Висока (Ариље)

Висока;
	;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Ариље
Становништво
Становништво (2011)	474
Положај
Координате	43°37′56″N 19°56′10″E / 43.6322°N 19.9361°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	943 m
	Висока Висока na karti Srbije
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

За остале употребе, погледајте Висока (разврставање).

Висока је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 474 становника (према попису из 1991. било је 622 становника).

Координате: 43° 37′ 56" СГШ, 19° 56′ 10" ИГД

Смештено је 37 km од Ариља, на највишој надморској висини у општини. Највиши врхови досежу надморску висину и преко 1.350 m.

Код села се налази Височка бања, чији су извори стари 80.000 година. Топли извор минералне воде избија из дубине на више места у виду мехурића. Вода је лековита и људи ту долазе да се лече. Организовање и коришћење бањске воде за лечење почиње 1936. године. Ипак, бања још увек туристички ни минимално није искоришћена.

ИсторијаUredi

Висока се први пут помиње 1476. године. Тада је село имало 18 домаћинстава. Данас Висока има 650 становника. Данашњи Височани махом не воде порекло од становника који су ове просторе насељавали у 15. и 16. веку. Већином, они су се одселили крајем 17. и почетком 18. века у време великих сеоба после аустро-турских ратова. Опустели простор, најинтензивније половином 19. века населили су досељеници из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Рашке о чему сведоче и многи топоними у селу али и остаци ијекавског говора. Потомци оних старих Височана раселили су се у Војводину, Славонију, Мађарску и широм Европе.

У селу је 5. јула 2013. у раним јутарњим часовима Милета Сарић (55) убио своју мајку Слободанку Сарић (75), затим стрине Косару Сарић (83) и Милену Сарић (82), које су живеле у суседним кућама. Потом је извршио самоубиство.^[1]

ДемографијаUredi

У насељу Висока живи 413 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,3 година (45,6 код мушкараца и 52,8 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1111	^[2]
1953.	1132
1961.	1210
1971.	1054
1981.	848
1991.	622	622
2002.	476	474

Етнички састав према попису из 2002.^[3]
Срби	471	99,36%
Црногорци	3	0,63%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости ^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	4	7
75-79	6	17
70-74	26	38
65-69	20	32
60-64	18	31
55-59	13	11
50-54	15	15
45-49	22	17
40-44	18	10
35-39	16	9
30-34	13	6
25-29	11	10
20-24	9	9
15-19	10	12
10-14	10	12
5-9	8	3
0-4	10	4
просек	45.6	52.8

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	184	189	209	228	230	210	184

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	54	65	22	14	16	6	6	-	-	1	2.58

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	202	59	126	16	1	-
Женски	225	25	127	73	-	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	170	163	-	-	2	-	-	2	-	-
Женски	145	141	-	-	1	-	-	1	-	-
Оба	315	304	-	-	3	-	-	3	-	-
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	-	2	-	-	-	-	1
Женски	-	-	-	2	-	-	-	-	-
Оба	-	-	-	4	-	-	-	-	1

РеференцеUredi

↑ Убио мајку и две стрине, па пресудио себи („Политика“, 5. јул 2013)
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi

Портал Србија

Презентација села на сајту општине Ариље

мапе и картеUredi

[1] Убио мајку и две стрине, па пресудио себи („Политика“, 5. јул 2013)

[2] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[3] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[4] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]

[4]