Vasilija Radojčić
Vasilija Radojčić (Kragujevac, 21. april 1936 — Beograd, 25. septembar 2011[1]) je bila pevačica srpske izvorne i narodne muzike.
Vasilija Radojčić | |
---|---|
Datum rođenja | 21. april 1936 |
Mesto rođenja | Kragujevac, Kraljevina Jugoslavija |
Datum smrti | 25. septembar 2011 (75 godina) |
Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Aktivni period | 1958 — 2011. |
Instrument | vokal |
Žanr | narodna |
Biografija
urediRođena je u Kragujevcu, gde je završila gimnaziju. Posle toga diplomirala je francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1958. bila je solista Radio Beograda, a od 1961. počela je da snima za PGP-RTB.
Pevačku karijeru je počela šezdesetih godina 20. veka. Mnoge njene pesme postale su hitovi koje slušaju različite generacije, evergrin. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj poštovalaca.
U izdanju PGP RTS objavila je kompilatorni album, Vasilija Radojčić: „Pesme koje se pamte I - 40 godina sa nama“. Pesme sa tog albuma, ujedno i njene najpoznatije, su:[2]
- Dimitrijo, sine Mitre (1965)
- Veseli se kućni domaćine (1979)
- Moj Milane kad' u vojsku pođeš (1964)
- Na Uskrs sam se rodila (1966)
- Zašto pitaš kol'ko mi je leta (1971)
- Mito, bekrijo (1970)
- Džumbus, džumbus mašala (1977)
- Beše nekad Mitke i Koštana (1962)
- Pamtiš li još ljubav moju (1984)
- Srce moje tiše, tiše (1961)
- Šta ću majko, šta ću (1968)
- Zar je naša ljubav lažna bila (sa Tozovcem) (1970)
- Za rođendan tebi, sine (1983)
- Zapevala sojka ptica (1969)
- Ajde Jano, kolo da igramo (1978)
- Zbogom ostaj moja ljubavi (1980)
- Kiša pada trava raste1980
- Nemoj mene ljubiti (1973)
- Tamna noći, tamna li si (1977)
- Jel' ti žao što se rastajemo (1976)
Pored toga poznate su i pesme „Ej, ludi Stojane“, „Obraše se vinogradi“, „Zapiši u svom srcu“, „Svekrvo bre“ i mnoge druge.
Učestvovala je na mnogim muzičkim svečanostima i festivalima, npr. 1979. je učestvovala na BEMUS kao vokalni solista [3]. Učestvovala je u mnogim TV emisijama muzičkog karaktera, npr. 1986. imala je emisiju u serijalu "Moj koncert", zatim 1984. u emisiji "Zvuci prijedorske harmonike" posvećenoj harmonikašu Dušanu Radetiću iz Prijedora itd.
Dobitnik je majstorskog pisma za životno delo, u Nišu decembra 2005, priznanja koje dodeljuje Udruženje zanatlija u okviru manifestacije "Umetnici, zanatlije za niške meraklije". Tom prilikom Vasilija je izjavila "Različito su me do sada nazivali - doajenom i prvakom, ali nikada majstorom".[4]
Zvanje istaknutog umetnika je stekla 1980. godine. Dobitnica je Estradne nagrade Srbije (1978) i Estradne nagrade Jugoslavije (1983). Bila je predsednik Udruženja estradnih umetnika Beograda.[5]
Reference
uredi- ↑ Preminula Vasilija Radojčić (RTS, 26. septembar 2011)
- ↑ Vasilija Radojčić: „Pesme koje se pamte I - 40 godina sa nama“[mrtav link]
- ↑ „Arhiva Beogradskih muzičkih svečanosti”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-28. Pristupljeno 2007-09-28.
- ↑ Nagrade za boemiju i dugovečnost („Blic“, 12. decembar 2005)
- ↑ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 392, tekst „Radojčić S. Vasilija“ (COBISS)
Povezano
urediSpoljašnje veze
uredi- Vasilija Radojčić na sajtu IMDb
- Nikad nije zapevala u kafani („Vesti onlajn“, 12. septembar 2010)
- Na Uskrs sam se rodila - intervju („Alo“, 5. april 2010) Arhivirano 2010-04-07 na Wayback Machine-u
- Nije lako biti ja: Vasilija Radojčić Arhivirano 2013-07-06 na Archive.is-u
- Vasilija Radojčić - Leksikon JU mitologije[mrtav link]
- Sećanje na Vasiliju Radojčić
- Vasilija Radojčić bez nacionalnog priznanja („Večernje novosti“, 27. septembar 2011)
- Odlazak legende izvorne muzike („Politika“, 28. septembar 2011)