Violinski ključ
Na početku linijskog sistema nalazi se muzički znak koji služi za tačno imenovanje nota. Zove se ključ (fr. i engl. clef).[1][2] Ime ključa i njegovo mesto na liniji u linijskom sistemu daje isto ime i noti koja se nalazi na toj liniji.
Ime ključa zavisi od:
- Njegovog oblika.
- Mesta gde je napisan u linijskom sistemu.
Violinski ili G-ključ
Violinski ključ ili G-ključ (ital. chiave di violino, engl. treble clef; fr. clé de sol, nem. Violinschlüssel)[1] beleži se od druge linije i daje ime noti g¹ (sol u prvoj oktavi). Koristi se za beleženje visokih tonova.
Od svih ključeva, violinski ključ se danas najviše upotrebljava. Koriste ga sledeći muzički instrumenti: violina; flauta, oboa, klarinet, saksofon, harmonika, truba, vibrafon, ksilofon, mandolina, blok-flauta, gitara; desna ruka klavira i harfe; deo udaraljki.
Violinski ključ se koristi i za vokalne glasove: sopran, mecosopran, alt, kontraalt i tenor. Tenor zvuči za oktavu niže od napisanog, a često se piše upotrebom oktav ključа.
Ponekad iznad ili ispod ključa piše broj 8 ili 8va. To znači da celu deonicu treba transponovati za oktavu naviše - ako je broj iznad ključa; za oktavu naniže - ako je broj ispod ključa.[3] |
Pisanje nota po G-ključu
Violinski ključ služi za beleženje nota u obimu od, recimo, e (mi u maloj oktavi) do negde a³ (la u trećoj oktavi) i više. Donji notni primer prikazuje zabeležene tonove u violinskom ključu u opsegu od a (la u maloj oktavi) do c³ (do u trećoj oktavi):
Koji ključevi se danas upotrebljavaju
Danas se koriste tri vrste ključeva. Njihova imena su:
- G-ključ ili violinski ključ
- F-ključ ili bas ključ
- C-ključevi ili vokalni ključevi (sopran, alt, tenor).
Evo kako izgledaju:
Pogledajmo kako se jedna ista nota c¹ ili do u prvoj oktavi beleži u pomenuta tri ključa: |