Uveitis

Uveitis je upala srednje ovojnice oka uveje, koja se sastoji od dužice (lat. iris), staklastog tela (lat. corpus ciliare) i žilnice (lat. chorioidea). Uveitis je prema procjenama odgovoran za oko 10% sljepoća u SAD-u.

Uveitis
Hipopion - gnojni sadržaj u prednjoj očnom delu kod prednjeg uveitisa, vidljiv kao žućkaste eksudate
Specijalnost	Oftalmologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	H20
ICD-9	364
DiseasesDB	13676
eMedicine	oph/580 emerg/284
MeSH	D014605

Klasifikacija

Uveitis se prema anatomskoj lokalizaciji upale deli na prednji (lat. uveitis anterior), središnji, stražnji (lat. uveitis posterior) i panuveitis koji zahvaća sve slojeve uveje.

• Prednji uveitisi obuhvataju između dvije trećine i 90% uveitisa. Nazivaju se iritis, ako zahvaćaju dužicu ili ciklitis ako upala zahvata staklasto telo. Ipak najčešće dolazi do iridociklitisa, tj. upale oba (dužice i staklastog tela), anatomski vrlo bliska dela oka. Ovo stanje se može pojaviti kao jedna epizoda koja se odgovarajućim lečenjem povlači, no može biti i rekurirajuće ili hronične prirode. Simptomi uključuju crvenilo oka, upaljenu spojnicu, bol i slabljenje vida. Znakovi uključuju proširene cilijarne žile, prisustvo stanica i zamućenja u prednjoj sobici, te precipitate na stražnjoj površini rožnjače.
• Intermedijarni uveitis (lat. pars planitis) – odnosi se na vitritis (pojava upalnih stanica u staklastom tijelu) ili na upalu koja zahvaća cilijarni kolut (lat. pars plana).
• Stražnji uveitis je upala žilnice, ali u većini slučajeva i mrežnjače. Chorioiditis ako je samo žilnica upaljena, ili chorioretinitis ako je i mrežnjača oka zahvaćena.
• Panuveitis je upala svih delova uveje.

Uveitis prema kliničkom toku može biti akutan, subakutan ili hroničan, a prema patohistološkom nalazu negranulomatozan ili granulomatozan.

Znakovi i simptomi

• Crvenilo oka
• Zamućenje vida
• Osjetljivost na svjetlo
• Tamne putujuće mrlje uzduž vidnog polja
• Bol

Stanja povezana s uveitisom i uveitički sindromi

Brojna stanja mogu biti povezana s uveitisom, uključujući sistemske bolesti kao i sindrome povezane s okom. Približno pola slučajeva prednjeg uveitisa javlja se u stanjima i sindromima s kojima se ne može povezati. Međutim, uveitis je često deo sindroma povezanog s HLA-B27. Relativan rizik od razvoja ove bolesti prisustvom ovog tipa HLA alela iznosi približno 15%.

Sistemske bolesti povezane s uveitisom

Uzrok uveitisa mogu biti mnoge sistemske bolesti kao i sindromi povezani s okom. Neki od uzroka su:

• Ankilozni spondilitis
• Behçetova bolest
• Birdshot retinokoroidopatija
• Juvenilni reumatoidni artritis
• Kavasakijeva bolest
• Multipla skleroza
• Psorijatični artritis
• Reiterov sindrom
• Sarkoidoza
• Sustavni eritemski lupus
• Upalna bolest creva
• Vipleova bolest

Infektivni uzročnici

Uveitis može (normalno) biti imunološki odgovor na infekciju unutar oka. Kod manjeg dela pacijenata s uveitisom moguće su ove infekcije:

• Borelioza (Limeova bolest)
• Bruceloza
• Herpes simpleks
• Herpes zoster
• Leptospiroza
• Pretpostavljeni sindrom okularne histoplazmoze
• Sifilis
• Toksokarioza
• Tuberkuloza
• Toksokarioza
• Toksoplazmoza

Uveitički sindromi

U mnogo slučajeva uveitis nije povezan sa sistemskim stanjima: upala je ograničen na oko. U nekim od ovih slučajeva prezentacija oka je karakteristična za opisane sindrome i uključuje sljedeće dijagnoze:

• Akutna stražnja multicentrična plakoid pigmentna epiteliopatija
• Birdshot retinokoroidopatija
• Fuchsov heterohromni iridociklitis
• Multicentrični koroiditis i sindrom panuveitisa
• Sindrom multiplih prolaznih bijelih tačkica
• Punktalna unutarnja koroidoptija
• Serpiginozni koroiditis

Maskirani sindromi

Maskirani sindromi su oftalmološki poremećaji koji se klinički manifestuju, ili kao prednji ili kao stražnji uveitis, ali nisu primarno upalni. Najčešći su sljedeći:

• Prednji segment
  • Intraokularno strano tijelo
  • Juvenilni ksantogranulom
  • Leukemija
  • Maligni melanom
  • Odvajanje mrežnice
  • Retinoblastom
• Stražnji segment
  • Limfom
  • Maligni melanom
  • Multipla skleroza
  • Sarkom retikularnih stanica
  • Retinitis pigmentosa
  • Retinoblastom

Lečenje

Prognoza je dobra kada se brzo postavi dijagnoza i započne lečenje, ali kod nelečenih može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su katarakta, glaukom, edem retine ili trajni gubitak vida. Obično se leči glukokortikosteroidima u obliku kapi za oči (npr. prednizolon acetat) ili peroralno tabletama prednizolona. Pre davanja kortikosteroida potrebno je isključiti ulkus rožnice pomoću bojenja fluoresceinom. U lečenju se još koriste midrijatici atropin ili homatropin koji kod iridociklitisa smanjuju bolnost i eksudaciju iz dužice.

Antimetaboliti, kao što je metotreksat, se često koriste kod teških slučajeva uveitisa. Eksperimentalno lečenje infuzijama infliksimaba se takođe pokazalo korisnim.

Literatura

• Mitchell, Richard Sheppard; Kumar, Vinay; Abbas, Abul K.; Fausto, Nelson. Robbins Basic Pathology (8th edition izd.). Philadelphia: Saunders. ISBN 978-1-4160-2973-1.