Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu osnovana 1974. godine. 2007. je dobila akreditaciju za sedam studijskih programa (odluka o akreditaciji broj 612-00-1139/2006-04 od 30.aprila a 2007. godine) i od septembra 2007. godine posluje pod nazivom Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija. Nalazi se u ulici Vojvode Stepe 283, Beograd. Škola nudi osnovne studije prvog stepena visokog obrazovanja kao i studije drugog stepena-specijalističke.


IstorijatUredi

 
Logo Viser-a.

Viša elektrotehnička škola u Beogradu osnovana je 1974. godine. Osnivač škole je Republika Srbija. Pripreme za transformaciju i akreditaciju Više elektrotehničke škole u status visoke škole počinju od 2001. godine. Već od 2002. godine u Višoj elektrotehničkoj školi radi se po nastavnim planovima i programima trogodišnjih studija koncipiranih po principima i standardima koji su kasnije utvrđeni Zakonom o visokom obrazovanju. Temeljne pripreme za akreditaciju bile su podsticaj da se ostvari značajan razvoj na programskom, organizacionom, kadrovskom i investicionom planu. Programskim razvojem ostvareno je potpuno osavremenjavanje nastavnih planova i programa kao i potpuno usaglašavanje sa propisanim standardima i odgovarajućim programima najeminentnijih svetskih obrazovnih ustanova. Realizacija nastavnog plana i programa optimizovana je metodički i strukturalno. Svi predmeti su jednosemestralni i kvantitativno ujednačeni. Razvijen je sistem izvornosti predmeta koji u potpunosti zadovoljava zahteve studenata i podstiče maksimalno rad nastavnika. Svi predmeti su izborni, izuzev na prvoj godini po dva fundamentalna po studijskom programu. Takva izbornost, sa jedne strane, daje studentu osećaj potpune slobode i odgovornosti. Nastavnici i saradnici imaju obezbeđene izvanredne radne uslove. Stalno zaposleni imaju obavezu celodnevnog rada u školi.

Studentima je pružena mogućnost da kroz međunarodnu razmenu studentata provedu određeni period studija u inostranstvu kao i da u inostranstvu upišu posdiplomske studije u više evropskih zemalja, Australiji i Kanadi. Investicioni razvoj podstican je nastojanjem da se ostvari najviši kvalitet obrazovnog procesa i škola postane privlačna za studente. Najveći deo prihoda od školarine godinama je investiran u rekonstukcije, održavanje i opremanje radnih prostorija. Viša elektrotehnička škola postala je evidentno najopremljenija obrazovna ustanova u Srbiji.

Škola je dobila akreditaciju za sedam studijskih programa (odluka o akreditaciji broj 612-00-1139/2006-04 od 30. aprila 2007. godine) i od septembra 2007. godine posluje pod nazivom Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija.

OrganizacijaUredi

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija ima organizacionu strukturu i sistem upravljanja koji obezbeđuju postizanje zadataka i ciljeva visokoškolske ustanove.

Škola ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručne organe i studentski parlament.

Organ upravljanja Škole je Savet. Savet broji 17 članova. Od toga 11 članova Saveta su predstavnici Škole, tri predstavnika studenata i tri predstavnika osnivača, koje imenuje Vlada Republike Srbije Predsednik Saveta se bira iz reda predstavnika Škole. Savet radi na sednicama i odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.

Delokrug rada Saveta Škole je utvrđen zakonom i Statutom Škole i to:

  • donosi Statut Škole;
  • bira i razrešava direktora Škole;
  • donosi finansijski plan;
  • usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obračun;
  • usvaja plan korišćenja sredstava za investicije;
  • daje saglasnost na odluke o upravljanju imovinom Škole;
  • daje saglasnost na raspodelu finansijskih sredstava;
  • donosi odluke o visini školarine;
  • podnosi Vladi izveštaj o poslovanju;
  • donosi Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata
  • vrši izbor eksternog revizora finansijskog poslovanja Škole;
  • obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.

