Veselin Misita (19. marta 1904. selo Buna, Mostar - 31. avgusta 1941. godine, Loznica) je bio potpukovnik vojske Kraljevine Jugoslavije i vođa jadarskih četnika, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice 1.IX 1941.

Veselin Misita
{{{opis}}}
{{{opis}}}
{{{opis}}}
Karijera
Čin Pukovnik:
Važnije bitke Drugi svjetski rat u Jugoslaviji

Predratna biografija

uredi

Misita je osnovno obrazovanje stekao u Banja Luci, posle čega je uspisao gimanaziju u istom gradu, koju je sa uspehom završio. Vojnu akademiju je završio u Sarajevu 1934. godine. Misita je kasnije upućen na školovanje u Francusku i Čehoslovačku. Tamo je naučio da govori francuski, češki i nemački. Misita je imao uspešnu vojnu karijeru, unapređen je, posle čega je postao najmlađi major u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je atleta i sportista, pre rata pobedio je na armijskom takmičenju u skijanju.

Okupacija i ustanak

uredi
Glavni članak: Ustanak u Srbiji 1941.

Aprilski rat ga je zatekao na položaj komandata artiljerijskog puka u Banja Luci, u činu potpukovnika. Misita je bio jedan od oficira koji nisu priznali kapitulaciju države te odlučio nastaviti otpor. Predvodio je grupu oficira-istomišljenika koji su se sukobili tokom maja 1941. sukobili godine sa ustašama kod Doboja.[nedostaje referenca]

Potpukovnik Misita je čuo da se u rejonu Suvobora nalazi grupa nepredatih oficira predvođena generalšabnim pukovnikom Dragoljubom Mihailovićem, nakon čega se uputio na Ravnu goru početkom jula, i stavio na raspoloženje. Potpukovnik Misita, kapetan Dragoslav Račić i major Vojislav Pantelić upućeni su u Podrinje, Pocerinu i Mačvu. Tokom leta 1941. godine, prvo su formirali štabne čete, a potom Jadarski četnički odred i Cerski četnički odred.

Početkom avgusta 1941. godine potpukovnik Veselin Misita i major Boško Todorović sa posebnim instrukcijama od pukovnika Mihailovića stižu na planinu Cer kod kapetana Račića za početak zajedničke akcija protiv ustaša i Nemaca u istočnoj Bosni, i protiv Nemaca u celom Podrinju.[nedostaje referenca] Major Boško Todorović se odmah uputio sa grupom oficira za istočnu Bosnu radi pomoći srpskim ustanicima u NDH-a, a potpukovnik Veselin Misita se uputio u manastir Tronoša gde je sa poručnikom i igumanom manastira Georgijom Bojićem Džidžom pristupio pripremama Jadarskog četničkog odreda za borbe protiv Nemaca u Podrinju.

Oslobođenje Loznice 1941.

uredi
Glavni članak: Bitka za Loznicu 1941.
 
Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.

Nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja dok se ustanak u Srbiji razbuktava, grupa ravnogoraca pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića, u avgustu 1941. godine je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.[1]

30. avgusta 1941. godine u manastiru Tronoša je organizovan veliki narodni zbor, na kom je doneta odluka o dizanju ustanka u Podrinju. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih.[2] Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!"[2] Poručnik Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Misita su dogovorili da otpočnu borbu protiv Nemaca. Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.[2]

Odluka o napadu na Loznicu doneta je bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.[2][3] Za komandanta ove akcije postavljen je potpukovnik Misita, koji je za napad na Nemce u Loznici mobilisao oko 1.700 boraca.[nedostaje referenca]

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju.[2] U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje.[4] Istog dana, ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca.[nedostaje referenca] Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.[4]

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.[2]

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji,[5] a Loznica prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Nasleđe i tumačenja

uredi

Ne bi bilo opravdano praviti pretpostavke kojim bi putem krenuo Misita da je ostao živ, zbog čega se i ja zadržavam samo na ove dve činjenice: prvo, napad na nemačku posadu u Loznici izveo je bez naređenja Draže Mihailovića, i drugo, hrabro je poginuo u borbi protiv Nemaca.[2]

– Ratko Martinović

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu.[6] Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu."[7] Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?
Optuženi Mihailović: Jeste.
Tužilac: Po vašem naređenju?
Optuženi: Ne.
Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?
Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.
Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.[3]

Kraljevska vlada, koja je bila u izbeglištvu u Londonu, posthumno je unapredila prvog ustanika Veselina Misitu u čin pukovnika i odlikovala ga je Karađorđevom zvezdom.

Izvori

uredi

Povezano

uredi

Spoljašnje veze

uredi