Boelge stor

Talasi su prividno kretanje mora pri kojem se čestice vode ne premeštaju već samo opisuju pun krug. Čamac ili neki drugi plutajući predmet na talasu se pomera gore i dole, napred i nazad, ali uglavnom zadržava isti položaj. Glavni uzročnik talasa je vetar. Pri duvanju vetra dolazi do trenja vazduha i vode, vazdušne čestice izvode iz ravnoteže čestice vode, predaju im deo svoje kinetičke energije i prisiljavaju ih da se kreću. Po prestanku duvanja vetra površina mora se talasa po inerciji još neko vreme i takvo stanje naziva se mrtvo more.[1]

Elementi talasaUredi

 
Elementi talasa
Video velikog talasa iz urgana Mari duž obale Njport Biča, CA.
 
Okeanski talasi

Na svakom talasu razlikuju se uzvišenje ili talasni breg i udubljenje ili talasna dolja . Svaki talas ima sledeće elemente:

  1. visinu (h)- vertikalno rastojanje između vrha talasnog brega(ili grebena) i dna talasne dolje;
  2. dužinu (L)- horizontalno rastojanje između vrhova dva susedna talasna brega ili između dveju susednih dolja;
  3. brzinu (v, m/s)- put vrha talasa(ili neke druge tačke na njemu) pređen u jednoj sekundi;
  4. periodu (T)- vreme potrebno za prolaz dva uzastopna vrha talasnog brega kroz neki profil; u suštini to je vreme za koje vodene čestice talasa opisuju po jedan puni obrt;
  5. strminu(nagib) (α)- odnos između njegove visine i polovine njegove dužine; dobijeni rezultat je tangens ugla α, koji čini tangenta na profilu talasa sa horizontalnom linijom.[2]

Talasi se razlikuju po dimenzijama, što zavisi od jačine vetra i veličine morskog basena. Okeanski vetrovni talasi imaju prosečnu dužinu oko 100 m i visinu 3-4 m. Najviši, do 25 m, zabeleženi su u morima oko Antarktika i u severnom delu Tihog okeana. U Jadranskom moru najviši talas bio je visok 10 m. Najmirnije more, u kojem preovladavaju tišine, jeste Crveno more, zato što je male širine i pruža se poprečno u odnosu na smer dominantnih vetrova.[1]

Dimenzije jezerskih talasaUredi

Dimenzije jezerskih talasa zavise od veličine jezera - površine njegove akvatorije i prosečne dubine. Zato je razumljivo da se najveći jezerski talasi pojavljuju na najvećem jezeru na Zemlji - Kaspijskom jezeru. Pri jačem severcu (tzv. "bakinski nord") dužeg trajanja talasi na Kaspijskom jezeru iznad Apšeronskog praga dostižu visinu do 11 m - veću nego na Jadranskom moru, pa čak i na Sredozemnom moru. Oni imaju dužinu 90-98 m, što prema visini daje strminu u odnosu kao 1:8,18 do 1:8,90.

Talasi su visoki i na Velikim američkim jezerima - na Mičigenu dostižu visinu od 6 do 9 m, a na manjem Iriu do 3,6 m. Na Ladoškom jezeru visina talasa je 5-8 m, na Bajkalskom i Teleckom 4 m i više, na Onješkom 2,4-3 m, na Aralskom 2,5 m itd. Treba imati u vidu da toliko visoke talase podižu samo jaki vetrovi (sa brzinama iznad 20 m/s) i koji duže duvaju iz istog smera. Inače, na većini velikih jezera preovlađuju talasi visoki 0,5-0,8 m.

Koliki je uticaj dubine vode na visinu vetrovnih talasa pokazuje primer Ohridskog jezera i Balatona. Na Ohridskom jezeru, koje je manje akvatorije od Balatona (348 km², odnosno 596 km²) i prosečne dubine 144 m, najviši(izračunati) talasi dostižu visinu do 2 m, a na Balatonu, čija je prosečna dubina 3,18 m, samo 0,8-1,2 m. D u ž i n a talasa srazmerna je dužini akvatorije, na kojoj se razvijaju vetrovni talasi, kao i brzini vetra. Na veštačkim jezerima najveće visine talasa zabeležene su na Cimljanskom jezeru - preko 3 m, potom na Kujbiševskom i Kahovskom jezeru - po 2,5 m, na Gorkovskom jezeru 2,3 m itd. Proučavanje dimenzija jezerskih talasa ima vrlo veliki praktičan značaj za izgradnju raznih hidrotehničkih objekata na jezerskim obalama, kao i za plovidbu.

CunamiUredi

Cunami su posebna vrsta talasa koja nastaje pod uticajem podmorskih zemljotresa i vulkanskih erupcija. Kreću se brzinom 600-800 km/čas, na otvorenom moru su male visine (oko 1 m), ali kada dođu do obale ona se povećava i do 30 m, tako da imaju rušilačko dejstvo. Cunami se najčešće javljaju u "vatrenom pojasu Pacifika", duž obala Japana, Filipina, Indonezije i Havajskih ostrva. Najrazorniji cunami zabeleženi su u japanskom gradu Sanriko, koji je talas visok 39 m opustošio 1896. godine (27.000 mrtvih) i talas od 28,5 m 1933. godine (3.000 mrtvih). Zato je upravo u Japanu 1952. godine formirana "cunami služba", koja može samo petnaestak minuta posle trusnog udara da predvidi dejstvo cunamija i upozori ugroženo stanovništvo.[1]

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 Gavrilović LJ. i Gavrilović D. (2007): Geografija za I razred gimnazije, Zavod za udžbenike, Beograd
  2. Gavrilović LJ. i Dukić D. (2006): Hidrologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

LiteraturaUredi

  • G.G. Stokes (1880). Mathematical and Physical Papers, Volume I. Cambridge University Press. str. 197–229. http://www.archive.org/details/mathphyspapers01stokrich. 
  • Phillips, O.M. (1977). The dynamics of the upper ocean (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 0-521-29801-6. 
  • Holthuijsen, Leo H. (2007). Waves in oceanic and coastal waters. Cambridge University Press. ISBN 0-521-86028-8. 
  • Janssen, Peter (2004). The interaction of ocean waves and wind. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46540-3. 
  • Rousmaniere, John (1989). The Annapolis Book of Seamanship (2nd revised izd.). Simon & Schuster. ISBN 0-671-67447-1. 
  • Carr, Michael (Oct 1998). "Understanding Waves". Sail: 38–45.  Check date values in: |date= (help)
  • Pohl, Einführung in die Physik
  • Franz Graf von Larisch-Moennich, Sturmsee und Brandung, Verlag von Velhagen und Klasing, 1925
  • Petra Demmler: Das Meer – Wasser, Eis und Klima Verlag Eugen Ulmer, 2011. ISBN 3-8001-5864-7, Entstehung von Windsee, Dünung, Freak Waves, Gezeitenwellen, Sturmfluten und Tsunamis; populärwissenschaftliche Darstellung

Vanjske vezeUredi