Organ poslovođenja Škole je direktor. Direktor se bira iz reda profesora Škole u radnom odnosu u Školi sa punim radnim vremenom, na neodređeno vreme. Direktor se bira na tri godine sa mogućnošću jednog ponovnog izbora. Direktor Škole odgovara za poslovanje, zakonitost rada i ostvarivanje studijskih programa Škole. Delokrug poslova i ovlašćenja su definisani zakonom, Statutom i drugim opštim aktima Škole.

Stručni organ Škole je Nastavno veće koje se bavi obrazovnim procesom i drugim nadležnostima u skladu sa zakonom, Statutom i drugim opštim aktima Škole. Svoje odluke Nastavno veće donosi većinom ukupnog broja svojih članova.

Studentski parlament je organ Škole uspostavljen radi ostvarivanja prava i zaštite interesa studenata, čija je delatnost definisana zakonom, Statutom i drugim opštim aktima Škole.

SekretarijatUredi

Pravne, kadrovske i opšte poslove, poslove za potrebe studija, finansijsko-računovodstvene i tehničke poslove obavlja Sekretarijat.

Sekretarijat sačinjavaju sledeće službe:

  • Pravna, kadrovska i služba opštih poslova
  • Služba za studentska i nastavna pitanja
  • Računovodstvo
  • Biblioteka
  • Tehnička služba
  • Sekretarijatom rukovodi sekretar Škole Dušan Puača, diplomirani pravnik.

Misija, vizija i politika kvalitetaUredi

Misija Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu je da doslednom primenom evropskih i svetskih standarda organizuje visokokvalitetne studije iz oblasti elektronike, energetike, automatike, telekomunikacija, računarstva, informacionih i multimedijalnih tehnologija i elektronskog poslovanja. Obrazovni proces u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva odvija se po studijskim programima i nastavnim metodama koji se neprestano inoviraju, čiji je cilj da studenti ovladaju najaktuelnijim znanjima, umenjima i veštinama, da se osposobe za kreativan rad i time steknu sigurnu osnovu za uspešno zapošljavanje.

Vizija kolektiva Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu jeste da neprekidno ostvaruje sopstveni razvoj, kao i da svojom delatnošću doprinosi bržem razvoju Srbije. Obrazovni proces će se neprekidno unapređivati. Nastavnici i studenti radiće na sopstvenim i zajedničkim istraživačkim projektima. Prihod od školarine i saradnje sa privrednim organizacijama investiraće se u unapređivanje obrazovnog procesa, usavršavanje nastavnika i inoviranje nastavnih sredstava. Ostvariće se saradnja sa vodećim srodnim obrazovnim ustanovama u Evropi radi razmene nastavnih dostignuća, studenata i nastavnika. Iz Visoke škole elektrotehnike i računarstva, u kojoj se stiču visokostručna, praktična znanja, umenja i veštine, inženjeri će se osposobiti za uspešno zapošljavanje u Srbiji i inostranstvu.

Rukovodstvo i kolektiv Visoke škole elektrotehnike i računarstva će, savesnim i osmišljenim radom, usavršavati nastavne planove i programe, povećavati efikasnost obrazovnog procesa i investirati u savremeno opremanje škole.Ostvarivanje obrazovnog procesa visokog kvaliteta podsticajno će delovati na: povećanje motivacije i zadovoljstva studenata i zaposlenih, partnerske odnose sa osnivačem i svim učesnicima nastavnog procesa, zadovoljavanje zahteva privrede, i očuvanje životne sredine. Uspešnom postizanju postavljenih ciljeva doprineće realizacija i održavanje procesa, prema zahtevima standarda JUS IS0 9001:2001, sistema menadžmenta kvalitetom. Odgovornost zaposlenih za realizaciju politike kvaliteta propisana je dokumentima sistema menadžmenta kvalitetom.

