesnu strukturu dobija borbu. Pravilna struktura je kao Bambus, čvrsta ali fleksibilna, dobro utemeljena, ukorenjena ali lako pokretna. Ovakva struktura se koristi ili za redirekciju spoljne sile ili za njeno odbijanje. Ravnoteža je tesno povezana sa strukturom. Dobra ravnoteža pomaže borcu da održi strukturu nakon napada ili da je brzo povrati ako je narušena. Dobar deo treninga je usmeren na vežbanje ravnoteze koja se trenira kor drugu formu i formu drvene lutke.

Ving Čun ima visoke stavove sa laktovima koji su unutar linije tela. U stavu ruke su postavljene tako da čuvaju najosetljivije tačke na telu postavljene duž centralne linije. U zavisnosti od stila telo se u stavu rotira oko različitih tačaka na telu. Postoji samo jedan stil Ving Čuna koji ne koristi rotaciju. Svi napadi i kotranapadi imaju svoju bazu u osnovnom stavu.

Sruktura je važna ne samo za odbranu već i za napad. Pravilna struktura i dobar stav će omogućiti vežbaču da generiše značajno jaču silu udarca

Opuštenost

Jedna od značajnih karakteritika Ving Čuna je opuštenost pri izvođenu tehnika. Preterana kontrakcija mišića uzrokuje redukciju snage i brzine udarca te se zato u Ving Čunu insistira na opuštenosti. Nepotrebna kontrakcija mišića takođe troši više energije i uzrokuje brzo zamaranje Zgrčeni mišići ruku su manje pokretni i značajno manje osteljivi na promenu pravca dolazeće sile, pored toga daju protivniku polugu preko koje može lako da gura ili vuče vežbača Opušteni mišići anuliraju sve navedene nedostatke I stavljaju vežbača superiorni položaj u odnosu na protivnika

Centralna linija

Postoji više definicija centralne linije ili linije centra kako je neki zovu. U zavisnosti od stila javlja se od jedne centrlne linije do više linija interakcije. Može se slobodno reči da svaki majstor ima svoju interpretaciju ovog principa. Najčećce se, sa većim ili manjim odstupanjima, centralna linija definiše kao imagnarna linija koja spaja centar grudi praktikanta sa centrom grudi protivnika. Duž ove linije nalaze glavne mete napada, oči, grlo, nos, grudna kost, solarni pleksus, genitalije. Tehnike su koncipirane tako da štite centralnu liniju a da bi se dosegli dugi ciljevi koji su van područja centralne linije koristi se rad nogu. Osnovni cilj či sao vežbi je da praktikanta osposobe da dominira centralnom linijom. Napadi duž linije centra omogućavaju da se energija udaraca što efektivnije prenese na telo protivnika, odnosno što su udarci bliži centralnoj liniji to se vise energije prenese na telo protivnika. U nekim stilovima centralna linija je vertikalana linija koja prolazi kroz centar tela deleći ga na dve simetrične polovine, ove polovine su dalje podeljene sa dve horizontalne linije na visoke i niske površine, tzv. kapije. Najveći deo vitalnih tačaka se nalazi duž ove linije i praktikant uči kako da sačuva svoju i razori protvnikovu centralnu liniju. U nekim stilovima centralna linija definiše centar mase tela i tehnike i rad nogu su prilagođeni tako da je praktikant uvek pravilno usmeren prema protivniku kako bi zaštitio svoju centralnu liniju od napada. U nekim stilovima se javalja "Majka linija", koja predstavlja imaginarnu vertikalnu liniju koja prolazi kroz centar tela i deli ga na dva jednaka dela i duž ove linije se nalaze glavne tačke napada, iz ove linije se izvlači centralna linija koja u osnovi predstavlja najkraći put između boraca. Negde operišu sa horizontalnom i vertikalnom centralnom linijom. Neki drugi stilovi Ving Čuna imaju drugačije definicije centralne linije.

Udarci

Direkt je osnovni udarac u Ving Čunu i potpuno se uklapa u koncept i strategiju stila, putuje duž cetralne linije i istovremeno dok se izvodi štiti cetralnu liniju onoga ko ga izvodi. Takođe se lako izvode serije udaraca velikom brzinom. Direkt se izvodi tako što je pesnica okrenuta vertikalno a laktovi su usmereni na dole i ne izlazi iz linije tela. Udarna površina varira od stila do stila. Snaga udarca se generiše kroz pravilnu strukturu koja se uči kroz prvu formu, na višim nivoima se uči generisanje sile udarca kroz rotaciju kukova.

