Otvori glavni meni
Vasil Levski

Vasil Levski.jpg
Vasil Levski

Puno ime Vasil Ivanov Kunčev
Datum rođenja: [[{{{dan rođenja}}} {{{mesec rođenja}}}]] [[{{{godina rođenja}}}]]
Mesto rođenja: Karlovo (Osmansko carstvo)
Datum smrti: [[{{{dan smrti}}} {{{mesec smrti}}}]] [[{{{godina smrti}}}]]
Mesto smrti: Sofija (Osmansko carstvo)
Spomenik u rodnom Karlovu, Bugarska.
Bista Vasila Levskog u Dimitrovgradu

Vasil Levski (bug. Васил Иванов Кунчев; Karlovo, 18. jul 1837Sofija, 18. februar 1873) je bio bugarski revolucionar, ideolog, strateg i teoretičar bugarske nacionalne revolucije, vođa borbe za oslobođenje od otomanske vladavine. Levski je rođen u Karlovu, 1837. Zamonašio se u dvadeset četvrtoj godini, ali je kasnije napustio crkvu i priključio se liberalnom pokretu.

Godine 1862. Levski je otišao u Srbiju da se kao dobrovoljac pridruži Bugarskoj legiji koju je osnovao takođe bugarski revolucionar, Georgi Rakovski. Između 1862. i 1868. učestvovao je u svim bugarskim borbama protiv Otomanske imperije.

Krajem 1860-ih, Levski je razvio revolucionarnu teoriju, koje je značila odlučan korak ka bugarskom pokretu oslobođenja. Ova teorija je videla nacionalno oslobađanje kao podizanje na oružje svih Bugara u Otomanskoj imperiji. Ustanak bi trebalo da pripremi, vodi i koordiniše centralna revolucionarna organizacija. Ova organizacija bi trebalo da ima više lokalnih revolucionarnih komiteta u svim delovima Bugarske i trebalo bi da deluje potpuno nezavisno od bilo koje strane sile.

Levski je takođe odredio i buduću formu vladavine u oslobođenoj Bugarskoj - demokratsku republiku, koja počiva na principima Povelje Ljudskih i Građanskih Prava Francuske revolucije.

Levski je počeo da postavlja lokalne komitete 1869. Do sredine 1872. uspeo je da uspostavi jaku mrežu komiteta u više bugarskih gradova i sela koji su bili u stalnoj vezi i primali naređenja od tajne vlade u gradu Loveču. Komiteti su nabavljali oružje, organizovali borbene odrede, i kaznene akcije protiv otomanskih zvaničnika i bugarskih izdajnika.

U maju 1872, Bugarski revolucionarni centralni komitet i Interna revolucionarna organizacija su se spojile u jednu organizaciju, ubeđeni da će koordinacija rada doneti opšte dobro.

Na jesen 1872. otomanska policija je ušla u trag nekoliko komiteta u severoistočnoj Bugarskoj, uključujući i glavni štab organizacije u Loveču, nakon što su aktivisti revolucionarne organizacije opljačkali otomansku poštu da bi nabavili novac za kupovinu oružja. Hapšenja mnogih revolucionara su bila pretnja uništenju organizacije. U pokušaju da spase dokumentaciju Levskog su uhapsile otomanske vlasti i obesile u Sofiji, februara 1873.

Vidi jošUredi / Уреди

Spoljašnje vezeUredi / Уреди