Vesna
Vesna je boginja proleća u staroj slovenskoj religiji.
Reč vesna na ruskom jeziku znači proleće i mladosti. U srpskom jeziku se često upotrebljava izraz vesnik proleća.
U srpskom narodu se ova reč često koristi kao žensko ime.
Etimologija uredi
Etimologiju imena boginje Vesne daje nam Krek na taj način, što ime njezino dovodi u vezu sa staroindijskom rečju – vas – što znači biti jasan, svetao, svetlost. Vesna tj. "svetlo ili godišnje doba, koje donosi svetlost (vedrinu)," može se uporediti i sa st. ind. – Vasanta – koje u avesti glasi: vanri; u st. pers: vahara; u novopers: bahar; u grčkom йar; u lat: ver mesto verer, veser proleće; u st. nord: vbr, u lit: vasara što znači leto. Nazivi proleća kod raznih naroda i u raznim jezicima nalaze svoje jedinstvo u korenu: – vas. – Prema svemu ovome, izgleda da je Vesna bila boginja proleća.[1]
Izgled uredi
Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.
Osobine uredi
Vesna je boginja proleća i pored Lade smatra se boginjom koje je oličenje vedrih godišnjih doba[2]. Zbog ove osobine, da je boginja radosnog i svetlog godišnjeg doba, ona je bila omiljena među narodom. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena[3].
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca.
Mitska borba sa Moranom uredi
Vesnina neprijateljica je bila Morana, boginja zime. Sa njom je ona imalja mitski sukob, koji se ponavljao svake godine na smeni zime i proleća. Vesna je u ovoj borbi odnosila pobedu, tako što je ubijala Moranu i vraćala je na taj način u podzemni svet i oslobađajući time zemlju od zime, koja u narodu nije bila omiljena. Zima je bila doba kada su se mnogi smrzavali, gladovali i umirali. Dolazak proleća je sve to menjao. Zato se narod u običajnosti priklanjao Vesni i dozivao je, dok je Morana bila spaljivana i bacana u reku.
Običaji uredi
Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 22. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrišćanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom.
Reference uredi
- ↑ Spasoje Vasiljev - Slovenska mitologija (Po I štampanom izdanju - Srbobran, 1928)
- ↑ Sreten Petrović - Sistem Srpske mitologije
- ↑ Vesna na www.starisloveni.com