Udarci nogom

Ving Čun ima veoma kompleksan i razrađen sistem borbe nogama. Sa nožnim tehnikama se prvi put srećemo u drugoj formi, kao i u formi drvene lutke, gde se mogu naći gotovo svi nožni udarci. Još jedan metod treninga nogu koji se javlja samo u Ving Čunu je Ći Gerk, koji je pandan Ći Sao vežbama za ruke i ima isti cilj i metod samo se vežbaju noge. U prvoj formi ih nema, dok se u trećoj formi javljaju ili ne u zavisnosti od stila. Neki stilovi iz Kine imaju celu jednu formu koja je posvećenja šutiranju i nožnim blokovima. Sistem nožnih tehnika je podeljen u tri osnovne oblasti: osam nožnih udaraca (bot gerk), osam nožnih principa (bot gerk fat), i dvanaest nožnih blokova(sup je dong gerk). Ovo na prvi pogled može izgledati komplikovano, ali same tehnike su koncipirane da se lako savladaju i da se njihovim kombinovanjem može razviti jedan uspešan sistem borenja nogama. Sam sistem je koncipiran tako da ostane otvoren za interpretaciju. Osam nožnih udaraca se različito interpretiraju od strane različitih učitelja.

Udarci :

1. Niski prednji udarac –Dai jing gerk

2. Prednji udarac- Jing gerk

3. Udarac na stranu- Vang gerk

4. Niki udarac na stranu-Dai Vang gerk

5. Udarac unutrašnjim svodom stopala – Gerk Boie

6. Spoljni šibajući udarac– Gan gerk

7. Udarac kolenom – Haj sut

8. Stružuci udarac –Jai gerk

Osam nožnih principa su u korelaciji sa osam udaraca. Ovih osam koncepata ili principa su direktno povezni sa načinom kako se koristi noga. Oni se često mešaju sa osam udaraca, ali ustvari ove tehnike reprezntuju ideje korišćenja nogu a ne same tehnike i u kombinaciji sa udarcima uvode vežbaca na jedan viši, napredniji nivo veštine šutiranja.

Principi:

1. Podizajne( dung)
2. Zakucavanje (dan)
3. Čišćenje (so)
4. Izvlačenje (tui)
5. kruženje (huen)
6. izbegavanje (tio)
7. iznanadno, trenutno dejstvo (jut)
8. Chai princip

Dvanaest nožnih blokova kompletiraju sistem borenja nogama i nude potpunu zaštitu od napada nogama od pojasa na dole. Dvanaest blokova u kombinaciji sa osam principa daju nove odbijajuće i blokirajuće tehnike i tako stvaraju odbranbeni „front“.

Tehnike blokova:

1. Taan gerk
2. Bong gerk
3. Jut gerk
4. Lon gerk
5. Jeet gerk
6. Pak gerk
7. Wu gerk
8. Au gerk
9. Fok Sut
10. Taan Sut
11. Tor sut
12. Gwai sut

Bliska distanca

Ving Čun je veština bliske distance. Praktikanti vežbaju da brzo napreduju do potrebne distance a onda kroz sopstvenu strukturu kontrolišu strukturu i balans protivnika i tako dobijaju borbu.

Curriculum

Forme i San Sik

Forme su skupovi pokreta koji se izvode po određenom redosledu u cilju razvoja strukture, ravnoteže, pravovremenosti, generisanju energije i ostalih borilačkih atributa.

San Sik (prevedeno kao posebne ili odvojene forme) su kompaktni setovi pokreta koji uče istim stvarima kao i forme. San Sik je koncipiran tako da se isti pokreti vežbaju na prazno, na drvenoj lutki i sa oružjem. San Sik su preteča današnjih formi i prvobitna verzija veštine je sadržala isključivo San Sik metod

Forme "Praznih Ruku"

小念頭	Siu Nim Tao forma male ideje ili malog puta.	Prva i najznačajnija forme Ving Čuna. Na početnom nivou forma uči bazičnim pokretima i osnovnom stavu. Na sledećem nivou treninga ista forma uči pravilnoj strukturi, generisanju energije i redirekciji sile. Na najvišem nivou razumevanja forma uči strategiji i principima borenja
尋橋	Chum Kiu bukvalno prevedeno znači potanjanje-spuštanje mosta	Druga forma uči kako se održava struktura u pokretu, kontroli ravnoteže, radu nogu, nožnim udarcima, principima kontrole distance i uspostavljanja kontakta sa protivnikom, novim načinima generisanja energije udarca.Druga forma reprezentuje borbenu srž veštine.
鏢指	Biu Tze se bukvalno prevedi kao ubadajuči prsti	Treća forma uči principima vraćanja i uspostavljanja ponovne kontole centralne linije ukoliko je ona izgubljena usled veštine protivnika ili greške praktikanta. Treća forma pored toga uči borbi u klinču, upotrebi lakotva i kolena i polugama na prstima kao i napadima na osetljive tačke na telu protivnika

Drvena lutka

木人樁	Muk Yan Jong ili drveni čovek	Drvena lutka je pomćna sprava za vežbanje karakteristična za Ving Čun. Postoje različite drvene lutke koje se koriste u drugim Kineskim veštinama borenja ali se treningu na ovoj spravi nigde ne poklanja tolika pažnja kao u Ving Čunu. Sama forma u zavisnosti od stila ima od 108 do 150 pokreta a neki stilovi imaju i više formi. Pokreti u formi su zapravo pokreti iz prve tri forme a drvena lutka pomaže vežbaču da dalje usavršava i razvija neophodne borebne atribute i navike. Pored klasične drvene lutke u dobrom broju stilova se koriste i "Yuk Jong" ili bambusove lutke koje imaju fleksibilne ruke i koriste se kao dopuna treningu na klasičnoj lutki	The Hong Kong wall mounted version of the Wooden Dummy

Forme

Značajan broj stilova ima drugačiji kurikulum formi. Stil poznat pod imenom Veng Čun ima veći broj formi od kojih ni jedna nije kompatibilna sa napred pomenutim formama. Vijetnamska verzija veštine takođe ima veći broj formi pored napred navedenih. Tam Jeung, Ko Lo stilovi kojih ima 4 i Čeung Bo stil se sastoje u potpunosti iz San Sik metoda dok Sum Nungov stil sadrži i San Sik metod i klasične forme. Sum Nungov i Čeung Boov metod pored klasične lutke koriste i tzv meku, bambusovu lutku. Pao Fa Lien stil ima ukupno 28 formi, koristi veći broj tradicionalnog oružja i koristi više vrsta lutki. Tam Vong Biu sistem ima 12 formi koje uključuju klasične forme i koristi više vrsta tradicionlanog oružja .

Oružje

Kada se savladaju forme praznih ruku i drvene lutke prelazi se na rad sa oružjem. Glavna oružja Ving Čuna koja se mogu naći u svim linijama i stilovima su tzv leptir mačevi i majeva motka. Pored toga u Ving Čunu se koriste i koplja, klasični mačevi, kinekse helebarde, strelice koje se bacaju iz ruke, motke različitih dužina, itd.

八斬刀	Kod nas poznati kao leptir mačevi	Forma leptir mačeva uči osnovama borenja ovim oružjem. Pored toga ova forma uči novim načinima kretanja, generisanja energije udarca i principima koji se koriste u golorukoj borbi
六點半棍	Kod nas poznata kao zmajeva motka.	Ovo oružje dužine između 2 i 3 metra je karakteristično za sve stilove nastale Guandong provinciji. Upotreba i način treninga su manje više isti kod svih uz razumljive razlike u pristupima i metodama koje karakterisu svaki pojedinačni stil

Ći sao

Ći Sao ili slepljene ruke su sistem drilova razvijenih u cilju poboljšanja autmatskog odgovora vežbača na promenu smera i količinu energije dolazećeg udarca. Ći sao se u potpunosti oslanja na strukturu i vežbaču pomaže da stekne osećaj i razvije neophodne reflekse u cilju dominacije i kontrole prostora centralne linije. Različiti stilovi imaju različite sisteme drilova sa unekoliko različitim shvatanjem svrhe i cilja ovog sistema treninga