Međunarodni sertifikatUredi

Škola dobila Quality Austria ÖQS i IQNet sertifikat za primenu sistema menadžmenta kvalitetom u oblasti obrazovanja na svim akreditovanim studijskim programima po standardu ISO 2001:2008.

Lokacija i zgradaUredi

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu nalazi se u Ulici Vojvode Stepe 283 na Voždovcu.

Sa glavne autobuske stanice do Škole se stiže vozilima gradskog prevoza broj 9, a sa Slavije 10, 14 i 33.

Školski prostor i opremaUredi

Visoka škola za elektrotehniku i računarstvo poseduje odgovarajući prostor i opremu za izvođenje obrazovnog procesa na najkvalitetniji način.

Raspolaže sledećim infrastrukturnim resursima:

  • preko 4000 m2 namenskog prostora;
  • odgovarajuća električna instalacija sa električnom mrežom od oko 1500 priključaka;
  • računarska mreža preko 500 priključaka vezanih na Internet;
  • učionički prostor sa preko 1120 sedišta;
  • 24 različite laboratorije sa savremenom opremom;
  • savremeni radijsko tonski studio;
  • televizijski studio;
  • režijski studio;
  • studio za produkciju i post produkciju;
  • studio za animaciju;
  • 15 kabineta za nastavnike;
  • kancelarija direktora Škole;
  • kancelarija sekretara Škole;
  • računovodstvo,
  • studentska služba;
  • skriptarnica;
  • biblioteka;
  • čitaonica.

Strateški cilj razvojaUredi

Strateški ciljevi Više elelektrotehničke škole su najvećim delom ostvareni transformacijom Škole u Visoku školu elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, odnosno dobijanjem akreditacije i dozvole za rad sa statusom Visoke škole.

Visoku školu elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u svojim strateškim ciljevima će se zalagati za:

  • ostvarivanje i unapređivanje akreditovanih studijskih programa;
  • dobijanje akreditacije za specijalističke strukovne studije;
  • kadrovsko jačanje Škole;
  • podizanje sopstvenog kadrovskog podmlatka;
  • usavršavanje nastavnog procesa kroz nabavku savremene opreme i učila;
  • izdavanje udžbenika i priručnika u štampanoj i elektronskoj formi;
  • unapređenje uslova rada i zaštita zdravlja zaposlenih i studenata;
  • zaštitu životne sredine;
  • povećavanje prihoda Škole.

Istraživački i stručni radUredi

Istraživački rad u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija odvija se sa ciljem unapređenja obrazovnog procesa i sticanja naučnih zvanja. U cilju unapređenja obrazovnog procesa finansiraju se interni projekti za izradu uređaja za opremanje laboratorija i projekti za izradu multimedijalnih praktikuma i udžbenika. U ove projekte su, pored nastavnika i saradnika, uključeni i diplomci kao i bolji studenti. Timskim radom je razvijeno i realizovano više uređaja za opremanje laboratorija za elektroniku i elektrometrologiju.

Nastavnici i saradnici škole su projektovali i učestvovali u nadzoru izgradnje i opremanja školskog tonskog i televizijskog studija kao i studija za video produkciju. Projektovana je i realizovana školska računarska mreža sa 500 priključaka za Internet. Projektovan je i realizovan školski intranet-centar i 8 računarskih laboratorija za opšte i posebne namene. Za predmete Računarske mreže, Mikroračunari i Programiranje urađeni su interaktivni multimedijalni praktikumi i udžbenici koji se koriste u nastavi. Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u saradnji sa Zavodom za unapređe obrazovanja i vaspitanja, Zavodom za udžbenike i Zajednicom elektrotehničkih škola Srbije, nosilac je značajnog i dugoročnog projekta za razvoj elektronskog učenja. U okviru tog projekta u toku je realizacija multimedijalnih interaktivnih udžbenika iz Osnova elektrotehnike i Programiranja, a planirana je izrada i ostalih elektronskih udžbenika za oblast elektrotehničkog i računarskog inženjerstva.

