Велика Слатина
Za ostale upotrebe, v. Slatina.Велика Слатина је село на Косову и Метохији близу реке Грачанице и Ситнице, недалеко од Приштине.
| Велика Слатина | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина | Šablon:Country data Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Косово Поље |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | 42°36′12″N 21°01′14″E / 42.60333°N 21.02056°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Велика Слатина Велика Слатина (Srbije) | |
| Остали подаци | |
Координате: 42° 36′ 12" СГШ, 21° 01′ 14" ИГД
Географија uredi
Велика Слатина се налази близу реке Грачанице и Ситнице, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.
Историја uredi
Први очувани помен о Великој Слатини датира из 1375. године. Те године српски краљ Стефан Милутин је пописао српске куће. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 70 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква, обновљена 1924. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Велике Слатине упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи.
До 1988. године припадала је општини Приштина, од 1988. године припала је новоформираној општини Косово Поље.
Од 2010-е године под окупацијом припада новоформираној општини Грачаница.
Порекло становништва по родовима uredi
- Зверићи (6 к., Св. Јован Милостиви), староседеоци.
- Савићи (2 к., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
- Јанковићи (8 к., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
- Ракетан (7 к., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
- Драговци (1 к., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
- Ћирковићи (1 к., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880 године.
- Лазићи (3 к., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
- Арсићи (11 к., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
- У селу је 1932 године живело и 25 кућа муслиманских Рома.
Извори uredi
Референце uredi
- ↑ Подаци: "Насеља" књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово