Vladimir Lazarević
Beograd
| Владимир Лазаревић | |
|---|---|
| rođen: | 23. mart 1949. Grnčar, Srbija |
| preminuo: | {{{mesto_smrti}}} |
Vladimir Lazarević (23. mart 1949) je srpski general pukovnik, komandant ratnog Prištinskog korpusa tokom NATO bombardovanja, a kasnije i komandant treće armije vojske SRJ. Pred haškim tribunalom je 2003 optužen a 2009 osuđen za komandnu odgovornost tokom rata na Kosovu.
Biografija uredi
General Vladimir Lazarević rođen je 23. marta 1949. godine u selu Grnčaru, opština Babušnica. Završio je Vojnu akademiju 1972. godine, a kasnije i Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske i Školu nacionalne odbrane, sve sa odličnim službenim ocenama. Kao komandir, komandant i načelnik različitih formacija službovao je u Nišu, Prizrenu, Prištini, Beogradu i Leskovcu Titovu Užicu. Oženjen je i ima tri sina i unuka.
Uloga u kosovskom ratu uredi
1998. godine Vladimir Lazarević je imenovan za načelnika štaba Prištinskog korpusa VJ. Jedna od njegovih dužnosti u svojstvu načelnika štaba Prištinskog korpusa bila je da nadzire državnu granicu između Kosova i Albanije. On je doprineo izvođenju zajedničkih operacija VJ i MUP na tom području tokom druge polovine 1998. godine.[1] Lazarević je 1998. godine bio upoznat s činjenicom da se nad civilima i civilnom imovinom počinjavaju teška krivična dela tokom operacija VJ i MUP na Kosovu.[1] Takođe je znao da je ovo dovelo do raseljavanja znatnog broja civila.[1]
Krajem 1998. godine, tadašnji komandant Prištinskog korpusa Nebojša Pavković je postao komandant Treće armije. 25. decembra 1998. godine predsedničkim ukazom Vladimir Lazarević je postavljen umesto njega na položaj komandanta Prištinskog korpusa.[4] Dok se nalazio na ovim položajima, Lazarević je bio stacioniran na Kosovu, prvo u Đakovici, a kasnije u Prištini i njenoj okolini.
Lazarević je imao de jure i de facto kontrolu nad jedinicama koje su mu bile podređene, uključujući i redovne jedinice VJ, a od početka aprila 1999. godine, i teritorijalne vojne odrede. Lazarević značajno učestvovao je u planiranju i izvođenju zajedničkih operacija VJ i MUP od marta do juna 1999. godine na Kosovu koje su vodile sistematskom etničkom čišćenju albanskog stanovništva (vidi: Operacija Potkovica).[1] On je podržavao takve aktivnosti, uprkos tome što je znao za činjenje ratnih zločina od strane njegovih trupa.[1]
Posleratni period uredi
Za svoje zasluge u kosovskom ratu četiri puta ga je vanredno unapredio predsednik SRJ Slobodan Milošević, a u aprilu 1999. godine odlikovan je Ordenom ratne zvezde prvog stepena. U junu 1999. godine unapređen je predsedničkim ukazom u čin general-potpukovnika. Dana 28. decembra 1999. godine, Lazarević je imenovan za načelnika štaba Treće armije, a 13. marta 2000. za komandanta Treće armije.[4]
Nakon pada Miloševića i dolaska nove vlasti, Lazarević je unapređen u čin general-pukovnika 30. decembra 2000. godine. Početkom 2002. godine, imenovan je za pomoćnika načelnika Generalštaba VJ za kopnenu vojsku. Ukazom Vojislava Koštunice, tadašnjeg predsednika SRJ, 1. aprila 2002. godine postavljen je na položaj načelnika Sektora za kopnenu vojsku. 7. avgusta 2003. godine, Lazarević je razrešen dužnosti u Vojsci Srbije i Crne Gore. [4]
Suđenje uredi
Protiv njega je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala. Haška optužnica je teretila generale Pavkovića, Lazarevića, Lukića i Đorđevića da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da proteraju Albance sa Kosova.[4] Lazarević se dobrovoljno predao Haškom tribunalu. Na njegovom ispraćaju u Beogradu bio je i premijer Vojislav Koštunica.[5]
Sudsko veće je utvrdilo da je Vladimir Lazarević podržavao činjenje ratnih zločina širom Kosova od strane potčinjenih mu VJ u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance.[1] Lazarević je, svojim delovanjem u komandovanju snagama VJ koje su mu bile podređene, obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva. Njegovi postupci imali su bitne posledice po činjenje zločina na terenu od strane vojske.[1]
2009. je osuđen na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela.[1] Zajedno sa njim, osuđeni su i Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.
Pošto je odslužio dve trećine kazne, pušten je 3. decembra 2015. Na niškom aerodromu ga je dočekalo nekoliko ministara, načelnik generalštaba, niški vladika i gradonačelnik i nekoliko stotina građana[6].
Izvori uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Presuda Ojdaniću i saradnicima
- ↑ „Kosovo Chronology: From 1997 to the end of the conflict”. Arhivirano iz originala na datum 2003-07-31. Pristupljeno 2003-07-31.
- ↑ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Haški tribunal: Optuženik Dragoljub Ojdanić
- ↑ Memoari Karle Del Ponte IV
- ↑ Lazarević iz Haga u Niš: Ministarski doček za ratnog zločinca. slobodnaevropa.org (pristup. 26.12.2015.)