Nastavnicima i saradnicima u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva omogućeni su veoma povoljni uslovi za izradu magistarskih teza i doktorskih disertacija. Stimuliše se objavljivanje radova i posebno podstiču doprinosi na unapređenju obrazovnog procesa. Relativno je veliki broj radova koje su nastavnici Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija objavili na domaćim i međunarodnim konferencijama. Vrše se pripreme da se otvori inovacioni centar kako bi se istraživačka delatnost i sistemski formalizovala.

Umetnički rad postoji u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva zahvaljujući multidisciplinarnosti studijskog programa Audio i video tehnologije i procesu konvergencije umetnosti i relevantih tehnologija. Saradnici i studenti Visoke škole elektrotehnike i računarstva su sa svojim animiranim filmovima postigli zapažene uspehe osvajanjem nagrada na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima.

Osnovne studijeUredi

Studijski programi Visoke škole elektrotehnike i računarstva izrađeni su u skladu sa osnovnim zadacima i ciljevima škole i služe njihovom ispunjenju. Škola sistematično i efektivno planira, sprovodi, nadgleda, vrednuje i unapređuje kvalitet studijskih programa. Osnovne studije se realizuju na sedam osnovnih strukovnih studijskih programa koji se izvode na sedam smerova.

Trajanje studijaUredi

Osnovne studije traju šest semestara. Dva semestra čine jednu školsku godinu. Svaki semestar traje 15 nedelja. Školska godina počinje 1. oktobra a završava se 30. septembra naredne godine.

Nastava i ispitiUredi

Osnovne studije se izvode kroz frontalni i grupni oblik nastave. Najveći broj predmeta primenjuje hibridni model nastavnih metoda "prvo teorija" i"prvo praksa". Predmeti koji ne predviđaju praktični deo nastave nude studentima izradu pismenih, usmenih, grupnih i/ili individualnih projekata i analizu studije slučaja. Za svaki predmet predviđeno je 75 časova aktivne nastave po semestru. Studijski programi se realizuje kroz 6 semestara. Svi predmeti su jednosemestralni. Svaki nosi 6 bodova osim Završnog rada koji nosi 8 bodova i stručne prakse koja nosi 4 boda. Ispiti se polažu u odgovarajućim ispitnim rokovima, a to su: januarski, februarski, junski, septembarski, oktobarski i oktobarski 2.

Diplomski radUredi

Pošto je položio sve ispite student može od svog profesora-mentora dobiti temu za diplomski rad i početi njegovu izradu, uz konsultacije sa svojim mentorom. Po završetku izrade student treba da odbrani svoj diplomski rad pred tročlanom komisijom sastavljenom od profesora sa Škole, koja se posebno formira za svaku odbranu rada.

ZvanjeUredi

Po uspešnoj odbrani diplomskog rada student dobija zvanje strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva.

Elektronika i telekomunikacije su fundamentalne oblasti savremene tehnike. Smatra se da je, posmatrano u celini, elektronika najveća industrijska grana savremenog sveta, veća od automobilske i naftne industrije. Po prirodi stvari elektronika je postala fizička osnova računarstva i telekomunikacija. Razvoj elektronske industrije doprineo je "zbližavanju" pojedinih tradicionalno odvojenih oblasti, kao što su na primer, komunikacije i računarska tehnika. Sposobnost elektronskih računara da međusobno "razgovaraju" na svom "digitalnom jeziku" omogućila je objedinjavanje računarske i komunikacione opreme, tako da današnji računari mogu da rade u sklopu geografski i prostorno rasprostranjenih računarskih sistema, a komunikacione mreže mogu da prenose informacije kroz računarske sisteme. Očekuje se da se ovaj proces "industrijske konvergencije" nastavi, ali i proširi na druge oblasti ljudskog delovanja.