Ći gerk

Slepljene noge, sistem drilova za noge sa istim ciljem i koncepcijom kao i ći sao

Drveni Prsten

Drveni ili prsten od ratana. U nekim stilovima se ova pomoćna sprava koristi kako bi početnici stekli ocećaj za pravilan položaj laktova u odnosu na telo. Postoji sistem drilova dok se u nekim sistemima mogu naći i forme razvijene za ovu specifičnu vrstu treninga

Raširenost

Ving Čun je posle Tai Či Čuana najzastupljenija kineksa borilačka veština koja se trenira u gotovo svim zemljama sveta

Stlovi na našim prostorima

Tradicionalni Ving Čun Vilijama Čeunga

Ovaj stil je najrasprostranjeniji u Srbiji i Makedoniji. Doneo ga je majstor Božidar Gaberšek, prvi evropljanin sa majstorskim stepenom u ovom stilu Ving Čuna i prvi sa prostora Srbije sa majstorskim stepenom u kineskim borilačkim veštinama. Danas su njegovi predstavnici Mikić Dejan i Radojković Dušan koji su bili i zastupnici Viljama Čunga za Srbiju. Zastupnik Vilijama Čeunga za područije Srbije jedno vreme je bio Predrag Koviljac a nakon njega Jovan Vuca. Danas Vilijam Čeung nema zvaničnog predstavnika ali je njegov stil najpopularniji i najzastupljeniji na ovim prostorima

Ving Čun (Wing Tsun)Leung Tinga

Stil Leung Tinga je najpoznatiji i najrasprostranjeniji stil Ving Čuna u svetu. Na naše prostore doneo ga je Božidar Gaberšek pre nego što je postao učenik Vilijama Čeunga. Danas su predstavnici ovog stila Ivan Stefanović i Rudolf Kerekeč.

Dynamic Ving Tshun Sifu Tassosa

Stil koji je nastao iz Wing Tsuna. Razvio ga je Sifu Tassos. Predstavnik je Vladimir Urošević

Ving Čun (Ving Tsun) Vong Šun Leunga

Stil koji je poslednji stigao na naše prostore, predstavnik je Nenad Koviljac

Veng Čun

Predstavnik ovog stila na prostoru Srbije je Željko Popović

Ving Čun Vang Kiua

Vang Kiu Ving Čun danas u Srbiji predstavja Dobrica Pavlović, Slaviša Radosavljević, Senad Karčić i Nenad Gajić

Majstori sa naših prostora

Božidar Gaberšek, Predrag Koviljac,Ivan Stefanović [3], Dušan Radojković [4] Arhivirano 2013-12-09 na Wayback Machine-u, Dejan Mikić [5] Arhivirano 2013-12-09 na Wayback Machine-u, Miomir Lazarević, Grujić Igor, Dobrijević Saša, Đuro Vignjević, Jovan Manojlović, Dejan Stanković, Irena Vavić, Vladimir Zlatić [6] Arhivirano 2014-02-11 na Wayback Machine-u, Galijaš Goran, Dražen Pantelić, Rade Momcilović, Sava Vojnović Rade Đurić, Darko Nikolić, Branko Ješić,Nenad Koviljac, Dejan Lazić, Ćurčić Radoslav, Tešić Bojan, Stolić Svetozar, Arsenije Jelovac, Jovan Vuca, Rudolf Kerekeš, Anđelko Petrović, Boban Živković, Željko Popović, Milan Pavlović, Dobrica Pavlovic, Senad Karčić, Nenad Gajić, Vladimir Urošević, Ivan Jegorović.

Literatura

Wing Chun na Wikimedijinoj ostavi

• Chu, Robert; Ritchie, Rene; & Wu, Y. (1998). Complete Wing Chun: The Definitive Guide to Wing Chun's History and Traditions. Boston: Tuttle Publishing. ISBN 0-8048-3141-6. 
• Leung Ting (1978). Wing Tsun Kuen. Hong Kong: Leung's Publications. ISBN 962-7284-01-7. 
• Ritchie, Rene, „Wing Chun Concepts”. Arhivirano iz originala na datum 2016-08-24. Pristupljeno 2013-10-13.