Volumen distribucije

Volumen distribucije (V_D), ili očigledni volumen distribucije, je farmakološka teoretska zapremina koju bi totalna količina unetog leka zauzela (da je lek ravnomerno distribuiran) kad bi lek u celom telu bio prisutan u koncentraciji koju ima u krvnoj plazmi.^[1] Stoga, ako je VD velik, to pokazuje da je lek u krvnoj plazmi razređeniji nego što bi trebalo da bude, što znači da je veći deo razmešten u tkivu (i.e. nije u plazmi). To se definiše kao distribucija leka između plazme i ostatka tela nakon oralnog ili parenteralnog doziranja.^[2] Lekovi sa visokom lipidnom rastvorljivošću, malim brzinama jonizacije ili neznatnom sposobnošću vezivanja u plazmi, imaju veće volumene distribucije od lekova koji su polarniji, u većoj meri jonizovani ili ispoljavaju visok nivo vezivanja u plazmi u telesnom okruženju.

Volumen distribucije može da bude povećan usled zatajenja bubrega (zbog retencije fluida) i zatajenja jetre (zbog izmenjene telesne tečnosti i vezivanja za proteine plazme). Nasuprot tome može biti umanjen dehidracijom.

Inicijalni volumen distribucije opisuje koncentraciju u krvi pre dostizanja očiglednog volumena distribucije. Za ovu veličinu se koristi ista formula.

Jednačine uredi

Volumen distribucije je definisan sledećom jednačinom:^[3]

{V_{D}}={\frac {\mathrm {Q} }{\mathrm {C_{p}} }}

gde je:

Q = totalna količina leka u telu
C_p = koncentracija leka u plazmi

Doza leka koja je neophodna da bi ostvarila određena koncentracija u plazmi se može odrediti ako je njegova V_D vrednost poznata. V_D nije fiziološka vrednost; ona ja prvenstveno izraz načina na koji je se lek distribuira u telu u zavisnosti od nekoliko fizikohemijskih svojstava, e.g. rastvorljivost, naelektrisanje, veličina molekula, etc.

Volumen distribucije se tipično izražava u (ml ili l)/kg telesne težine. V_D kod dece je tipično veći nego kod odraslih, mada su deca manja i lakša. Promene telesne kompozicije sa godinama uzrokuju smanjenje V_D vrednosti.

V_D se takođe može koristiti za određivanje brzine kojom lek prelazi u tkivne kompartmane iz krvi:

{V_{D}}={V_{P}}+{V_{T}}\left({\frac {fu}{fu_{t}}}\right)

gde je:

V_P = zapremina plazme
V_T = očevidna zapremina tkiva
fu = nevezana frakcija u plazmi
fu_t = nevezana frakcija u tkivu

Reference uredi

↑ William E. Evans, Jerome J. Schentag, William J. Jusko (1999). Applied Pharmacokinetics, Principles of Therapeutic Drug Monitoring (3 izd.). Vancouver, Wa: Applied Therapeutics Inc. ISBN 0-915486-15-6.
↑ „Screening for Sports Participation”. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-21. Pristupljeno 2014-04-10.
↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.

Spoljašnje veze uredi

Tutorial on volume of distribution
Overview at stanford.edu Arhivirano 2006-09-17 na Wayback Machine-u
Overview at boomer.org Arhivirano 2006-07-15 na Wayback Machine-u

[1] William E. Evans, Jerome J. Schentag, William J. Jusko (1999). Applied Pharmacokinetics, Principles of Therapeutic Drug Monitoring (3 izd.). Vancouver, Wa: Applied Therapeutics Inc. ISBN 0-915486-15-6.

[2] „Screening for Sports Participation”. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-21. Pristupljeno 2014-04-10.

[3] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.

[1]

[2]

[3]