Zbog sveopšte prisutnosti elektronike i telekomunikacija u raznim delatnostima, ove oblasti se u izvesnoj meri i na specifičan način izučavaju na više visokoškolskih ustanova. Međutim, jedino na elektrotehničkim fakultetima i višim elektrotehničkim školama studenti imaju mogućnost da steknu sveobuhvatna i kopletna znanja iz oblasti elektronike i telekomunikacija. Studijski program Elektronika i telekomunikacije Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija ima upravo za cilj da "snabdeva" domaću privredu potrebnim kadrovima koji raspolažu praktičnim znanjima potrebnim za primenu savremenih tehnologija. Optimizirani su sadržaj i obim stručnog znanja, troškovi i vreme potrebno za dostizanje odgovarajućeg nivoa obrazovanja.

Evidentno je da se u svetu, poslednjih godina mnogo ulaže u razvoj integrisanih elektronskih kola visokog stepena integracije i visokih performansi. Elektronske komponente neophodne za razvoj i proizvodnju profesionalnih uređaja su komercijalno dostupne po pristupačnim cenama. Ovo pruža šansu i malim preduzećima, sa skromnim finansijskim sredstvima, da krenu u razvoj i proizvodnju profesionalne opreme. Kada se radi o malim serijama moguće je biti konkurentan po performansama i ceni velikim zapadnim korporacijama. Da bi se pružene mogućnosti iskoristile i obezbedilo mesto u svetskoj raspodeli rada, neophodno je imati odgovarajući stručni kadar. Visoka škola elektrotehnike i računarstva, u Beogradu, ovim studijskim programom daje potreban doprinos unapređenju stručnih znanja u zemlji.

Studijski program Elektronika i telekomunikacije uveden je 2003. godine na Višoj elektrotehničkoj školi u Beograd, a na osnovu osavremenjivanja smera Elektronika. Tokom četiri godine program je usavršavan, u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, tako da odgovara savremenim svetskim trendovima u oblasti visokog obrazovanja.

Nove energetske tehnologije -NETUredi

Već više od jednog veka električna energija je pokretač svetske privrede, a danas se može reći i da je pokretač savremenog sveta. Potrošnja električne energije neprestano raste i postaje merilo životnog standarda. Sve privredne grane savremenog sveta bazirane su na korišćenju električne energije za sve vrste pogona u proizvodnji svih vrsta dobara, za transport i komunikacije, za visok kvalitet života uopšte. Potrebe za električnom energijom rastu sve brže i sve je teže doći do novih izvora koji će omogućiti proizvodnju električne energije. Pronalaženje novih, alternativnih i obnovljivih izvora energije postao je primarni zadatak energetičara. Uz to, energiju treba preneti i distribuirati do novih potrošača uz minumim gubitaka i sačuvati čovekovu životnu sredinu za nova pokoljenja. Energetska efikasnost postaje drugi važan zadatak.

Trenutno stanje i projekcija privrednog rasta Republike Srbije ukazuju na porast potreba za novim profilom stručnjaka iz oblasti elektroenergetike, koji će pored klasičnih stručnih znanja iz elektroenergetike, steći i znanja iz obnovljivih izvora energije, ekologije, informatike, elektronike, automatike, ekonomije i menadžmenta. Energetika je jedan od dva osnivačka smera na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu (formiran 1987. godine) i spada u fundamentalne oblasti savremene tehnike. Čuvajući jezgro struke, a uvažavajući činjenicu da je energetika sve više multidisciplinarna oblast, došlo se do efikasnog studijskog programa Nove energetske tehnologije.

Uvođenjem novih stručnih predmeta, kao i osavremenjivanjem programa postojećih predmeta postignuto je bolje pokrivanje aktuelnih sadržaja u vezi novih energetskih tehnologija: primena obnovljivih izvora energije, male elektrane, energetska efikasnost, ekologija u energetici, energetska sigurnost.

Studijski program Nove energetske tehnologije Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija ima za cilj da oformi stručni kadar za eksploataciju, održavanje i projektovanje elektroenergeskih sistema, pogona i uređaja, primenom savremenih energetskih i informacionih tehnologija.

Računarska tehnika - RTUredi

U Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu 1992. godine osnovan je smer Računarska tehnika sa ciljem osposobljavanja kadrova u oblasti elektrotehnike i računarstva. Nastavni program na ovom smeru neprestano je unapređivan, prateći najnovija dostignuća iz oblasti računarske tehnike. U tom smislu javila se potreba za proširivanjem nastavnog plana pomenutog smera, u postojećim i nekim novim uže-stručnim oblastima bez kojih se ne može zamisliti obrazovanje savremenih inženjera elektrotehnike i računarstva, tako da je 1997. godine osnovan smer Nove računarske tehnologije. Vremenom su na smeru Računarska tehnika izdvojeni predmeti koji pripadaju bazi znanja računarskog inženjerstva IEEE/ACM Computer Engineering, a na smeru Nove računarske tehnologije oni koji pripadaju bazi znanja informacionih tehnologija IEEE/ACM Information Technology. I na jednom i na drugom smeru ima predmeta koji pripadaju bazi znanja računarskih nauka IEEE/ACM Computer Science.

Studijski program Računarska tehnika, koji se predlaže, usklađen je sa bazom znanja IEEE/ACM Computer Engineering. Ovaj studijski program koristio bi iskustva stečena na smeru Računarska tehnika, nudio svojim studentima klasične i savremene oblike teorijske i praktične nastave i osposobljavao kadar, za kojim postoji stalna potreba u našem društvu.

Nove računarske tehnologije - NRTUredi

Veliko interesovanje studenata za računarstvo doprinelo je da su na Višoj elektrotehničkoj školi osnovana dva smera: hardverski Računarska tehnika (1992.godine) i softverski Nove računarske tehnologije (1997. godine). Interesovanje za ova dva smera je svih proteklih godina bilo veliko. Jedan od razloga je sigurno i činjenica da preko 80% diplomiranih studenata ova dva smera radi u struci.

Sve veća primena računara kod nas i u svetu dovela je do toga da se veća pažnja posveti obrazovanju stručnjaka za veliki broj užih oblasti računarstva. Zbog toga su orgnizacije IEEE i ACM napravile seriju dokumenata (Commputing Curricula) kojima su preporučene baze znanja za usmerenja: računarsko inženjerstvo, računarske nauke, informacioni sistemi, informacione tehnologije i softversko inženjerstvo.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva o interesovanju studenata i podataka o potražnji stručnjaka na tržištu opredelili smo se da studijski program Nove računarske tehnologije bude usaglašen sa bazom znanja informacionih tehnologija, opisanom u dokumentu IT2008, a studijski program Računarska tehnika sa bazom znanja računarskog inženjerstva opisanom u dokumentu CE2004. Predmeti koji obuhvataju bazu znanja računarskih nauka opisanu dokumentom SS2001 ravnomerno su raspodeljeni na studijske programe Računarska tehnika i Nove računarske tehnologije. Pogodnim odabirom predmeta studenti ova dva studijska programa mogu da obezbede i bazu znanja računarskih nauka.

Nove računarske tehnologije na daljinu - NRTDUredi

Svi koji su zainteresovani za upis na program NRT, a nisu u mogućnosti da studiraju u prostorijama škole, mogu izabrati ovaj program na daljinu. Svi studetni programa NRT, koji su svojevremeno prekinuli studije, mogu izabrati nastavak studija na istom programu na daljinu.

Studijski program Nove računarske tehnologije od školske godine 2012/13. ima realizaciju i na daljinu, za studente koji su zaposleni, imaju porodične obaveze, posebne potrebe, ali i kao alternativa za sve ostale studente.

Po primeni nastavnih metoda i tehnologija, program Nove računarske tehnologije - na daljinu odgovara širom sveta razvijenim programima na daljinu, a istovremeno je prilagođen potrebama obrazovnog sistema u Srbiji. Ovaj program koristi iskustva stečena u eksperimentalnoj nastavi, koja je u poslednjih nekoliko godina realizovana kao dodatak klasičnoj nastavi, a prema savremenim standardima i preporukama.

Studijski program Nove računarske tehnologije, za sve studente koji izaberu učenje na daljinu, nudi preko Interneta: multimedijalne nastavne materijale, redovne časove teorijske i praktične nastave, elektronske konsultacije o gradivu i redovne samoprovere i provere znanja, dok u prostorijama škole predviđa povremene radionice i glavne provere znanja. Realizacija studijskog programa na daljinu obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata i istu diplomu, kao i u slučaju klasične realizacije studijskog programa Nove računarske tehnologije i tako osposobljava kadar, za kojim postoji stalna potreba u našem društvu.

Audio i video tehnologije -AVTUredi

Današnji stepen tehnološko-civilizacijskog razvoja društva podrazumeva neodvojivost svakodnevnih aktivnosti čoveka od kontakta sa nekom formom produkcije zvuka i slike:

  • televizijski i radio programi,
  • muzička i video izdanja,
  • multimedijalna izdanja,
  • grafički dizajn,
  • animacija,
  • Internet i marketing.

Uočena je potreba društvenog i privrednog sektora za školovanje kadra, odnosno za unapređenje znanja i zvanja koja su potrebna u dinamičnom razvoju tehnike i tehnologije u oblasti zvuka, slike i medija sa stalnim prilagođavanjem promenama.

Smer Audio i video tehnologije Više elektrotehničke škole formiran je školske 2000/01 pod nazivom Audio i TV tehnika u formi dvoipogodišnjeg studiranja. Školske godine 2002/03 prešlo se na trogodišnje studiranje i izvršena je promena imena. Dinamika upisa na smeru Audio i video tehnologije Više elektrotehničke škole u prethodnim godinama bila je takva da je uočeno da broj zainteresovanih za studiranje na ovom smeru raste, što ukazuje da je smer dobro profilisan i opravdava svoje postojanje. Studijski program Audio i video tehnologije Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija proistekao je iz smera Audio i video tehnologije Više elektrotehničke škole. Tokom četiri godine program je usavršavan u skladu sa principima Bolonjske deklaracije tako da odgovara zahtevima visokog obrazovanja.

Studijski program Audio i video tehnologije Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija ima za cilj da formira strukovnog inženjera elektrotehnike i računarstva za audio i video tehnologije, koji će moći da primeni i prati vrhunske tehnologije sa kojima se danas radi u oblastima zvuka i slike, pa je u tom smislu jedinstven studijski program u našem visokom školstvu.


Elektronsko poslovane - EPOUredi

Smer Elektronsko poslovanje osnovan je 2002. godine na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu. Odlukom Republičke Komisije za akreditaciju visokoškolskih ustanova, smer je 30. aprila 2012. godine dobio akreditaciju (i dozvolu za rad) za narednih pet godina.

Na studijama se stiče širok dijapazon znanja iz informacionih tehnologija i ekonomije i biznisa, što omogućava diplomcima da se uspešno zapošljavaju u preduzećima, javnim službama, državnoj upravi i finansijskom sektoru.

Naši diplomci uspešno grade karijeru u Telekomu, Komercijalnoj banci, Telenoru, Inteza banci, Raifaisen banci, Radio Televiziji Srbije, Data Lab, Finsoft, Penzijskom fondu, Vladi Srbije, Pošti i drugim organizacijama u privatnom i javnom sektoru.

Iz akreditovanog nastavnog plana 2012:

  • Internet servisi,
  • Web dizajn,
  • Elektronsko poslovanje,
  • Marketing,
  • Biznis plan za elektronsko poslovanje,
  • Poslovna komunikacija,
  • Računarske mreže,
  • Aplikativni softver,
  • Baze podataka,
  • Osnovi programiranja,
  • Operativni sistemi,
  • Ekonomika biznisa,
  • Telekomunikacioni servisi i usluge,
  • Društvene mreže,
  • Elektronska trgovina,
  • Elektronsko bankarstvo,
  • Spoljnotrgovinsko poslovanje, i dr.


Na smer Elektronsko poslovanje upisuju se učenici sa završenom srednjom školom u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju.

Kandidati polažu prijemni ispit iz Opštetehničke kulture. Na prijemnom ispitu može se osvojiti najviše 60 bodova. Najviše četrdeset bodova kandidati ostvaruju po osnovu uspeha iz srednje škole.

Dvadeset najuspešnijih kandidata na rang listi upisuju se na teret Budžeta Republike Srbije.

Više informacije o studijskom programu možete pogledati na Web lokaciji: http://www.eposlovanje.org.

Automatika i sistemi upravljanja vozilima- ASUVUredi

U Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu od 1992. godine postoji smer Automatika, koji spada u fundamentalne oblasti savremene tehnike. Teška privredna situacija i mali broj preduzeća koja rade sa punim kapacitetom u našem okruženju, u devedesetim godinama, doveo je do toga da se formira sve više malih i srednjih preduzeća koja uspešno prate i pokušavaju da primene sve ono što se van naših granica nezadrživo usavršilo.

Na našem tržištu već sad postoji potreba za savremeno obrazovanim inženjerima automatike koji su obučeni da projektuju i održavaju automatizovane procese. Ujedno je automobilska industrija doživela ekspanziju u primeni elektronike, računara i automatike. U toj oblasti se tek očekuju značajna ulaganja proizvođača. Nove tehnike i tehnologije, kao i novi propisi su doveli do toga da već danas na našem tržištu ima nedostatka visoko obrazovnog kadra iz ove dve pomenute oblasti primenjene automatike. Studijski program Automatika i sistemi upravljanja vozilima bi osposobio u okviru Visoke strukovne škole taj neophodni kadar.

Reč direktora školeUredi

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija je državna škola programski orijentisana ka izučavanju oblasti koje predstavljaju najsavremenije tehničke discipline. Zahvaljujući atraktivnosti programa i intenzivnom radu zaposlenih postignuto je da se ova institucija visoko pozicionira u oblasti visokog školstva.

Zvanična potvrda njene vrednosti je kako međunarodni sertifikat kvaliteta u oblasti obrazovanja tako i ocena Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije po kojoj je Visoka škola elektrotehnike i računarstva zauzela prvo mesto u kategoriji državnih visokih škola strukovnih studija.

Kvalitet obrazovnog procesa ogleda se i kroz uspešnost inženjera elektrotehnike sa diplomom ove Škole, koji se zapošljavaju u rekordnom roku i nastavljaju studije ne samo u našoj zemlji već i u Evropi, Americi i Australiji. Budućnost škole, zvanično deklarisana kroz tekstove vizije i misije, argumentovano je optimistička. Evidentno se radi na neprekidnom programskom, kadrovskom, organizacionom i infrastrukturnom razvoju Škole.

Nastavni planovi i programi se neprestano usklađuju, saglasno dinamičnim promenama u razvoju predmetnih oblasti, sa ciljem zadovoljenja potreba i zahteva svih zainteresovanih za obrazovanje inženjera u oblasti elektrotehnike i računarstva. Sadašnji studijski programi urađeni su po najvišim evropskim i svetskim standardima.

Posebna pažnja posvećena je primeni savremenih tehnologija prenošenja znanja i intenzivnom investiranju u opremanje učionica i laboratorija kao značajne podrške obrazovnom procesu.

Studije u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija usmerene su ka sticanju najrazličitijih opštih i profesionalnih znanja. Nastavnici sa velikim stručnim i pedagoškim iskustvom nastoje da, kroz neposrednu komunikaciju u obrazovnom procesu, osposobe studente za uspešno uključivanje u radne procese u proizvodnim preduzećima, institucijama vanprivrednih delatnosti i javnim preduzećima.

VezeUredi

Sajt škole